UMESTO STRELACA SOFTVER SE BORI SA OBLACIMA: Automatizacija radarskih stanica povećala odbranu poljoprivrede

JAKO nevreme praćeno gradom prethodnih dana nanelo je veliku štetu usevima, voćnjacima, vinogradima.

Foto Privatna arhiva

Stradali su i objekti, fasade kuća i zgrada, ali i automobili. U borbi sa oblacima sekunde i minuti su izuzetno dragoceni, pa su upravo zato automatizovani sistemi protivgradne zaštite veoma važni. U Valjevu je 2019. godine otvoren prvi kompletno automatizovan radarski centar u Južnoj Evropi. Automatizacija je povećala preciznost i brzinu rada i donela potpunu bezbednost, jer je rad sa eksplozivnim materijama uvek rizičan.

Načelnik Centra RHMZ Srbije za odbranu od grada Zoran Babić, kaže, za "Novosti", da u Srbiji ima 1.250 aktivnih lansirnih stanica.

- Od toga je trenutno 236 automatskih, a do polovine juna će ih biti 261 - navodi Babić. -

Ostale stanice rade i dalje sa strelcima. U automatizaciju se ide redom, prema našim, određenim metodološkim zahtevima. Srbiju pokrivamo od zapada i severa prema istoku i jugu, jer se uzima u obzir ugroženost područja.

MANjAK LjUDI U ISTOČNOJ SRBIJI

U OKO 1.000 protivgradnih stanica koje nisu automatizovane rade strelci. Prema rečima Zorana Babića, njih ima dovoljno. U mestima gde postoji određeni manjak, to se pokriva većom aktivnošću stanica koje rade.

- Tamo gde neke stanice ne rade, to je posledica napuštanja tih prostora aktivnog stanovništva, posebno u istočnoj Srbiji - precizira Babić.

- Ako neka stanica ne radi ili ako nisu uspeli strelci, ostale stanice u tom dejstvu će dobiti dvostruko više raketa da ispale.

Foto Privatna arhiva

Svi gradonosni oblaci, kako ističe, prvo nailaze sa zapada, uz reku Drinu i sa severa, preko Vojvodine i zato je sistem tako postavljen. Na taj način može pravovremeno i efikasno da se dejstvuje prilikom ulaska oblaka na branjenu teritoriju. Govoreći o prednostima koje je donela automatizacija, Babić ističe da je najveća što su povećali preciznost i brzinu rada.

Foto RHMZ

- U ciljanu zonu oblaka ispuštamo i sejemo reagense, minimum dva minuta brže - ističe Babić.

- A, kod nas su minuti izuzetno dragoceni, jer razvoji su tako eksplozivni, da nekada, bukvalno, za 60 sekundi imate potpunu promenu strukture oblaka.

Naš sagovornik dodaje da Radarski centar Valjevo ima 99 lansirnih stanica, na području Fruške gore pušteno je 93, a do polovine juna biće u funkciji planiranih 118. Na trećem radarskom centru Bukulja, urađena je prva faza, u funkciji su 44 automatske lansirne stanice, a planirano je da ih bude ukupno 104. Od prošle godine su u funkciji i dva automatska lansera na području radarskog centra Kruševac.

Trenutno, sve automatizovane stanice pokrivaju ukupnu površinu veću od 1,5 miliona hektara, a od toga je 1,08 miliona hektara poljoprivredno zemljište. Do kraja 2023. treba da bude završeno još 414 automatskih stanica. Babić navodi da je upravo u toku tender, koji je

Foto Privatna arhiva

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu raspisao u Vojvodini.

- To je za automatizaciju radarskih centara Samoš i Bajša, dodatnih 270 stanica - precizira Babić.

- Osim toga, u planu je da se kompletna Bukulja završi u toku naredne godine, a to je još 60 stanica. Na području radarskog centra Užice biće dodatne 84. Sve to treba da bude gotovo do kraja 2023.

Posle toga, kako navodi, plan je da se pokrije Šumadija, odnosno radarski centri Bešnjaja i Kruševac.

Od 2002. godine izlazne komande radarskih merenja dobijaju softverski iz njihovih radarskih sistema za sve lansirne stanice koje su u poziciji za dejstvo.

- Kada strelci rade, onda je procedura da te izlazne komande moramo putem radio-veze da prosledimo do svakog od njih - objašnjava naš sagovornik.

- Tu smo uvek imali vremenski zastoj, jer u jednom minutu ne možemo da propustimo više komandi. Strelcu treba vremena da namesti rakete, podesi element, da se vrati nazad... Sada, u ovakvom automatizovanom sistemu, kada je izašla komanda iz softvera, tog istog sekunda, klikom na dugme, počinje lansiranje rakete.

Automatizacijom je postignuta i apsolutna bezbednost, dodaje naš sagovornik:

- Rad strelaca sa eksplozivnim materijama, sa raketama, uvek je praćen velikim rizikom.

To su izuzetno odgovorni ljudi, ali oni rade u nemogućim uslovima. Olujni vetar, pljuskovi, jake grmljavine, a strelac tada mora da izađe, da postavi raketu u metalni lanser, da rukuje radio-stanicom. Ima još čitav niz metodoloških prednosti koje smo dobili ovim sistemom.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije