NE KAJU SE SVE MAJKE POSLE UBISTVA SVOJIH BEBA, ALI NOSE TERET SVOG ZLOČINA: Psihijatar LJiljana Simić gost "Priča iz hronike"

DVE majke su u proteklom periodu u Ivanjici i u selu kod Despotivca ubile svoje bebe, a treća je u selu kod Doljevca svoju bebu bacila u kontejner. Jedan komšija je to video i spasio dete. Sve tri majke su uhapšene i radi se njihovo psihijatrijsko veštačenje.

Foto arhiva

Šta se to dešava u svesti majke, pa da se okrene od svog prirodnog instikta da štiti potomstvo i počini ovako strašan zločin, razgovarali smo u podkastu "Novosti" - "Priče iz hronike" sa psihijatrom i sudskim veštakom doktorkom Ljiljanom Simić.

Ona nam objašnjava da majke prilikom porođaja prolaze kroz veliki disbalans hormona i posebno emocionalno stanje.

- Kako nismo svi istog mentalnog sklopa različito reagujemo na donošenje deteta na svet. Materinski nagon je izuzetno jak, ali postoje situacije i osobe koje su drugačije, postoji nešto u mentalnom stanju, koje može da dovede da svest majke tada bude drugačija i da taj porođaj ne bude željen. To može da dovede do postupaka koji nisu prirodni, da dovede do toga da majka povredi ili ubije svoje dete.

Kako se kao razlog u javnosti spominje da je majka kod Despotovca ubila bebu, nakon što je videla da ima fizičke nedostatke doktorka Simić navodi da se mnogi roditelji intenzivno vezuju za dete koje ima fizički poremećaj ili je obolelo, ali postoje i druge situacije da majka tada izvrši čedomorstvo.

- Svaka majka se analizira da se utvrdi šta je dovelo do toga. Procenjuje se njeno mentalno stanje, stanje svesti, da li ima neki mentalni poremećaj, da li je bolovala od neke duševne bolesti, da li je shvatala šta radi i šta su posledice. Sudski psihijatri utvrđuju da li je uzimala neke lekove, u kakvom je okruženju živela, da li je bila zlostavljana, psihološki ugnjetavana i onda se donosi neki sud i procena. Temeljno se sve sagledava - navodi doktorka Simić.

Ona ukazuje da ni saosećajnost nije univerzalna osobina, neko je ima, neko ne.

- Donošenje deteta na svet je jedna pozicija žrtvovanja i nekome se čini da to traje u nedogled i zbog toga može da padne teško, pa da u trenutku neuračunljivosti ili loše procene donese odluku o ubistvu bebe. Intenzitet materinstva je izuzetno jak i mali procenat majki iz određenih razloga spada u tu drugu kategoriju - navodi doktorka.

Sudski veštak i psihijatar ukazuje da Krivični zakon čedomorstvo definiše kao povlašćeno ubistvo:

- Smatra se da je u trenutku porođaja žena u velikom intenzitetu bola i velikom emocionalnom stresu i to su sve parametri, koji mogu da umanje njenu sposobnost procenjivanja šta je u redu, a šta nije. Zakon daje mogućnost da se ta krivična dela izvršena nekoliko sati posle porođaja, mada nije definisano tačni koliko dugo, drugačije posmatraju. Porodilje su tada u specifičnom mentalnom stanju i njihov sistem procene svojih postupaka može da bude ugrožen. Bura i emocija i hormona, u nekim situacijama dovede do teškog ishoda. Zbog toga su to povlašćena ubistva, koja se na poseban način tretiraju i za njih se ne mere i ne izriču kazne kao za klasična ubistva, već su od nekoliko meseci do nekoliko godina, mislim 6 meseci do 5 godina.

Ljiljana Simić navodi da to povlašćeno stanje po zakonu traje nekoliko sati ili dana, ali u praksi imamo primere da su se prenela i na nekoliko meseci. Ona ukazuje da porodilja rada zna da ima veliki strah za sebe i ta da joj se ta razna emoicionalna stanja prelivaju na razmišljanje i majke u takvom jednom trenutku neracionalnog, donesu odluke o ubistvu bebe. Tada su podložne proceni da li su bile promišljene, kako se porodilja ponašala tokom trudnoće, da li je bila željena.

- Posebno stanje može da bude i postporođajno neraspoloženje i tuga. Velika očekivanja svih iz okoline da majka najbolje brine o detetu i neguje ga. To je izuzetno teško i postoji strah majke da li će odgovoriti svim zahtevima. Postoji i stanje kada su majke neraspoložene poput postporođajne depresije, gde su njena tuga, neraspoloženje, nezaniteresovanost za bebu vidni već prvih dana. Ona se distancira od bebe, ima otpor prema bebi, neprepoznaje njene želje i potrebe, neodgovara na plač bebe. To zahteva stručnu intervenciju. Mada majke tada najčešće razmišljaju o samopovređivanju, jer nisu spremne, nisu odgovorile zahtevima, ne neguju je kako treba. Ali postoji i opcija da tada naškode bebi. To je veoma mali procenat majki i to najčešće porodica prepozna - objašnjava psihijatar Ljiljana Simić.

Ona kaže da ako se utvrdi da je majka tada bila neuračunljiva, određuje joj se lečenje u bolnici ili sa slobode, a ako je bila uračunljiva, onda podleže Zakonu kao i bio ko drugi, koji ubije dete.

- Posle svakog takvog čina nijedna majka nema spontano i prirodno ponašanje. Kada se suoče sa time šta su uradile, imaju jednu poziciju samookrivljavanja i nose teret toga - objašnjava ona.

Na naše pitanje, "kaju li se", doktorka je odgovorila "kako koja".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije