GRAM KOŠTA I DO STO EVRA: U Srbiji bi moglo odlično da se zarađuje, mušterije iz celog sveta stoje u redu

Novosti online

28. 03. 2021. u 18:34

HIT na svetskom tržištu je pčelinji otrov koji se već uveliko koristi za proizvodnju lekova i farmaceutskih proizvoda.

ГРАМ КОШТА И ДО СТО ЕВРА: У Србији би могло одлично да се зарађује, муштерије из целог света стоје у реду

Foto: Tanjug/Dušan Aničić/Depositphotos

Cena u svetu se kreće od 60.000 do 100.000 evra po kilogramu dok je u Srbiji čak tri puta niža. Razlog za to je pre svega nedostatak zakonske regulative koji onemogućava organizovanu prodaju.

- Mnogi pčelari znaju za vrednost pčelinjeg otrova i dosta ljudi ulazi u taj posao i ulaže, ali na kraju izgubi novac. Tržišnu cenu određuju ponuda i potražnja. U Srbiji još ne postoji laboratorija niti zakonska pravila kojom se reguliše ova oblast, a to rezultira manjom potražnjom i nižom cenom. Problem je što ova oblast nije zakonski regulisana i otrov se kupuje na crnom tržištu - kaže predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović.

Tek kad to zakoni dozvole proizvodnja na legalan način će biti omogućena.

- Ipak se radi o otrovu i tako mora i da se tretira. Potrebno je da se propišu uslovi za proizvodnju od prostorija i higijene do svih ostalih standarda. Mi smo taj zahtev podneli još 2008. godine, ali ništa se nije rešilo. Svako i dalje radi kako misli da treba, na svoju ruku. Ludi koji imaju pčele sami se bave proizvodnjom i to je uvek rizik, jer nemate propisane standarde, a kupci ga pazare na svoju odgovornost - kaže Rodoljub.

Prema evropskim pravilima, pčelinji otrov, baš kao i zmijski, više nisu resor ministarstva poljoprivrede.

- Ministarstvo zdravlja bi trebalo da reguliše način pravljenja, obrade, prodaje i disitribucije, ali to se još nije desilo. U svetu se koristi u farmaceutskoj industriji gde se od pčelinjeg otrova proizvode preparati za koštana oboljenja. Uveliko se rade istraživanja sa pčelinjim otrovom i ispituje se da li može da posluži kao lek za određene bolesti. Ako bi se registrovao u tu svrhu proizvodnja bi eksplodirala - kaže predsednik pčelarskih organizacija.

Podseća da to nije nimalo lak posao i da se pčelari radije okreću proizvodnji meda, matičnog mleča i propolisa kad već od otrova ne mogu da profitiraju.

- Sakuplja se tako što se na košnicu postavi ploča koja se uključi u elektro-aparat. Struja određene frekvencije pobuđuje pčele koje počinju ubadanje i lučenje otrova. Sa ploča se skidaju kristali apitoksina i čuvaju u staklenoj teglici na tamnom mestu - kaže Živadinović.

Za jedan gram otrova treba odraditi 15 pčelinjih zajednica jer jedan gram otrova izluči 100.000 pčela stražarica starosti od 18 do 21 dan.

(Mondo)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (2)

LOŠE VESTI ZA SINERA: Prvo doping afera, a sada i ovo