KNJIŽEVNA KRITIKA - Poezija nasuprot NVO agendama
ČITAJUĆI knjigu eseja Miroslava Maksimovića "Loj, novac, reč" ("Čigoja štampa") suočavamo se s realnošću vremena u kojem živimo.
Foto: Privatna arhiva
Iako to, neminovno, činimo svakodnevno, ova knjiga nam znači zato što nam izoštrava vidike i sliku koja je često zamućena, katkad spektakularna, obmanjujuća ili groteskna...
U toj knjizi je sve jasno, čak više nego što nam se to sviđa. Pored toga što pokazuje i svu slojevitost istorije, društva, geopolitike, stvaralaštva, verovatno bez namere autora, pokazuje i dugoročne efekte stvaranja, njegove moći o kojima se danas malo misli.
Šta autora ove knjige čini specifičnim, u većoj meri, ali ne sasvim, pouzdanim hroničarem savremenosti? Nešto što, na prvi pogled, bar većini ljudi, deluje sasvim paradoksalno. Činjenica da je Miroslav Maksimović pesnik. Kako pesnici mogu svedočiti o stvarnosti u kojoj su zatečeni kada joj se oni, od kada postoje, na različite načine opiru? Mogu, zaista, dok pišu. Dok stvaraju vrhunsku poeziju brinući samo o rečima, njihovom značenju i zvučanju. Mogu, više smo se puta uverili, i kada pišu u prozi, opet zahvaljujući sopstvenom visokoosetljivom biću i talentu koji se preliva i u druge žanrove koje ovi takođe izaberu za svoj izraz. Mogu i zato što je, kako učimo od Miroslava Maksimovića, prostor umetničkog stvaranja ujedno i prostor slobode, a sloboda je način življenja i ona za pesnika nema alternativu. To je njegovo prirodno stanje.
Otuda, logično je da razmotrimo uvide nekoga ko o slobodi tako misli i koji je živi, jer u današnjem vremenu gotovo da nema takvih ljudi. Ne zato što drugi nisu dovoljno dobri već najpre zato što nisu svi pesnici jer po prirodi stvari to ne mogu svi ni biti; potom zato što ne mogu ni svi biti subverzivni. Subverzivnost je, duboko verujemo, povezana s karakterom i postojanjem ničim zasenčene unutrašnje slobode. Pored toga, naši uvidi kazuju, i ne samo naši, da se s protokom vremena čovekova sklonost buntu, na bilo koji način, smanjuje, čak i kada je reč o populaciji mladih ljudi, pa i umetnika. Ta sklonost u obrnutoj je srazmeri "s političkom korektnošću, s poravnavajućim osrednjaštvom" (Milo Lompar).
Foto promo
Borba protiv navedenih fenomena, opet po Milu Lomparu, jeste borba za vrednost i to ona koja se manifestuje pasivnim otporom. Iako Miroslav Maksimović smatra da je poezija u svetu kakav je danas suvišna i da se onih kod kojih je moć (na različitim društvenim poljima), ona uopšte ne tiče, slobodni smo da primetimo da u vezi s tim nije u pravu. I poezija je taj pasivan otpor koja svojim nastajanjem i postojanjem konstantno govori ne "korektnim drvosečama", "cepanju po standardima", "dubokom oranju po površini", "građenju mape puta", "građenju građenja" uopšte, "gađanju ribe, odozgo, tomahavkom", "nevladinim ekspertima sa štapovima" i bez njih, "ravnanju snega"...
Sve to lepo smo naučili iz poezije Miroslava Maksimovića - koja nam je i dalje potrebna i čiji "sitan rad" (Milo Lompar) je očigledan, kao i njeni efekti. Bez nje, kao i bez poezije drugih velikih, pre svega nacionalnih pesnika, proces redefinisanja čoveka tekao bi glatko. Možda bi se i mogao ostvariti građenjem "nesvojstvene svojstvenosti" (Ivan Milenković). Ovako, pred svedočanstvom poezije nasuprot NVO agendama i "građenju" marketinga - to je nemoguće. Jednostavno - poezija nije za (nesvojstvene) potrošače, marketing ne radi u svetu čitalaca i stvaralaca, a ni pare.
Poezija danas, izvesno, ne diše kako bi trebalo u društvenom prostoru, ali nosioci kreacije, znamo već, imaju svoje načine - stvarnost udišu na slamku - o čemu je pisao Goran Petrović - i neminovno ga menjaju, dok reklame smenjuju jedna drugu, dok se omoti od staniola gužvaju i bacaju naokolo i tako "zagađuju prirodu" po konzumiranju "slatkiša", naročito onih iz uvoza, dok potrošači takođe kisele "futoški kupus (koji nije iz Futoga)" (po Miroslavu Maksimoviću), i konzumiraju ga, ali samo dok sezona traje.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
SRPSKI GRAD SA NAJVIŠE CRKAVA: Znate li o kom mestu je reč?
SRPSKO istorijsko predanje govori da je samo jedan grad imao "onoliko crkvi koliko je dana u godini“. Iako je taj epitet preuveličan, on ipak prenosi suštinu da se jedan grad po broju crkava i manastira daleko izdvajao od ostalih gradova.
22. 12. 2024. u 07:34
ANĐELKA BESNA: "Molim, zašto da ne odem iz tvoje emisije? Ne poštuješ me"
GLUMICA je shvatila da tuđe nepoštovanje i nevaspitanje nema veze sa njom.
22. 12. 2024. u 10:41
"IMAJU DOBRE IGRAČE, ALI OČEKUJEM PODRŠKU NAVIJAČA": Milojević pred meč sa Čukaričkim
Fudbaleri Crvene zvezde u nedelju od 15 časova igraće protiv Čukaričkog u okviru 20. kola Superlige Srbije.
21. 12. 2024. u 17:13
"NISAM SE OPROSTIO OD AJAKSA": Tadić najavljuje povratak, ali postoji jedan uslov, evo i koji
Srpski fudbaler Dušan Tadić ima u planu povratak u Amsterdam i Ajaks, ali i želju da sa Fenerbahčeom produži ugovor koji ističe po završetku sezone.
21. 12. 2024. u 19:45
RUSIJA JE ZGROŽENA: Ova devojka je šokirala sve ponašanjem na Svetskom prvenstvu, a njena zemlja je sad povukla neverovatan potez
Otkako je rat u Ukrajini izbio početkom 2022, Rusija je, kada se o svetskim sportskim vestima radi, bila spominjana samo kao strana koja trpi sankcije zbog pomenute vojne intervencije. Ali to se promenilo danas, i to zbog jedne sportistkinje - iz Litvanije.
21. 12. 2024. u 20:00
"KOLIKO TROFEJA! PA, JA NEMAM TOLIKO GODINA!" Kilijan Mbape ostao u neverici kada je ovo saznao o saigraču (VIDEO)
Fudbaleri Real Madrida osvojili su nedavno i drugi trofej ove sezone, pošto su u finalu Interkontinentalnog kupa, u Dohi, savladali meksičku Pačuku (3:0).
21. 12. 2024. u 21:05
(UZNEMIRUJUĆE) BRUTALNO UBIJEN POZNATI PEVAČ: Isplivao jezivi snimak likvidacije (VIDEO)
ŠVEDSKI reper Gaboro, čije je pravo ime bilo Ninos Houri, ubijen je na parkingu u četvrtak uveče, javljaju lokalni mediji.
21. 12. 2024. u 08:06
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
ANĐELKA BESNA: "Molim, zašto da ne odem iz tvoje emisije? Ne poštuješ me"
GLUMICA je shvatila da tuđe nepoštovanje i nevaspitanje nema veze sa njom.
22. 12. 2024. u 10:41
Najnovije iz rubrike
UMETNOST KOJA PREMAŠUJE GRANICE I VREME: Svečano otvorena prva retrospektivna izložba Dada Đurića u Beogradu
PRVA retrospektivna izložba velikog slikara Dada Đurića u Beogradu koju priređuje Galerija SANU u saradnji sa Fondacijom „Za srpski narod i državu” i Fondacijom „Plavo” svečano je otvorena sinoć pred velikim brojem ljubitelja slikarstva i umetnosti. Događaj predstavlja poseban trenutak u istoriji beogradske umetničke scene, jer po prvi put pruža sveobuhvatan uvid u život i rad jednog od najznačajnijih slikara sa ovih prostora, čiji je umetnički izraz obeležio drugu polovinu 20. veka.
22. 12. 2024. u 11:04
ZAGLEDAN U ZVEZDANO NEBO NAŠE KNJIŽEBNOSTI: Budimiru Dubaku uručena nagrada Matice srpske, ustanovljena u čast Crnjanskog
NEPOSREDAN kakva je i njegova književnost, Budimir Dubak pisac iz Crne Gore i laureat književne nagrade „Beskrajni plavi krug“ koja mu je juče uručena u Matici srpskoj u Novom Sadu, rekao je da je počašćen priznanjem u znaku Miloša Crnjanskog, uputio je zatim zahvalnost svojim izdavačima,žiriju i najstarijoj kulturnoj instituciji srpskog naroda, „koja nas sabira već dva vijeka.“
21. 12. 2024. u 22:41
POEZIJA UŽIVO I NA RADIJU: Pesničko veče Miroslava Maksimovića u Kolarčevoj zadužbini
SVOJE stihove će večeras od 18 časova na Kolarcu govoriti pesnik Miroslav Maksimović, u okviru sedme sezone programa "Poezija uživo!", uz direktan prenos na talasima Radio Beograda 2.
21. 12. 2024. u 08:51
U BEOGRADU IZGRADIO SEBE: U Galeriji SANU do sada najveća izložba radove Miodraga Dada Đurića (1933- 2010)
U BEOGRADU je Miodrag Dado Đurić (1933-2010) pronašao svoj stil, kazala je njegova ćerka Amarant Zidon, predstavljjući u Galeriji SANU retrospektivu od 50 dela, kojima se slikarski velikan vraća u grad iz koga je krenuo u svet.
21. 12. 2024. u 08:18
NEGRIŠORCU "DEJAN MEDAKOVIĆ": Poznat dobitnik prestižnog priznanja IK "Prometej"
KNjIŽEVNIK Ivan Negrišorac dobitnik je književne nagrade "Dejan Medaković" za knjigu eseja "Svetlost, senke i šaputanja – eseji s povodom" (Beograd, Albatros plus), koju dodeljuje Izdavačka kuća Prometej iz Novog Sada u znak sećanja na istoričara umetnosti, memoaristu, pesnika, hroničara ,prozaika i akademika Dejana Medakovića.Ime Ivan Negrišorac književni je pseudonim dr Dragana Stanića, aktuelnog predsednika Matice srpske.
20. 12. 2024. u 16:04
Komentari (0)