Dodatak Kultura

POGLED ISKOSA - Sećanje na vajara

Дејан Ђорић

29. 08. 2023. u 13:13

RATKO Vulanović (Nikšić, 1941-2023) je najistaknutiji crnogorski vajar druge polovine XX veka, koga je režim Mila Đukanovića namučio zbog njegove srpske orijentacije.

ПОГЛЕД ИСКОСА - Сећање на вајара

Ratko Vulanović, Galerija Ulus 2015.Foti Branko Belić

Koliko crnogorskoj, Vulanović pripada i srpskoj likovnoj sceni, u Beogradu je decenijama imao atelje. Završio je Srednju umetničku školu u Crnoj Gori i Likovnu akademiju u Beogradu a njegov uspon u vrhove jugoslovenskog vajarstva bio je nesumnjiv. Vulanovića je cenio i o njemu pisao i Dragoš Kalajić, elitistički okrenut isključivo slikarstvu. Autor je brojnih spomenika, učesnik mnogih kolonija i dobitnik "Politikine" nagrade 1988. godine. Publici je poznat po ogromnim skulpturama koje su se više puta mogle videti u Knez Mihailovoj ulici prilikom njegovih beogradskih izlaganja, a koje su i u stalnoj postavci ispred jezera na Adi Ciganliji. Naglašeni vertikalizam njegovih formi odgovara njihovoj monumentalnosti. Na njima lako prepoznajemo igru sa osnovnim likovnim oblicima, kao što su puno i prazno, linija i volumen, svetlo i senka, uspinjanje i padanje. Iza formalne razigranosti je Vulanovićev svet ideja, nastojanje da se elementarnim, euklidovskim, geometrijskim oblicima izgradi skulptorski svet nalik gradu ili pejzažu. Njegovi kameni i drveni gradovi istovremeno su predlog za arhitektonska rešenja i skoro dečja igra slaganja kubusa koji predstavljaju kuće i crkve. U postmodernom, elektronskom dobu, arhitektura je izgubila dostojanstvo i estetsku neprikosnovenost, mnoge građevine danas se projektuju kao skulpture, arhitekti posežu za vajarskim rešenjima i stvaraju gigantska skulptorska dela o čemu postoje i stručne estetičke studije. Vulanović ne predlaže jedno građevinsko delo, već u malom stvara čitave gradove i umetnički, ni prirodan niti urban pejzaž. Njegovi gradovi i trgovi imaju organsku, ljudsku dimenziju i mogu biti zanimljivi deci koliko i iskusnim poznavaocima, princip ređanja ili nagomilavanja istovremeno je i svetovan i sakralan. Podseća na otpad kao galerijsko-muzejsku postavku ali, kako se iznosi u nedavno objavljenoj knjizi na nemačkom, to je i princip stvaranja oltara u paganstvu i u objavljenim religijama.

Vulanović omogućuje da uđemo u skulpturu, što i nije nešto novo, ali smo pritom rasterećeni od bilo kakve izvanumetničke poruke kojima obiluje današnja likovna scena, a to je već novost i izuzetnost. Ni staro ni (post)moderno, istovremeno i aktuelna ambijentalna galerijska postavka, deo crkvene arhitekture ili instalacija vajarstvo Vulanovića je drevno i prirodno, ne prestaje da iznenađuje, provocira i otvara nove saznajne i estetske vrednosti. Isključivši iz svog sveta bilo kakve prizemne dnevne i političke poruke, parole sadašnje ispolitizovane umetnosti, Ratko Vulanović se borio za slobodu umetnosti i čistu likovnost, a time i za prastaru skulptorsku formu koja je skoro prognana iz galerija ali koja, kako vidimo, ima budućnost.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
EVO KAKO DO KARATA ZA VEČITI DERBI: Crvena zvezda poslala obeveštenje pred meč sa Partizanom

EVO KAKO DO KARATA ZA "VEČITI DERBI": Crvena zvezda poslala obeveštenje pred meč sa Partizanom