GDE SU NESTALI DIVNI SNOVI: Luka Tripković, slikar i pisac, o izložbi na Kolarcu

KAD nije pisac, iza koga su dva uspešna romana "Osmeh pod gorom maslinovom" i "Crna knjiga", Luka Tripković je slikar i asistent na Fakultetu likovnih umetnosti (kod profesora Zorana Dimovskog i Dobrice Bisenića), na kome je i doktorirao.

Foto: Novosti

Večeras će se, u Galeriji Kolarčeve zadužbine, predstaviti samostalnom izložbom slika "Mora da je bio neki stvarno divan san", a o mogućnosti koje mu pruža "dvojna pripadnost", za "Večernje novosti", kaže:

- To je najbolja moguća pozicija, koja dozvoljava da sam autsajder i u jednom i u drugom: za pisce sam slikar, za slikare sam pisac. Meni to odgovara, jer ne pokušavaju da me uvuku u svoje klanove. To što ostajem po strani, u nekom smislu može da bude loše, jer mi možda izmiče neki privilegovaniji položaj. Ipak, mnogo znači to izmeštanje, jer mogu i jednim i drugim da se bavim samo radi umetnosti. A i prija mi da pišem i slikam naizmenično. Tako imam dinamiku zbog koje mi nije nikad dosadno.

Ovaj književni i likovni autor, rođen na Dan pobede 1989. u Valjevu, postavkom na Kolarcu nastavalja seriju započetu doktorskom izložbom, na kojoj je reintepretirao "Studiju slučaja" Džona Entencea, odnosno američki modernistički eksperiment vezan za masovno stanovanje. I na aktuelnoj postavci se kao motiv pojavljuje "kalifornijska kuća"...

Foto: Promo

- Ideja američkih arhitekata, posle Drugog svetskog rata, da naprave nešto slično našem Novom Beogradu, odnosno kuće u američkom stilu, ali od jeftinih materijala, u duhu moderne, u kojoj forma prati funkciju, u kojima je čovek u centru kuće i sve je podređeno njemu, danas zaista izgleda kao san - objašnjava Tripković. - Na brdima oko Holivuda je tada bila jeftina zemlja i te kuće su uglavnom tu zidane, u Kaliforniji. Pre nego što sam počeo da se bavim ovom temom, mislio sam da su bile kuće za filmske zvezde, a zapravo su bile pokazna vežba za masovno stanovanje.

Zbog te utopijske ideje američkih arhitekata je, kaže, i za naziv izložbe odabrao stih Darka Rundeka: "Mora da je bio stvarno neki divan san":

- Taj poduhvat iz ove perspektive deluje nemoguće, posebno sa cenama stambenog prostora koje su, ne samo kod nas nego i u svetu, poslednjih godina porasle 60 odsto.
A na pitanje da li činjenica da se ništa slično nije ponovilo govori o globalnoj dehumanizaciji, i čega je ona posledica, Tripković odgovara:

- Narušen je balans u postblokovskom svetu. Levo orijentisani istoričar Erik Hobsbom u knjizi "Doba ekstrema" tvrdi da je socijalizam bio krut i kada je ekonomski bio doveden u pitanje, počeo je da se ruši. Kapitalizam je prilagodljiviji, ali se izvitoperio. U tim prilagođavanjima kapitalizma, mnogi ljudi ostajali su bez posla, kao u Americi tridesetih godina, posle koga je usledio "nju dil" i novi napredak. Kapitalizam je surov, on troši ljude i ideje, da bi drugima dao priliku i tako opstao. I to je dehumanizujuće. Sve je podređeno napretku, ljudi jedni druge gaze, da bi se do njega došlo. S druge strane, socijalizam, koji ima humanističke postulate, u praksi je bio neodrživ.

Foto: Promo

Na svetskoj političkoj sceni, kako ocenjuje, levičarske ideje ni sada ne mogu da nađu rešenje, jer govore u matricima iz 19. veka. Obraćaju se radničkoj klasi koja više ne postoji, pa zato i ne dobijaju glasove. Sagovornik nas podseća i na socijalističku modernu arhitekturu nastajalu u Jugosalviji, na čije vrhunce je pre nekoliko godina podsetila izložba "Betonska utopija" u njujorškom muzeju MoMA.

- Mi nemamo mnogo modernističke predratne arhitekture, ali je značajno to posleratno nasleđe, kome pripada i Muzej savremene umetnosti, koji je pravi biser - zaključuje slikar.

Slike, priče i Sopoćani

Slikarstvo, kada pogledate naše srednjovekovne manastire, jeste bilo neka prethodnica književnosti - kaže sagovornik. - U crkvama, podignutim pod vizantijskim uticajem, čitava ta ikonografija podseća na neku ilustrovanu priču. Jer, stanovništvo uglavnom nije moglo da čita, već se znanje tako prenosilo, pa i danas tačno znamo kada uđemo u crkvu na kom zidu se nalazila koja predstava. Sopoćani su možda najlepše svetsko slikarstvo 13. veka i treba da se ponosimo tim nasleđem, koje je nastalo zahvaljujući tome što je neki sposoban čovek, kakav je bio Sveti Sava, radio na tome da podigne državu na zdravim osnovama.

Preporučujemo

Dodatak Kultura

0 0

KNjIŽEVNA KRITIKA: Autoportret duše

17. 01. 2023. u 15:53

Poznati

0 3

ODLAZAK RIMLjANKE VRELE KRVI: Đina Lolobriđida celog života nosila titulu seks simbola (FOTO)

17. 01. 2023. u 12:54

Poznati

0 0

"TO BRE, SNAJKA" Kako su Đokovići reagovali na Saškinu trudnoću: "Ime znamo od samog početka"

17. 01. 2023. u 07:47

Poznati

0 0

HITNO JE: Srpski reditelj se bori za život - mora na transplantaciju, glumci mole za pomoć

17. 01. 2023. u 14:38 >> 14:57

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije