Ekonomija

KUPINU BI SVI ZA BAGATELU: Voćari posluju sa minusom već šest godina, krče zasade, a kvalitet roda - odličan

J. ĆOSIN

03. 08. 2020. u 13:30

POTRAŽNjA za kupinom je ove godine veća nego lane.

КУПИНУ БИ СВИ ЗА БАГАТЕЛУ: Воћари послују са минусом већ шест година, крче засаде, а квалитет рода - одличан

Foto: J. Ćosin

Ali, kako tvrde uzgajivači ovog voća, sezonu u Srbiji obeležili su pad prinosa i visoka cena u prodaji. To je posledica situacije izazvane virusom korona, jer mnogobrojni poljoprivrednici nisu bili u stanju da sprovedu sve neophodne korake u proizvodnji kupine.

Već šestu godinu uzgajivači kupina u sezonu ulaze sa odličnim kvalitetom, ali sa niskom otkupnom cenom, zbog čega se, kako kažu, sve više njih odriče ovog posla, jer ne mogu da pokriju troškove proizvodnje i uloženi trud.

- Ove godine se ponavlja ista priča, cena kupine čačanska bestrna, koja je glavna sorta u Srbiji, kreće se od 30 do 50 dinara po kilogramu, a ostale sorte su 50-60 dinara po kilogramu - kaže potpredsednik Udruženja voćara i vinogradara iz Ražnja Zoran Stojanović. - S obzirom na to da cena proizvodnje jednog kilograma čačanske bestrne košta oko 70 dinara, bez ikakve zarade za proizvođača, onda možete da zamislite koliko smo mi u minusu poslednjih šest godina, ako je cena bila od 25 do 40 dinara. Šeste godine se ista priča ponavlja, mi to više ne možemo da izdržimo, jer je neisplativo raditi sa takvim gubicima.

TRAŽE REALAN CENOVNIK

REŠENjE je, kako tvrdi potpredsednik Udruženja voćara, da se proizvođačima plati realna cena, jer uslova za to ima.

- Tražimo realnu cenu od 100 do 120 dinara po kilogramu s obzirom na to da je tražnja kupine u svetu velika - ističe Stojanović. - Kupinu koju smo im mi lane prodavali za 40 dinara, otkupljivači su izvezli po ceni od 190 do 250 dinara. Postoji sigurno šansa za veću cenu za proizvođače, jer je ove godine potražnja za kupinom u svetu još veća.

Iako je Ražanj prepoznatljiv po ovom voću, a tokom leta ima i festival "Dani kupine", poslednjih godina mnogo je zasada raskrčeno, upravo zbog niske cene. Do pre tri godine, na teritoriji Ražnja bilo je oko 120 hektara kupine, dok danas nema više od 20.

- Od pre četiri godine, kako je krenula loša cena, ljudi su počeli da krče plantaže. Lično sam pre dve godine raskrčio deo zasada koji su bili u fenomenalnom stanju. Tada mi je propalo negde oko deset tona kupina - dodaje Stojanović.

Zbog niske otkupne cene u istom problemu je veliki broj domaćinstava u ovom voćarskom kraju, koji polako odustaju od proizvodnje kupine, jer strahuju da će i ove godine ona propasti i ostati neobrana.

- Ove godine kupina se ne isplati. Cena je sve slabija kako vreme prolazi. Nismo zadovoljni, beremo mi sami iz kuće, jer nemamo novca da isplatimo radnike - kaže Nevena Jocić koju smo zatekli u berbi. - Imamo dvadesetak ari plantaže, trudimo se ove godine da opstanemo, ali ako sledeća godina bude kao ova, ne verujem da ćemo nastaviti, jer ne vidimo svrhu.

 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (3)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ODRŽIVA ARHITEKTURA: Važnost energetske efikasnosti

ODRŽIVA ARHITEKTURA: Važnost energetske efikasnosti