HTEO SAM DA DOĐEM U BEOGRAD I ZAVRŠIM SA RADOŠEM: Ispovest oca kadeta stradalog u saobraćajnoj nesreći

Zvao sam klinički centar i rekli su mi da je kadet Nikola Grujić preminuo jutros u pola deset. Kao da mi se srušio ceo svet, pao mi je mrak na oči. Nisam mogao da verujem. U tom trenutku me zove brat Branislava Radoša, tako se pogodilo, da pita kako sam. Sav bes, koji sam imao u sebi, iskalio sam na njemu. Tog dana sam hteo da krenem za Beograd da nađem Branislava Radoša i da završimo. Toliko sam bio besan. Život mi se srušio.

Foto: Fejsbuk

Ovo nam kaže u ispovesti u podkastu "Novosti" - "Priče iz hronike" Nenad Grujić vojno lice iz Trstenika, otac kadeta Vojne Akademije Nikole Grujića (20), koji je 9. jula 2022. godine stradao u saobraćajnom udesu na Voždovcu u Beogradu, kada ga je autom udario Branislav Radoš. Optuženom Radošu je nedavno počelo suđenje u Višem sudu u Beogradu za teško delo protiv bezbednosti saobraćaja i nepružanje pomoći, jer se nije zaustavio, već se odvezao sa mesta udesa.

- Nikola je imao teške telesne povrede glave, noge, lobanja mu je bila naprsla na tri dela, izvađena mu je leva nadbubrežna železa, povređena arkada, jagodice... - priča otac. - Imao je veliki hematom na, kako to doktori zovu, čvoru života, koji nije dozvoljavao mozgu da šalje impulse srcu i disajnim organima. Probali su nekim lekovima da ga smanje, ali nije moglo i Nikola je na žalost posle sedam dana preminuo u Kliničkom centru. Za nekoga koga čuvate 20 godina, o kojem čujete samo pohvale, shvatite da ga više nema među vama, da nećete više nikada da ga vidite nasmejanog, da neće prići i reći gde si ćale, gde si matori. Ostale su samo slike.

Nenad priča da je tada svaki dan dolazio u Beograd, obilazio sina, raspitivao se kod doktora.

- Poslednjeg dana su mi dozvolili da ga vidim na minut, dva, verovatno, jer je bilo loše stanje. On je bio na aparatima, svo vreme u indukovanoj komi. Osećate se tada nemoćno, znate da je smrtni ishod moguć 99 odsto s obzirom na povrede, a istovremeno se nadate nekom čudu - objašnjava otac.

On kaže da su doktori uradili sve što je bilo do njih, čak su za Nikolu urgirali i ministar odbrane i ministar zdravlja.

- Svi su se borili da preživi, na žalost srce više nije moglo da pumpa na tim kortikostreroidima i puklo je. Preminuo je 16. jula. Sahranjen je u Čačku, gde je i rođen, uz vojne počasti, koje su ga sledovale. Teška je situacija za oca da gleda da mu rođeno dete stavljaju u zemlju. Tada sam dao zakletvu da će pravda biti zadovoljena, ovako ili onako - kaže Nenad.

Otac priča da je Nikola tog dana išao sa devojkom i kod benzinske pumpe na trotaoru je bio kontejner i dalekovodni stub, pa je on krenuo da obilazi i jednom nogom stao na kolovioz. Tada je naišlo vozilo velikom brzinom.

- Vozač je izgubio kontrolu, Nikola je gurnuo devojku da nju ne zakači i rekao: "Vidi ovu budalu šta radi". On nije imao šansu da izbegne - kaže Nenad. - Udario ga je u levo koleno, ramenom je onda udario u šoferšajbnu i bacio ga je preko auta. Očevidci su mi rekli da je napravio dva salta u vazduhu. Leteo je 12 metara iza kontejnera, pao na beton i udario glavom. Jedna patika mu je bila skroz izuvena. Na betonu je krkljao, pljuvao krv, iz nosa i ušiju mu je curila krv, bio je polusvestan. Znao sam da će teško moći da preživi, ali kao roditelj nisam gubio nadu.

Nenad navodi da Zakon kaže da pešak može da se kreće po kolovozu ako na trotaru postoji prepreka, koju ne može da prođe.

- Normalan čovek bi video pešaka. On je bukvalno uleteo u pumpu, pokupio ga i produžio. Meni je žao što vozač nije stao, iako mu je suvozač rekao da su udarili nešto, ali on ga nije konstatovao. Možda je ta koja sekunda Nikoli mogla nešto da znači. Izgubio je mnogo krvi i na žalost nije mogao da izdrži - kaže otac. - Vozač se seća da je popio dva pelinkovca, ja to ne verujem, dva promila alkohola ne mogu da budu od 2 pelinkovca. On je popio suigurno litar, ako ne i više. Imao je 2,62 promila u trenutku nesreće. Nije zvao taksi, već je seo u auto, desilo se što se desilo i sada treba da prihvati da će da odgovara za to što je uradio.

SAUČEŠĆE MI NIŠTA NE ZNAČI

BRANISLAV Radoš je u hodniku suda pre glavnog pretresa prišao Nenadu Grujiću i izjavio mu saučešće.

- To meni ne znači ništa, jer znam da su sve to potezi njegovih advokata, jer sudije to gledaju kao olakšavajuću okolnost. Gde si bio dve godine, kada si nakon tri meseca izašao iz pritvora? Imamo igrom slučaja zajedničke prijatelje, imaš moj broj telefona. Brat njegov me zvao. Mogao je da pozove kada je izašao od septembra 2022. do sada. Zašto bivšoj supruzi na pripremnom ročištu nisi izjavi saučešće, ako se stvarno kaješ? Meni su porodica, čast i obraz na prvom mestu. Bog može da oprosti, a ja, pitanje je da li ću moći. Da je on stao da ukaže prvu pomoć, možda bih drugačije razmišljao, svi smo mi vozači i grešimo, ali udariti momka i pobeći...

Nenad kaže da su pričali dva, tri minuta i da mu je Radoš rekao da mu je žao, da se kaje, da ne zna kako se desilo.

- Ja sam više iz kurtoazije prihvatio da razgovaram, jer sam znao da ne misli tako, možda grešim, ali za sada mi nije delovalo da se stvarno kaje. I ja sam bio zatečen kada mi je prišao, plašio sam se moje reakcije, znajući da sam impulsivan. Svi su očekivaki da ću da uradim to što sam dao tu zakletvu, ali videćemo.

SUZA U GRLU

- JA sam neko ko teško plače. Za dve godine sam dva puta plakao, na Nikolinoj sahrani kada je počasni vod pucao i drugi put sada na godišnjici 9. jula, pola sata sam baš plakao. Malo je falilo i na identifikaciji tela. Ušao sam unutra, on je bio u uniformi, prišao sam, vojnički salutirao, prekstio se, poljubio ga i rekao: "Mirno spavaj moj mali vojniče". Izašao sam napolje i zapalio cigaretu jednu za drugom, okrenem se, a moje kolege, koji su mu bili komandiri plaču, suza suzu stiže. Ja kažem, "ljudi hoću da zaplačem, ali to je nešto jače, ne mogu", kao da mi je stala suza u grlu - ispričao nam je Nenad Grujić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije