KNJIŽEVNA KRITIKA: Vihori istorije

Slađana Ilić

28. 02. 2023. u 14:20

PRVI roman Saše Radojčića, znamenitog savremenog srpskog pesnika, teoretičara i prevodioca, "Dečak sa Fanara" ("Agora"), proishodi iz njegovih polihistorskih znanja, osećanja za istoriju, protok vremena, razlike, mere i krhkost čoveka.

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Вихори историје

Foto: Privatna arhiva

Složeno komponovano delo koje se sastoji od nekoliko narativnih tokova u različitim vremenskim odsecima (1946, 1919, 1923, 1946, 1922, 1920...), a u rasponu od 1919. zaključno sa 1946. godinom, prati sudbinu članova porodice Popović koja je izbegla iz Turske, iz Istanbula, sa Fanara, gde je živela duže od jednog veka. Ta porodica se nakon tragičnog događaja u kojem su stradali otac porodice i jedan od tri sina, posle mnogo peripetija, skrasila u Banatu. No, rad istorije je neumitan, vreva sveta se usložnjava, društvenopolitičke prilike se neprestano menjaju, nijedna od njih nije povoljna za običnog, a kamoli za čoveka koji je postao drugačiji. Popovići na toj vetrometini nemaju mira. Zato je i njihovo skrašavanje u Banatu bilo kratkotrajno, zapravo prividno. Pod navedenim okolnostima oni se dalje rasipaju po svetu. Put svakog od njih je težak i nesiguran. Ništa nije lakše ni onima koji su ostali. To kazuje sudbina Sofije Popović, učiteljice, supruge Petra Popovića koji je rat proveo u Nemačkoj, u zarobljeništvu, a koji po oslobođenju nije hteo da se vrati u Jugoslaviju. Ujedno, dever Sofije Popović, Pavle, predložen je za narodnog heroja.

Navedene činjenice već dovoljno govore o složenosti pozicije glavne junakinje. Događaji koji dalje slede prepliću se s njenim reminiscencijama, čak sa snevnim momentima u kojima se ona susreće sa misterioznim dečakom sa Fanara.

Zašto se to događa i ko je dečak sa Fanara?

Ucene pripadnika Ozne i tortura koju nad Sofijom sprovode, stalno nam u sećanje priziva, između ostalih, veoma važne knjige istoričara Srđana Cvetkovića o posleratnoj komunističkoj represiji. U romanu na mnogim stranama obnavljamo svoja znanja o tom mehanizmu. Čovekova je potreba da se od takve sudbine i stvarnosti brani bar sećanjima na period života u kojem su preovladavali dobro i lepo. U slučaju naše junakinje to je detinjstvo i tek poneki povlašćeni, gotovo nestvarni, trenutak u kasnijem životu, obeležen nesputanom slobodom, strašću, kratkotrajnom realizacijom možda čak i ljubavi koja je, naravno, zabranjena. No, to su tek prosjaji u okviru društvenih zadatosti i neprestanih istorijskih potresa.

U najsloženijim okolnostima života posebnu ulogu dobija oniričko. Ono čoveka opominje i osnažuje, budi duboko skrivani vitalizam, daje smisao. To je taj dečak sa Fanara, arhetip sazdan od svega najboljeg, najlepšeg i najvrednijeg što su u svojim ličnostima ponela tri brata, tri Popovića s kojima je Sofija na različite načine povezana.

Foto promo

No, nije namera Saše Radojčića bila tek da nam priušti ovu dinamičnu priču o porodici Popović u različitim istorijskim vihorima. Pre će biti da je hteo da nas, i kroz citate iz različitih filozofskih tekstova koji prethode svakom poglavlju knjige, podseti na neka važna mišljenja, zaključke, zakonitosti, na samu čovekovu prirodu. To čini i sam, kroz mišljenje jednog od svojih junaka, u trenutku koji nije ništa manje značajan od svih koji su mu u ranijim svetskim krizama prethodili: "Alehandro nije sumnjao da će poredak sveta koji će biti uspostavljen posle ovog novog velikog rata, jer čak i najmoćnija provala besa mora jednom da se isprazni i prestane, biti ponovo, kao i uvek do sada, privremen, i da će i taj poredak, pre ili kasnije, dovesti do novog kruga razaranja. Jer to dvoje je u ljudskoj prirodi: da žive na pogrešan način, i da na isto tako pogrešan način pokušavaju da promene to kako žive".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

OSTVARILI SMO CILJ, POBEDILI SMO: Filip Petrušev zadovoljan posle pobede nad Dancima