PREPRODAJA ''SABORA'' DONELA IM PRITVOR: Saslušani osumnjičeni za prikrivanje umetničkog dela (FOTO)

UHAPŠENA trojka, osumnjičena za umešanost u pokušaj prodaje slike "Blagoveštenski sabor u Sremskim Karlovcima 1861. godine" Vlaha Bukovca, saslušana je juče u Tužilaštvu za organizovani kriminal.

Foto I. Marinković

Na predlog tužilaštva, sudija za prethodni postupak Specijalnog suda odredio je pritvor do 30 dana Dejanu M. (59), Nebojši D. (70) i Ratku D. (44), zbog opasnosti da ometaju postupak uticanjem na svedoke. Osumnjičeni su za udruživanje radi vršenja krivičnih dela i prikrivanje.

Lisice na ruke stavljene su im u sredu uveče, u Makedonskoj ulici u Beogradu, tokom akcije koju su sproveli pripadnici Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) Uprave kriminalističke policije u saradnji sa TOK. Saradnja je ostvarena i sa švajcarskom policijom u Cirihu, gde je prethodno uhapšen Slobodan G. (76), državljanin Srbije i Švajcarske. Kako je saopšteno, do hapšenja je došlo u trenutku kada su pokušali da prodaju sliku za 600.000 evra. Ovo umetničko delo je zaplenjeno i transportovano u policijski sef u Cirihu, kako bi bila utvrđena autentičnost.

Pre akcije SBPOK i švajcarske policije, niko nije sumnjao da se u centru Beograda, u Makedonskoj ulici krije "privatni muzej". Kako nam je rekla žena koja radi i obližnjem kiosku, akcija je zaista delovala kao iz filmova.

- Oko 17 časova došla je policija sa nekoliko vozila, upali su u tu zgradu i izveli muškarca sa lisicama na rukama, od gužve nisam uspela da mu vidim lice, tako da zaista ne znam ko je gospodin, ali nakon toga je počeo pravi haos. Počeli su sa iznošenjem slika i to je prilično trajalo.

Foto: Фото И. Маринковић

POGLEDAJ GALERIJU

U zgradi u kojoj se nalazi stan, kako je, za "Novosti", rekla devojka koja radi u obližnjem kafiću, uglavnom su kancelarije i stanovi koji se izdaju na dan, ali osumnjičeni je duži period boravio u njemu.

- Ne znam da li je taj čovek vlasnik stana ili ga je samo iznajmljivao. Poznavala sam ga iz viđenja, sada se po komšiluku priča da je stan u kojem je krio sve te umetnine petosoban i da je bio prepun umetničkih dela. Sigurno ih je bilo preko 200, policija ih je iznosila oko šest sati i napunila ceo kombi - kaže naša sagovornica i dodaje da se sada, kada se ova priča pokrenula, priseća da je ipak bilo nešto sumnjivo.

- Povremeno se dešavalo da prođe neko sa ramom, ali to je bilo sporadično i trajalo je godinama, niko na to nije obraćao preteranu pažnju i posumnjao da su to kradene slike.
Da je možda i bilo nečeg sumnjivog, sada uviđa i dečko iz kafića:

- Dolazio je jedan stariji čovek, gospodin, uvek se javljao kad prolazi, ostavljao bakšiš. Gospodin. To gde je stanovao je stara beogradska zgrada, verovatno smo jednostavno mislili da je akademik i nismo se obazirali. Stalno je nosio nešto. Jednom prilikom, usred bela dana, stao je kombi pun antikviteta na njegovu adresu.

UZOR FOTOGRAFIJA STEFANA VULPE

BLAGOVEŠTENSKI sabor jedan je od najznačajnijih događaja za istoriju autonomije Srba u Ugarskoj na kojem su Srbi tražili svoju političko-teritorijalnu autonomiju, koja bi uključila teritorije na kojima pretežno žive Srbi, u kojoj bi zvanični jezik bio srpski, a pismo ćirilica, ističe se u saopštenju kojim su Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i Muzej Vojvodine pohvalili akciju policije. Litografija, prema kojoj je Bukovac naslikao "Sabor" urađena je na osnovu originalnog snimka novosadskog fotografa Stefana Vulpe. Muzej Vojvodine sliku je otkupio 15. aprila 1953, a prilikom provale u Dvorac u Čelarevu 28. novembra 1993. ukradena je zajedno sa još tri druga dela.

REČ STRUČNjAKA

KADA je reč o utvrđivanju verodostojnosti dela, koje će se u ovom slučaju obaviti u Švajcarskoj (pokušaj prodaje je bio u ovoj zemlji, a i prvo hapšenje je tamo obavljeno), ključnu reč imaće stručnjaci, koji će biti upućeni iz Srbije.

- Oni koji su prodavali tako poznato, ukradeno delo, odlučili su da to urade u Švajcarskoj baš zato što ga tamo niko ne bi prepoznao, a nema ni eksperata za Bukovca - tvrdi, za "Novosti, Nikola Kusovac.

- Za procenu autentičnosti umetničkog dela najvažniji su poznavaoci opusa tog autora, a forenzika je tu samo pomoćno sredstvo.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije