Dodatak Kultura

RAJNA DRAGIĆEVIĆ: Srpski jezik u ogledalu stvarnosti

V. N.

31. 01. 2023. u 08:41

VREME krajnosti. Vreme interneta i mogućnosti da svako ima pravo da se medijski izrazi dovelo je do nesmetanog razvoja različitih oblika ekscentričnosti u savremenoj kulturi.

РАЈНА ДРАГИЋЕВИЋ: Српски језик у огледалу стварности

Istovremeno se razvijaju kultura i njena suprotnost - antikultura, kultura apsurda. Oba kulturna smera imaju mnogo pratilaca. Tako se, na primer, na internetu pojavljuje mnoštvo enciklopedija i drugih sajtova sa poučnim sadržajem, ali i mnogo antienciklopedija. Kao reakcija na "Vikipediju", nastala je "Anciklopedija" na engleskom jeziku, "Apsurdopedija" na ruskom, "Vukajlija" na srpskom jeziku.

Ova pojava se odražava na sve sfere kulture i na sve tipove sistema koje je čovek uredio, pa i na odnos prema standardizaciji maternjeg jezika. U poslednje vreme, u Srbiji i Evropi, pažnju privlače dva sasvim suprotna pristupa maternjem jeziku koje povezuje činjenica da se u njima ogleda širi ideološki, politički i kulturološki kontekst, tj. borba za redom prema borbi za neredom, borba za propisanim nasuprot borbi za spontanim, težnja ka planiranju prema težnji za anarhijom.

ZA jezičku standardizaciju. U mnogim zemljama postojala su ili postoje državna tela koja brinu o jezičkoj normi. Njihov zadatak, između ostalog, jeste i da reaguju na promene koje se dešavaju u maternjem jeziku i da odgovaraju na pitanja institucija ili pojedinaca kojima je potrebna pomoć u vezi sa aktuelnim jezičkim pitanjima, a njih stalno ima jer jezik prati društvene promene. Još pre četvrt veka, u decembru 1997. godine, osnovan je Odbor za standardizaciju srpskog jezika. Osnivači su sve srpske naučne institucije koje se bave proučavanjem srpskog jezika. Međutim, mnogim govornicima srpskog jezika nije poznato da postoji ovo telo, a njegove odluke, iako vrlo kompetentne i promišljene, često se ne primenjuju. Sličnu sudbinu imaju ovakve institucije i u drugim zemljama. U Hrvatskoj je, na primer, od 2005. do 2012. godine postojalo Vijeće za normu hrvatskog standardnog jezika. Ono je bilo u nadležnosti Ministarstva za nauku i obrazovanje. Jedan ministar za prosvetu i nauku je osnovao ovo telo, a drugi ga je raspustio. U vreme postojanja ovog Vijeća objavljen je novi hrvatski Pravopis, ali u njemu nije usvojena nijedna odluka Vijeća, iako je ministar koji ga je osnovao rekao da je to telo najvažnija jezička institucija u državi i da ono ne donosi preporuke, već odluke. U Severnoj Makedoniji postoji Savet za makedonski jezik, koji je osnovan pri Ministarstvu prosvete. I pored brojnih problema koje Makedonija ima u pokretanju evrointegracija, jer Bugari ne priznaju samostalnost njihovog jezika, Savet za makedonski jezik nije do sada donosio odluke koje bi uticale na rešavanje jezičkih problema. Čak ni velike zemlje poput Ruske Federacije nemaju uspeha u radu državnih institucija čiji je zadatak da brinu o jeziku.

Godine 2014. predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin osnovao je Savet pri Predsedništvu Ruske Federacije o ruskom jeziku. Na čelo tog tela, Putin je postavio Vladimira Iljiča Tolstoja, praunuka pisca Lava N. Tolstoja, u svojstvu svog savetnika za ruski jezik i predsednika Saveta. Samo nekoliko godina kasnije, V. I. Tolstoj je dao ostavku na mesto predsednika, a prema rečima potpredsednika ovog tela akademika A. M. Moldovana, Savet nije postigao očekivane rezultate u negovanju norme ruskog jezika.
Možda bi se ovim telima moglo zameriti da nisu dovoljno agilna u privlačenju pažnje govornika maternjeg jezika, ali zato postoje organizacije i pojedinci koji to svakako jesu. U pitanju su tzv. gramatički nacisti, koji patroliraju internetom i agresivno reaguju na svaku jezičku nepravilnost koju zapaze. Poseban oblik društvene patologije predstavlja činjenica da "gramatički nacizam" nije samo ironično i pejorativno imenovanje za agresivne borce za poštovanje jezičkih pravila, već postoje pojedinci koji sami sebe nazivaju gramatičkim nacistima. Od devedesetih godina 20. veka, prvo u Americi, a zatim i u drugim zemljama, postoje internet-udruženja koja koriste stilizovanu zastavu Trećeg rajha, u čijoj se unutrašnjosti umesto kukastog krsta nalazi stilizovano ćoškasto latinično slovo G (G).

Protiv jezičke standardizacije. Za razliku od boraca za negovanje maternjeg jezika (i onih koji se time bave regularnim sredstvima, ali i onih ekstremnih), sve su glasniji predstavnici jednog novog vida kontrakulture, a to su borci protiv jezičke norme, pa čak i protiv standardnog jezika. U mnogim evropskim zemljama postoje i umnožavaju se obrazovani stručnjaci za maternji jezik koji brigu o maternjem jeziku smatraju rasističkom i manipulatorskom delatnošću. "Noseći stubovi" (te beskrajno tužne pojave, kako je normiranje jezika nazvao jedan od boraca za nepismenost) "jesu autoritarnost i malograđanska normativnost našeg mentaliteta i teorijska i metodološka zaostalost domaće lingvistike. Normativističko preskriptivno usmerenje je nasleđeno od prethodnih generacija i ranijih vremena. Nasleđen je i autoritarni duh. Na mlađoj generaciji srpskih lingvista je da ovo promeni i da time doprinese i promeni na planu širem od lingvističke zajednice."

Ekstremni oblik borbe za nepismenost demonstriraju ruski "padonjki". Oni koji sebe smatraju padonjkima zalažu se za apsolutnu anarhiju ruskog jezika, na svim nivoima. Pišu onako kako požele, namerno ruše pravila, ne razmišljaju o gramatičkim oblicima promenljivih reči, a dopuštaju sebi i sasvim slobodan izbor leksike, koriste vulgarizme i leksiku iz razgovornog, neformalnog stila.

Stanje na terenu. I dok se u raspravama o jeziku gubimo u ekstremima, srpski jezik, kao i mnogi drugi jezici, doživljava dramatične promene. Jezik medija pretvara se u razgovorni jezik u kojem se povećava broj leksičkih sredstava za vulgarno, bahato i nevaspitano izražavanje. Tako, na primer, jedan kolumnista, od bezbroj načina kojima bi mogao da iskaže da se situacija nepovoljno razvija, bira sintagmu "takav abortus od razvoja događaja", a da bi na ekspresivan način rekao da se vest brzo proširila, on kaže "i tada je fekalija pogodila ventilator".

Jedna od ključnih reči unutrašnje politike postala je reč fikus, npr: fikus-opozicija, fikus-vlada, gej-fikus, strejt-fikus, gospođa fikus, fikus-ministri, fikus-nacionalisti, kul fikus, ukrasni fikus, levičarski fikus, najobičniji fikus, dražesni fikus, oficijelni fikus, fikus 2.0, Radulovićev fikus. Od ove reči grade se i nove, pa postoji glagol fikusirati i imenica fikusomanija.

Jedna od ključnih reči naše spoljne politike jeste diplomatija, a ona se ne može visoko vrednovati ako se različiti oblici diplomatskog delovanja nazivaju pingpong diplomatija, toalet diplomatija, apa-drapa diplomatija, fejsbuk- diplomatija, megafon diplomatija.

Ovim primerima samo je ilustrovano stanje u srpskom jeziku. Da bi ono bilo bolje, umesto naklonosti prema ekstremnim pristupima, više poštovanja i poverenja treba pokloniti institucijama zaduženim za brigu o jeziku i od njih potražiti odgovore na sve jezičke nedoumice.

(Sažeta verzija predavanja održanog u Institutu za evropske studije na Savindan 2023. godine. Autorka je profesorka na Katedri za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima, Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu)