VELIKA drama, a potom i tragedija dogodila se juče, nešto posle 14 časova, na jezeru Očaga kod Lazarevca, u kojem su se udavila rođena braća, D. M. (5) i D. M.(7).
Saucesce. Tužno i prebolno i za čitanje. Nesreća jos jedna u nizu koju svi osecamo kao licni gubitak kada su u pitanju deca. Sta reci a da se ne zapitaš sta je ostalo od društvene brige o deci? Bilje smo cuvali decu onda kad smo svi pazili i na svoju a i na decu drugih ljudi kao na svoju. Nismo bili "prepoznati" kao predatori vec kao dobri, brizni gradjani i komsije. Percepcija se promenila kako se menjaju vrednosti, moral, politička korektnost i koncept decjih i ljudskih prava bez odgovornosti. Ne moze vladavina prava i zakoni da zamene kolektivni duh i etiku. Nažalost ostalo je sve to na papiru a praksa pokazuje da smo u problemu bez drustvene svesti o zajedništvu. Ostalo je to da vise ne smes da nesto kažeš tudjem detetu, da ga ukoris, a kamoli da mu pridaješ i fizički ga zaustaviš i u školi a kamoli na plazi ili ulici. Pa jos i korona ne da da se priblizimo, nego bezimo jedni od drugih. Forma i sustina u raskoraku a mi pocepanog uma, usamljeni i na spratu svoje zgrade nemamo koga da dozovemo u opasnosti. Mozda nam se tako ogrubelim i odrvenelim sve dešava s razlogom pa i gubici decjih zivota u nesrecama i saobracaju. Mozda da nas probude iz transa u koji smo upali kolektivnom hipnozom i ispiranjem uma?
Komentari (5)