(INTERVJU) ŽELIMO DA POSTANEMO VODEĆA FINANSIJSKA INSTITUCIJA U SRBIJI: Blaž Brodnjak, predsednik NLB grupe koja je kupila Komercijalnu banku

CILj je, da Komercijalna banka brzo raste i da bude prepoznata na tržištu kao ona koja iskreno želi da gradi odnose sa klijentima, građanima i privredom.

Foto: Iztok Lazar

 NLB dolazi iz regiona, tako da je to jedna od stranih investicija koja je ipak lokalne prirode, Pored savremene usluge u NLB Grupi aktivno rade i na održivosti poslovanja i društvenoj odgovornosti – kako unaprediti kvalitet života svima, koji ovde žive i stvaraju.

Slovenačka Nova Ljubljanska banka krajem ove godine postaje vlasnik srpske Komercijalne banke. Transakcija koja je započela početkom februara ove godine, privodi se kraju. Predsednik NLB Grupe Blaž Brodnjak za "Novosti" otkriva poslovnu strategiju buduće Komercijalne banke kad počne da posluje u okviru NLB Grupe.

* Osim iščekivanja, kod klijenata donedavno srpske banke, građana tako i zaposlenih mnogo je strepnje kao i pitanja kakve promene mogu da očekuju sada kada pred Novu godinu NLB preuzme Komercijalnu banku?

- Ono što donosimo je strateški pristup. Iskreno smo zainteresovani za način na koji će ubuduće NLB-Komercijalna banka svojim klijentima biti u stanju da nudi savremene i koliko je moguće digitalne bankarske i univerzalne finansijske usluge. U Sloveniji smo u toj oblasti napravili ogroman iskorak, tako da sve dokumente sa bankom možete potpisati preko mobilnog telefona, pa tako dobiti ili produžiti kreditnu karticu, podići keš kredit, sve preko mobilnog telefona i bez fizičke posete poslovnici, odnosno razgovora sa bilo kim. Sve ide elektronski, a po potrebi je podržano 24 časovnim video četom sa Konktakt centrom. Želimo dovesti taj standard i u Srbiju.

Osim toga dugoročni cilj nam je da građanima i preduzetnicima u Srbiji budemo pravi strateški sagovornik i partner koji iskreno brine o kvalitetu života vas koji ovde živite i poslujete. Dolazimo iz regiona i u tom smislu je ovo jedna od stranih investicija koja je ipak lokalne prirode. Želim to da kažem, jer verujem da međusobno poznajemo mentalitet, jezike, kulturu... Iskreno se veselimo srpskim uspesima u sportu, nauci, i sa velikim interesom pratimo razvoj projekta Digitalna Srbija sa kojim se Srbija pozicionirala kao ozbiljan regionalni centar za pružanje tih usluga.

Foto: Iztok Lazar

Za sve klijente Komercijalne banke poručujemo da će ona biti ta koja u Srbiji nudi savremene usluge, a sa druge strane kao građani, moći će da vide šta mi kao NLB Grupa radimo u smislu održivosti života i poslovanja te društvene odgovornosti – podrške različitim projektima, brige o kvalitetu životne sredine, podrška kulturi, sportu, lokalnim proizvođačima hrane. To će biti naše glavne teme i u Srbiji.

Pored toga će Komercijalna banka postati praktično drugo sedište naše grupacije, jer u njoj želimo izgraditi centar kompetencija za razvoj zajedničkih platformi za sve kćerinske banke u grupaciji. Prisutni smo naime osim u Sloveniji i u ostalim zemljama iz nekadašnje Jugoslavije (osim Hrvatske). Tu će Komercijalna banka biti novi centar za kvalitetna radna mesta, talenti koji imaju motivaciju vredno raditi, imaće mogućnost da razvijaju karijeru ne samo u Srbiji već i susednim državama. Kao klijent Komercijalne banke dobićete standardne usluge, kao građanin bićete deo naše priče izgradnje i poboljšanja kvaliteta života, preko boljih finansijskih usluga sa jedne strane i preko projekata društvene odgovornosti sa druge. Oni koji imajui veće ambicije, imaće mogućnost da razmišljaju međunarodno.

* Da li možemo očekivati poskupljenje usluga?

- Digitalizacija u principu ne donosi poskupljenje. U glavnom donosi jeftinije i jednostavnije usluge.

* Šta je NLB opredelilo da kupi Komercijalnu banku?

- Nekoliko je razloga. To je veliko ime, Komercijalna banka je ugledna banka, snažan brend. Kada smo ušli u analizu, videli smo da tu ima mnogo znanja i iskrenog interesa za razvoj modernog poslovanja. Snažna jaka bankarska mreža sa velikim brojem poslovnica. Ujedno Komercijalnoj i NLB banci se uklapaju i boje i logo, i kada pogledate te dve banke i logo i pozicioniranje tog loga, ostavlja utisak kao da smo već odavno blizu. Povezuje nas mnogo zajedničkih tačaka i interesa oko razvoja bankarskog poslovanja, tržišta bankarskih usluga. Mi smo među najveća tri ponuđača univerzalnih bankarskih usluga u čitavom regionu. Broj jedan u Sloveniji, broj dva do tri u ostalim zemljama, a sada sa preuzimanjem Komercijalne banke, bićemo među top tri i u Srbiji. Bićemo sistemski igrač u regionu sa drugim uglom odgovornosti i Komercijalna banka nas stavlja u poziciju, da razmišljamo drugačije o nekim sistemskim stvarima, jer imamo veću bazu i možemo da razmišljamo o postizanju ciljeva efikasnije. Siguran sam da će za nekoliko godina Komercijalna banka biti finansijska institucija, koja će građanima Srbije najviše značiti i biti među najpoželjnijim poslodavcima u čitavom regionu.

* Znači da NLB neće menjati ime Komercijalne banke, da će prepoznatljivi brend ostati a biće dodata skraćenica NLB.

- Da, NLB Komercijalna banka jako dobro zvuči. Nova Ljubljanska banka, skraćenog imena NLB, bila je 1994. godine, nakon raspada Jugoslavije, sa Ustavnim zakonom Republike Slovenije, postavljena kao banka bez opterećenja prošlosti i Jugoslavije. Započeli smo sa tim putem od tada i razvili poslovanje do te tačke, da smo u regionu sad sa ulaskom u Komercijalnu banku među tri najveća igrača na svim tržištima na kojima smo prisutni. Vraćamo se na neke pozicije koje je nekad slovenačko bankarstvo imalo, ali je danas to drugačija institucija, u vlasništvu velikih, uglednih međunarodnih investitora i sa kotacijom naših akcija na londonskoj berzi. S druge strane još je prisutna Republika Slovenija sa 25 odsto i jednom akcijom. Sa ovakvom vlasničkom strukturom pratimo dva glavna cilja - jedan da se sedište održi u ovom regionu što je od izuzetne važnosti i za razvoj same Komercijalne banke, jer su na taj način izraženi lokalni afinitet i društvena odgovornost. Sa druge strane kvalifikovani finansijski investitori i donose nova znanja i jasne zahteve po pitanju profesionalnosti te efikasnosti, što podržava razvoj i napredak. Sve u svemu ja sam siguran da je to jedna izuzetno zanimljiva regionalna priča i uzoran model za razvoj regionalnih šampiona.

* Šta će biti sa operacijama Komercijalne banke u BiH i Crnoj Gori? Postoje razvijena mreža NLB Grupe, pa mnogi strahuju da paralelna mreža Komercijalne banke više neće biti potrebna. Da li zaposleni treba da strahuju od otkaza?

- Isto pitanje može da se postavi i u Srbiji, jer imamo NLB banku i tu. U svakom slučaju idemo u pravcu da ćemo integrisati te sestrinske banke u svim zemljama. Svako ko bude radio odgovorno imaće mogućnost da se dokaže. Bićemo apsolutno transparentni i otvoreni. Preuranjeno je govoriti o konačnom broju zaposlenih, ali potrebno je jasno istaknuti, da digitalizacija menja banke fundamentalno. Mi smo u Sloveniji imali 4200 zaposlenih, a za nekoliko godina imaćemo 2100. Sa druge strane, otvaraju se nove mogućnosti, novi profili, nova znanja. Banke danas postaju u principu tehnološke firme. Razvijaju se različiti modeli, alati, informacijska rešenja, elektronski kanali i otvaraju se nove mogućnosti. U prednosti je zemlja kao Srbija sa projektom Digitalna Srbija, jer se baš ovde mogu naći savremeni profili, koji su nam potrebni za digitalnu transformaciju čitave grupe. Sa druge strane će se klasična mreža poslovnica smanjiti, ali tu ćemo ulagati u još više znanja. Ljudi koji će raditi u njima biće više savetnici svojim klijentima nego neko ko će sprovoditi transakcije. Već danas su moguće transakcije preko mobilne aplikacije, pa više ne mora da se dolazi u banku da se plaća i obavljaju drugi rutinski poslovi. Sa druge strane o mnogim pitanjima dugoročnog značaja moći će da razgovaraju sa nekim u koga imaju poverenje, ko ima specifična znanja i kome veruju. Biće naravno broj zaposlenih manji. Biće manji u svim zemljama, ne samo u Komercijalnoj banci već u bankarstvu generalno. To je trend digitalizacije.

* Ćerke firme u BiH i Crnoj Gori dakle biće integrisane u vaš sistem?

- Idu razgovori u tom pravcu, rade se analize, razmatra se koji je pojavni oblik najbolji. Ali je moguće realno očekivati da će veća banka preuzeti manju.

Foto: Iztok Lazar

* Kako vidite budućnost bankarstva, jer je već sada u svetu razvijen sistem alternativnih finansijskih ustanova koje omogućavaju zajmove po boljim uslovima? Možete li da odgovorite na taj izazov?

- Pre svega je bitno da čovek zna sa kim sarađuje i da sa kim god sarađuje to bude regulisano. Na pitanje da li za banke postoji budućnost, moj odgovor je da postoji, ako ćemo da uradimo domaći zadatak. Kod uporedivog klijentovog iskustva banke će ipak biti te koje će na kraju dana biti u tom primarnom i celovitom odnosu sa klijentima. Oni ipak imaju više poverenja u banke, koje sa druge strane upravljaju čitavim spektrom finansijskih usluga, ne samo kreditima, nego svim aktivnostima povezanim sa računima, plaćanjima i drugim uslugama, kao što su upravljanje imovinom, osiguranje itd.. Mi u Sloveniji recimo pored 35 odsto avista depozita građana upravljamo i sa 35 odsto svih ulaganja u uzajamne fondove, a pored toga smo postigli i 15 odsto tržišno učešće u prodaji klasičnih životnih osiguranja. Tako da mi, banke, nudimo široki spektar usluga. Imamo još to klijentovo poverenje i tu nije samo cena u pitanju već i tajming, podrška, kod nas 24 časa dnevno preko četa i video četa sa kontaktnim centrom. I to na domaćem jeziku i za stvari, koje neko drugi ko dolazi sa strane ne može da ponudi. Ako se sve to osigura na efikasan i brz način, bez fizičke posete, bez fizičkog potpisa, sve elektronski uz neprekidnu podršku, zašto bi klijent uopšte razmišljao o alternativama. Kad jednom mi dođemo do tog nivoa usluge, bićemo prvi izbor i alternativnim ponuđačima neće biti lako.

Još smo na tom putu. Negde smo to postigli, negde ne, ali sada ulažemo da u toj trci budemo jači. Kada su u pitanju cene u bankarskom sistemu, one su predmet nekog tržišnog funkcionisanja i sama konvergencija Srbije prema Evropskoj uniji dovešće sigurno i niže cene jer će se stabilizovati očekivanja oko Srbije. Srbija će zasluženo skoro dobiti investicioni rejting i sa svim tim se smanjuju i troškovi zaduživanja za samu državu, pa i banke. Konvergencija prema EU donosi sniženje cena usluga u finansijskoj industriji.

* Da li će Srbi, kao Slovenci i Mađari da dobiju usluge dozvoljenog minusa po nižim naknadama, jer ih sada plaćaju višestruko skuplje od njih?

- Ne mogu da komentarišem cene za konkretne proizvode, ali generalno mogu reći da će Komercijalna banka biti konkurentna. Naša misija je da banka brzo raste i da bude prepoznata na tržištu kao ona koja želi da gradi dugoročne i održive odnose sa klijentima bilo da su građani bilo preduzeća. Što se tiče konkurentnosti, sve ćemo napraviti da to bude tako, što znači, da želimo ponuditi i atraktivne cene. Bavićemo se i procesima da poslovanje sa nama bude jednostavno i predvidivo da u tom smislu komunikacija bude na nivou koji će nas pozicionirati kao profesionalnog ponuđača tih usluga. Uz sve to radićemo mnogo i po pitanju društvene odgovornost i brige o kvalitetu života, ne samo o bankarskim uslugama da budu povoljnije.

* Korona je ostavila velike posledice na privredu, pa da li spremate neki plan da privredi pomognete da prevaziđe probleme i da li ćate imati razumevanja za kašnjenja?

- Mi smo već u prvoj polovini marta, kada još nije bilo zatvaranja, u Sloveniji i drugim našim bankama pokrenuli intenzivan niz razgovora sa klijentima koji su bili najviše pogođeni ovim virusom. Nekima smo osigurali likvidnost, drugima smo odlagali obaveze plaćanja pre nego što je to postala zakonska obaveza od strane države. Spremni smo da razgovaramo o objektivnim okolnostima i vidimo šta je moguće a šta ne. Na kraju, kada je kreditiranje u pitanju, jedini osnovni postulat je novčani tok i ako njega nema, onda nisu banke te koje su prava adresa za osiguranje likvidnosti.

Foto: Iztok Lazar

Mnoge zemlje su uvele snažne programe podrške i kada su zatvaranja i onemogućavanja rada nekih delatnosti u pitanju, kombinacija fiskalnih mera države i odlaganje obaveza plaćanja su jedini mogući pristup, Tamo gde još postoji novčani tok finansiranje od strane banaka nikada nije bilo povoljnije. Lično verujem, da će kad sve ovo sa Covidom bude iza nas, nastupiti sindrom »postratnog« ponašanja, da će ljudi zaista biti na pragu euforije, mnogo će se više trošiti, zabavljati. Dobro je da nije industrija previše stradala, naročito izvozni deo. U Sloveniji se to nije zatvaralo. Svi koji su sada zatvoreni, zaista su u izuzetno teškom položaju, ali kada ćemo se sa vakcinisanjem ponovo vratimo normalnom životu, njihove će usluge ljudi najviše da koriste. Sad trpe kultura, turizam i hotelijerstvo, sport itd. Kada se pobedi ovaj rat sa virusom, ljudi će da slave i ako ove grane uz fiskalne stimulanse vlada do tada prežive, biće lakše.

* Šta još spremate od novina za klijente?

- Za naše klijente, NLB Grupa recimo nudi uslugu podizanje novca na bankomatima u svim zemljama gde smo prisutni bez naknada, to konkretno znači, da klijenti iz Srbije mogu besplatno da podižu novac na bankomatima NLB u Ljubljani, Banja Luci, Podgorici, Skoplju... Osim toga omogućavamo i međunarodna plaćanja između naših banaka za pravna lica po fiksnoj tarifi od pet eura. To i još neka druga pozitivna iznenađenja, ćemo nastojati što brže omogućiti i klijentima Komercijalne banke.

* Da li ste živeli u Beogradu i šta radije birate burek ili ćevape?

- Nisam živeo u glavnom gradu meni posebno drage Srbije, ali sam čest gost u Beogradu, uglavnom poslom i uvek se osećam dobrodošlim. A najradije biram - sarmice.

Preporučujemo

Ekonomija

2 7

LEGLO 395 MILIONA EVRA: Srbija više nije vlasnik Komercijalne banke

30. 12. 2020. u 13:21

Ekonomija

8 10

KOMERCIJALNA I ZVANIČNO SLOVENAČKA: Deset meseci nakon što je domaća banka prodata NLB, transakcija završena

16. 12. 2020. u 22:00

Ekonomija

0 2

SLOVENCI PREUZIMAJU KOMERCIJALNU: Imenovan novi upravni odbor

15. 12. 2020. u 19:50

Ekonomija

0 1

MINISTAR MALI: Polovina priliva od Komercijalne banke za stare kredite

09. 12. 2020. u 11:33

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije