"RELIĆ MU JE PRETIO I PUCAO U GLAVU!" Svedočenje verenice Miloša Stojanovića koji je ubijen na Adi Huji

NA ponovljenom suđenju Aleksandru Reliću, zbog ubistva Miloša Stojanovića na Adi Huji pre tri godine oko sedam ujutru posle dočeka Nove godine, danas je u Višem sudu u Beogradu svedočila Stojanovićeva verenica Marija Đurović. Relić je optužen i za njenu otmicu i lakše ranjavanje, kao i nedozvoljeno nošenje oružja.

Novosti

Nakon njenog dvoipočasovnog davanja iskaza, a pre postavljanja pitanja tužilaštva i odbrane sudija Zoran Božović je prekinuo pretres, jer kako je naveo ima nesklada između izjave oštećene i onoga što se vidi na snimku nadzorne kamere. Zbog toga će se njeno ispitivanje nastaviti na sledećem pretresu krajem maja uz gledanje snimka, kako bi se kako je sudija naglasio precizno utvrdile činjenice.

Marija Đurović je svedočila vidno pod stresom i u stahu i teško je govorila. Ona je kazala da je sa verenikom Milošem izašla u restoran da proslave Novu godinu, da su sami igrali i ni sa kim drugim se nisu upoznavali ili sukobili.

- Otišli smo oko 3 sata do automobila da spavamo, jer sam ja više popila, a Miloš je bio pripit i nije hteo da vozi - ispričala je oštećena. - Ležali smo na suvozačevom oborenom sedišti i ja sam se probudila i videla dvojicu muškaraca kako izlaze iz restorana, svako seda u svoja kola i odlaze. Posle par trenutaka vratio se sivi automobil i parkirao blizu ulaza u restoran. Iz njega je izašao dečko, koji dolazi do nas, otvara vrata i napada nas gde su mu neki ključevi. Miloš se tad probudio, a tom muškarcu ništa nismo rekli, bili smo zbunjeni i nismo znali o čemu se radi, o kakvim ključevima priča. Onda se vratio do svog auta i ja sam videla da je uzeo crni pištolj. Na putu ka nama ga je repetirao. 

Oštećena kaže da je ponovo otvorio njihova suvozačeva vrata i uperio pištolj u Miloševu glavu:

- Pričao je: "Što mi ne vratite ključeve, ubiću vas ako ne kažete gde su, izlazite iz auta". Miloš je izašao i rekao mu: "Skloni se, pusti nas da idemo kući". Obišao je oko auta i seo na mesto vozača, a optuženi je išao za njim sa pištoljem i nije dao Milošu da zatvori vrata. Ja sam mu rekla, "o kakvim ključevima pričaš", ali me nije konstatovao. Pretio je Milošu i prislonio mu pištolj na glavu. Kada je on krenuo da upali auto, pucao je.

Marija je tad zaplakala, ali i Milošev otac Simo Stojanović koji je  iz Norveške gde živi došao na suđenje, pa je sudija odredio kraću pauzu. Nakon nje je oštećena nastavila svedočenje ispričavši da je Relić kad je opucao krenuo oko auta do suvozačevih vrata:

- Bio je besan i govorio je: "Šta sam uradio". Mislila sam da hoće i mene da ubije.

Ona je rekla da se neseća da je Relić rekao "nisam hteo to da uradim", a što je u istrazi ispričala u tužilaštvu.

- Govorio je da moram da krenem sa njim, da ne zna šta da radi sa mnom. Ja sam bila uplašena, u šoku, govorila da neću da idem, molila sam ga da me pusti da ostanem kod Miloša. On je i dalje u ruci imao pištolj, a drugom me vukao iz kola da moram da krenem sa njim. Govorio je: "Ne znam šta ću s tobom da li da te ubijem ili prebacim preko granice". Rekao mi je da pokupim sve telefone, a ja sam uzela samo svoj. Primetio je to kad smo došli do njegovog auta i rekao mi da se vratim po druge, Miloševe. Ja sam se vratila i nagela iznad Miloša, uzela telefon i pozvala policiju na 192 i samo sam rekla: "Ubistvo, Ada Huja". Zagrlila sam Miloša, a optuženi je došao zamnom uhvati za kosu i vukao iz vozila ka njegovim kolima.

Na pitanje sudije zašto je kod tužioca rekla da je Miloša uhvatila za ruku da vidi da li je vruć, a nije pominjala zagrljaj, niti da je vučena za kosu, a tad je kazala i da je izašla iz auta i zvala policiju, Marija Đurović je rekla da je izjavu davala dva sata nakon što je optuženi pustio i da je bila u strahu.

- Kad me izvukao da krenemo, ja sam odugovlačila govoreći da ne želim da idem, da me pusti, da neću ništa reći, a sve se nadajući da će stići policija - kazala je oštećena, navodeći da on nije video da je zvala policiju. - Sve je to trajalo minut, dva. Ja sam iz straha morala da krenem, bio je besan, imao je pištolj i sela sam u auto. Do njegovog vozila smo došli tako što me držao za glavu, ali nije čupao kosu.  Kad smo seli, vrata su se zaključala, pošli smo i na putu smo se mimoišli sa policijom.

Marija je ispričala da je Relić sat vremena vozio po Beogradu i onda na Brankovom mostu bacio pištolj u reku:

- Držao je sve vreme pištolj, a ja sam shvatila da moram da se borim i ne plašim da bi me pustio. Ubeđivala sam ga da baci pištolj, da policija nema dokaz ako ga uhvati, jer sam se plašila da će me ubiti i pokušavala sam da steknem poverenje da bih se spasila. On je zaustavio auto na kraju Brankovog mosta, odvojio nešto od pištolja, izašao, otrčao do sredine mosta i bacio pištolj. Kad se vratio rekao mi je da me ne može pustiti dok ne pređemo granicu.

Oštećena je ispričala da je Relić vozio kroz Staru i Novu Pazovu, a da je pred novim Sadom primetila da je ranjena i da krvari. Pogodio je metak koji je prošao kroz Miloševu glavu.

- On je pominjao da ima prijatelja, koji može da izvadi metak, ali ja sam govorila da je duboko, da ću dobiti sepsu i da me vozi u neku bolnicu. On mi je govorio da ne brinem, jer je čistio metke pre nego što je krenuo na doček Nove godine. Iz Novog Sada smo došli u Surčin gde je razgovarao sa nekim prijateljem, pominjali su smeštaj, da taj ima goste, da ne može da nas primi, da će mu dati karticu. Odatle smo otišli u Meljak u neku vilu i on je na recepciji tražio sobu i davao ličnu kartu. Ja sam toj ženi koja je radila, pokazala da krvarim, nadajući se da će zvati pomoć i ona me pitala da li sam dobro, ali je Aleksandar odgovorio:" Dobro je, bili smo na žurci". Tu smo se zadržali desetak minuta, on me zaključao u sobu i otišao da kupi karticu. Kad se vratio krenuli smo u Beograd i na ulazu kod Vidikovca se dvoumio da li da me pusti, a ja sam ga ponovo ubeđivala da neću ništa reći. Kazao mi je da ako se ispostavi da sam ga lagala da će me naći sa drugovima i ubiti. Na Čukarici mi je rekao da izađem i da idem ka nekim stepenicama. Mislila sam da će me ubiti, ali je on otišao. Tu je bila stanica i naišao je odmah autobus i ja sam ušla. Tražila sam pomoć, izgubila sam snagu i legla na sedište. Vozač je zvao Hitnu i oni su došli i preuzeli me.

NIJE NAMERAVAO NIKOGA DA UBIJE

ALEKSANDAR Relić je juče u sudnici kazao da je kriv za smrt Miloša Stojanovića, ali ne na način kako je to opisano u optužnici. On je rekao da nije nameravao da ga ubije i da nije kriv za nošenje oružja i otmicu devojke Marije Đurović. Ostao je pri odbrani koju je izneo na prvom suđenju i nije želeo da odgovara na pitanja.

Relić je posle prvog suđenja osuđen na osam i po godina zatvora za ubistvo Stojanovića i nedozvoljeno nošenje oružja, a oslobođen za otmici Marije Đurović i njeno lakše ranjavanje. Nakon te presude pušten je u kućni pritvor, koji će mu se uračunati u kaznu, ako opet bude osuđen. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije