PREMINUO NE ZNAJUĆI GDE MU JE MAJKA SAHRANJENA: Detalji otkrića u Sarajevu - Bojana poginula u ratu, štiteći telom četvorogodišnjeg Momu Kapora

SVESTRANI je umetnik, kultni pisac i slikar Momo Kapor svetom minuo trećeg dana marta pre četrnaest godina.

Momo Kapor u svom domu , Foto S. Sarić

On, koji je važio za najbeogradskijeg od svih beogradskih pisaca, osim što je bio Beograđanin, bio je i Sarajlija, kog je otac Hercegovac malenog doveo u Beograd. U to se Sarajevo istrajno nije vraćao veoma dugo, od 1972. godine. A sada se, kada Kaporu, na četrnaestu godišnjicu smrti, počast odaje Istočno Sarajevo, desila jedina stvar zbog koje bi se Momo, da je živ, vratio i u ono drugo, Sarajevo svog detinjstva.

Zauvek je Kapor čuvao i sećanje na svoju majku, Bojanu, koja je u ratu poginula štiteći svojim telom četvorogodišnjeg Momu, koji je "ostao živ da o tome posvedoči i dokaže da nije zaludu dala život za njega", kako je to zapisao Matija Bećković.

Ali - celog života nije znao gde može da ode da se pokloni sećanju na majku, i otišao je Momo kod nje misleći da joj se grob ne zna, da je taj stari deo groblja davno prekopan i da Bojana počiva u nekoj zajedničkoj grobnici.

- A onda me je pre izvesnog vremena pozvao dr Vladan Bartula, govoreći mi o manifestaciji posvećenoj Momi koja se od 2. do 4. marta održava u Istočnom Sarajevu, i saopštio mi neverovatnu vest - da je, uz pomoć Srpske pravoslavne crkve, uspeo da pronađe grob Momine majke, na starom delu koševskog groblja - otkriva udovica Ljilja Kapor, koja predano čuva sećanje na svog supruga, i dodaje:

- Živeo je, i umro, sa mišlju da taj grob ne postoji, a sada se, četrnaest godina posle njegovog odlaska, desila ta jedina stvar zbog koje bi, siguran sam, i sam otišao u Sarajevo. Jedan se krug zatvara, pomislila sam.

Foto: Гроб Бојане Капор на старом делу кошевског гробља, Фото Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Kada već Momo nije znao niti mogao, organizatori skupa će otići na to groblje i osveštati Bojanin grob, što daje potpuno novu dimenziju događaju upriličenom povodom godišnjice smrti umetnika.

Sam će program manifestacije nazvane "Momo Kapor - čuvar adrese", otpočeti drugog dana marta, otkrivanjem ploče na novoimenovanoj Ulici Moma Kapora broj 1 u Istočnom Novom Sarajevu, u 17 časova. Sat kasnije, u Kulturnom centru Istočno Novo Sarajevo biće upriličeno književno veče "Momo Kapor u svom i našem vremenu", u nedelju će u staroj crkvi u Sarajevu biti održan molitveni pomen Kaporu, a od 18 časova u Kulturnom centru predstava "Vodič kroz srpski mentalitet", da bi u ponedeljak, 4. marta, od 10.30, bio upriličen okrugli sto na Filozofskom fakultetu Pale. O Kaporu će govoriti profesor dr Jovan Delić, profesor dr Ranko Popović, profesor dr Duško Pevulja, profesor dr Vladan Bartula, profesor mr Dragan Učur, doc. dr Vuk Vučetić.

Ljiljana Kapor, Foto N. Skenderija

Ranko Popović, govoreći o "Enciklopediji Kapor", što je radni naslov njegove besede, ističe kako je Momo sam o sebi vrlo vešto podmetnuo tezu o lakom piscu, pa je tako i tretiran - što je bio njegov svojevrsni, modernim rečnikom - projekat, onaj koji mu je omogućavao osvajanje slobode u sredini i vremenu koji toj slobodi nisu bili preterano skloni.

- Ne bi nikako uspeo u tome u čemu je uspeo da je bio zaista "lak" - navodi Popović. - Kapor je bio obrazovan jednako na angloameričkoj i na ruskoj literaturi, i to onoj najvećoj, iz 19. veka. Posedovao je izvanrednu umešnost da sa lakoćom utkiva svu silu podataka u sve što je iz njegovog pera izlazilo, sa sjajnim osećajem da u suštinu stvari prodre prečicom. Njegov je "Vodič kroz srpski mentalitet" prava enciklopedija gde je i najkrupnijim i najvažnijim temama posvećena po jedna duhovita enciklopedijska odrednica. A njegovi romani, poput možda ponejboljeg "Hronika izgubljenog grada", kombinacija su svih mogućih proznih žanrova, koju na okupu drži autorovo ogromno majstorstvo u vođenju priče. Majstorstvo koje je nosio u svom genu, svakako, ali na kome se moralo i te kako raditi.

Foto V. Danilov

Duško Pevulja, koji će govoriti upravo o tom pripovedačkom umeću Kaporovom, smatra da je Momo nenadmašan majstor kratke priče, čiji su romani takođe tek nizovi priča, pripovedački venci, i kaže:

- Momo je umeo da sa neviđenom lakoćom preliva usmenost u pisano, baštineći izvornu našu pripovedačku tradiciju, sa tim retkim umećem da u našem, ipak nepričalačkom vremenu, stvori priču koja funkcioniše kao pisani tekst. Znao je da, kako je to primetio Igor Mandić, koji je Momov rad pratio prijateljski ali sa kritičkom odgovornošću, da sa velikim majstorstvom u pripovedno tkivo uvede trač, i da taj trač bude beskrajno zavodljiv. Bio je Momo majstor početaka, zanimljivih detalja i efektnih poenti. Kao što je u jednom potezu umeo da crtačkim perom oslika lik čoveka, podjednako je lako uspevao da u nekoliko poteza ispriča priču.

Kabare po Kaporu

KAMERNA kabaretska predstava "Vodič kroz srpski mentalitet" inspirisana je istoimenom Kaporovom knjigom, a igra se po dramskom tekstu koji je priredila Vjera Mujović. U predstavi igraju Tašana Đorđević Adamović i Stevan Piale, uz muzičku pratnju Siniše Dogana, muzički urednik je Rade Radivojević a za izbor kostima zaslužna je Ljiljana Kapor.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije