"NEMA, TATA, NIŠTA OD MENE" Mirjana je zatekla sina koji je nakon ranjavanja bio živ: Na suđenju je otkrila njegove poslednje reči

Novosti online

22. 08. 2024. u 12:06

MAJKA Nemanje Stevanovića, koji je 4. maja prošle godine ubijen u masakru kod Mladenovca, prvi put je danas, od kada joj je sin ubijen, ispričala šta se događalo od kada je saznala za pucnjavu.

НЕМА, ТАТА, НИШТА ОД МЕНЕ Мирјана је затекла сина који је након рањавања био жив: На суђењу је открила његове последње речи

Foto: D. Milovanović

Mirjana prethodno nije svedočila u tužilaštvu, a danas je na suđenju Urošu Blažiću ispričala detalje. U suzama, ona je ispričala potresne detalje, kako je njen pokojni sin Nemanja Stevanović bio živ kada je došla u Ravni gaj gde se desio masakr.

Ovo je njeno svedočenje:

- Dan kao i svaki dan. Nemanja dolazi sa posla i odlazi preko puta da kosi. Pridružuje mu se Lazar, oni tu završavaju taj posao. Ulazi, tušira se i kaže sestri: "Ja ću da idem do Ravnog gaja da sredimo malo ispred spomenika", pošto su hteli da proslave Đurđevdan. A i pokojni Marko je postao ujak, pa su hteli sve da obeleže. On je otišao svojim kolima i rekao je Teodori: Kada tata dođe, uzmi auto i dođi do Ravnog gaja. Otišao je, Teodora je otišla posle neka 3-4 sata. Muž i ja smo sedeli. On je zaspao, ja sam gledala TV i u jednom trenutku mi je zazvonio telefon negde oko 23.05, nazvala me je Marjana Stevanović, majka od povređene Anđele, rekla mi je: "Mirjana, dođi hitno, pobili su nam decu". Ja i muž smo istog momenta krenuli do vrata, na vratima je bio Milan, pok. Lazara otac, seli smo u auto i otišli. Tamo je bio haos. Dosta policije. Prvo što sam videla je Vlada, Petrov otac, koji se udara po glavi. Ulazim u taj deo gde je spomenik i vidim Acu koji u naručju drži dete. I vidim Nemanju kako leži. Prilazim mu i hvatam ga za šaku, vidim da je slomljena. Nigde krvi nisam videla. Rekla sam mu: Sine, molim te, budi svestan svega. Rekao mi je: Hoću, majka. U tom trenutku meni Marjana dolazi i kaže nema nam ženske dece. (plače sve vreme). Dolazi Hitna pomoć. Pre toga su moj muž i Milan uhvatili Lazara i otišli do kola da ga stave u auto da ga voze u Hitnu. Ja sve vreme zovem Teodoru koja je nedostupna. Hitna ubacuje Nemanju u Hitnu, on počinje da kida infuziju. Otac ulazi unutra i kaže mu: "Nemoj, sine, hoće da ti pomognu, biće sve u redu", on je odmahnuo rukom i rekao mu je: "Nema, tata, ništa od mene". U jednom trenutku zovem brata moga jer mi je Marjana rekla da su Anđelu odvezli za Beograd i kažem mu da ode hitno u UC ili Dragišu Mišović da vidi da Teodora negde nije, ne znajući šta se dešavalo u Duboni. On odlazi, meni zvoni telefon. Javlja mi se Teodora: "Je l' dobro Nemanja", ja kažem dobro je, samo je pogođen u nogu. Muž mi je posle rekao da je imao sedam metaka u sebi. Mi nismo imali auto, jer je auto kojim je došao Nemanja bio parkiran uz sam spomenik. Odvezli su nas do Dubone. Nalazimo Teodoru. Vraćamo se u Orašje, tu nam komšija daje auto. Odlazimo u UC, tamo tek kreće agonija. Niko ništa ne govori. UC prazan. Moje dete je ušlo svesno u bolnicu, nalazim mu patiku ispred vrata UC, uzimam je i ništa. Prozivaju nas jedne po jedne roditelje da nam saopšte. To je to".

(Blic)

BONUS VIDEO: PORODICE ŽRTAVA MASAKRA STIGLE U SUD: Na suđenju Urošu Blažiću danas svedoče oštećeni

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

SUPERŠUT OTVARA VRATA HUMANOSTI – „POGLED SRCEM“ STIGAO I DO „ANĐELA“ IZ UŽICA