KOD VOĐE REVOLUCIJE: Lenjinova biografija iz pera pisca i kritičara Lava Danilkina

LAV Danilkin, ruski pisac i književni kritičar, rođen 1974, diplomirao je i magistrirao na Filološkom fakultetu Moskovskog državnog univerziteta.

Foto Službeni glasnik

Sa svojih 25 godina bio je glavni urednik "Plejboja", zatim se posvetio književnoj kritici, upravo u vreme kad je stasavala mlada generacija njegovih vršnjaka. Svojim osobenim književnim ukusom i originalnim stilom, koji se veoma razlikovao od dotadašnje akademske uštogljenosti, skrenuo je pažnju na sebe, a izoštrenim osećanjem za reč umeo je da prepozna talente u novajlijama. Ubrzo je stekao opšte poštovanje. O njemu se pisalo:

"Bestseler počinje pozitivnom kritikom Lava Danilkina", "Čovek koji je sve pročitao", "Manijakalno čestit" itd. Iza njega su brojne nagrade za književnu kritiku, ali je taj kako njegove kolege kažu odmetnik u pisce pobrao i brojne književne nagrade, a među njima je možda najvažnija Velika knjiga za Lenjinovu biografiju objavljenu 2017. kada je ova knjiga bila i knjiga godine (koju je kod nas objavio "Službeni glasnik").

Da nisam radila na prevodu zajedno sa koleginicom Jelenom Vuković, za mene bi to što je on autor bilo više nego dovoljan razlog da je pročitam, iako moram biti iskrena, nikada nisam bila naročito očarana likom i delom glavnog junaka. I potpuno očekivano, barem za mene, iskusni književni kritičar doneo je jednu posve drugačiju biografiju vođe proletarijata. U njoj je mnogo i samog Danilkina, zbog čega ona nije okamenjeni tekst iz daleke prošlosti, već vrlo moderna studija uklopljena u današnje kulturne obrasce. Ona se ne bavi samo jednom snažnom ličnošću, već i onom hegelijanskom dijalektikom, zahvaljujući kojoj je Lenjin tako precizno i nepogrešivo mogao da oseti puls vremena, a Lav Danilkin vešto sklapa pazl od razbarušenih, često oprečnih činjenica i na taj način stvara 3D model vođe, zbog čega je njegov Lenjin stoga življi od svih živih, ali ne u pionirsko-komsomolskom, već u ličnom smislu.

Zbijeni, raskošni tekst Pantokratora je zapravo putopis po Lenjinovim životnim stanicama, po kojima Danilkin juri sa strašću Den Braunovog profesora Langdona, pokušavajući da dešifruje kod vođe revolucije. Ono što čitaoci mogu da očekuju nisu samo činjenice i njihova uporedna analiza, nego i lični utisci autora, koji zaviruje kroz prozore kuće u kojoj su Uljanovi živeli u Simbirsku, divi se klimi u Šušenskom, procenjuje Kazanj iz jedne nove perspektive, posmatra Minhen sa prozora jednog paba i tako dalje.

Pritom treba reći da autor potpuno zanemaruje kako sovjetski, tako i antisovjetski diskurs, držeći se vrlo prilježno one oprobane preporuke da je najbolji recept za pisanje istorijskog dela "sve znati i sve zaboraviti". Genije, otac svetske revolucije, veliki zločinac, tiranin, fanatik i ubica - sve ove karakteristike nisu u fokusu. Lenjin je za autora, što bi mladi rekli kul lik, čudesan istorijski i ljudski fenomen, ni više, ali ni manje od toga. Grandiozna figura u svetskim razmerama, lišena bilo kakvog dominantnog predznaka koji bi pretpostavio njegovu nedvosmislenu procenu...

Lenjin i Staljin, Foto Službeni glasnik

Ono što je takođe nesumnjiv kvalitet ove knjige je prepoznatljiv autorski stil - beskrajno šarmantan, pomalo arogantan, prepun anglicizama, ali istovremeno vrlo blizak savremenom gradskom čitaocu. Danilkinov Lenjin šalje ček in iz Ciriha ili Ženeve, njegovog dedu po majci Danilkin krajnje nonšalantno poredi sa junacima Džona Grišama, Lenjinov stil odevanja iz perioda Građanskog rata za njega je "šebi šik", a ostrvo Kapri gde je jedan period života proveo i Maksim Gorki, ol inkluziv lanac "Klab Med". Na neki čudan način, ono što bi kod nekog drugog autora možda delovalo neumesno ili barem neprikladno, kod Danilkina je potpuno prirodno: on ne pokušava da veštački arhaizuje svoj narativni manir, upodobljavajući ga raspoloživom materijalu, ne stoji mirno pred svojim junakom, već o njemu govori onako, kako bi sa savremenicima razgovarao o bilo kojoj drugoj osobi. I to bez svake sumnje ovoj knjizi daje na aktuelnosti i svežini: ni traga prašine i patine koju smo navikli da vidimo na Lenjinu i onda kada je bio poštovan i kada je bio besno rastrgnut i danas kada je on potpuno zaboravljen.

Foto Službeni glasnik

Van svoje uobičajene scenografije - kongresa, mitinga, ilegalnih sastanaka - u pariskom kafeu, pivnici, na sredozemnoj plaži ili na planinarenju, Lenjin je jedan potpuno drugačiji lik. Ponekad romantičan, ponekad zastrašujući, ponekad jadan. Dve godine pre nego što je postao državni lider, bukvalno prosjači po Evropi, pa čak i izgledom podseća na skitnicu. Ali uglavnom je u običnim stvarima nespretan i smešan: pada sa omiljenog bicikla, iz džepa mu ukradu pištolj, ali i auto - a tada je već bio šef velike sovjetske države!

Preporučujemo

Dodatak Kultura

0 0

TRAGANjE ZA SOBOM: Roman Oguza Ataja koji je promenio tursku književnost

21. 02. 2023. u 15:29

Dodatak Kultura

0 0

KOSTI NAŠIH PREDAKA: Zar će sve to takođe dati završenu večnu lepotu?

21. 02. 2023. u 14:11

Kultura

0 0

ZMAJEVIM STIHOVIMA OTAC NAS USPAVLjIVAO: Sa pesnikom Miodragom Raičevićem, dobitnikom Zmajeve nagrade Matice

21. 02. 2023. u 08:34

Dodatak Kultura

0 0

GORUĆA ALEGORIJA NAŠEG VREMENA: Najbolji domaći filmovi u 2022.

03. 01. 2023. u 15:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije