Ekonomija

ZAPOSLENIMA 155 EVRA VEĆ OD 10. AVGUSTA: Sve što treba da znate o novoj državnoj pomoći

E. B. TALIJAN / S. BULATOVIĆ

24. 07. 2020. u 09:36

DRŽAVA će za jul i avgust za preduzetnike i sve radnike mikro, malih i srednjih preduzeća isplatiti 60 odsto minimalne zarade, za jedan mesec će biti odloženo plaćanje poreza i doprinosa, a dodatni moratorijum na kredite za fizička i pravna lica počeće da važi od 1. avgusta.

ЗАПОСЛЕНИМА 155 ЕВРА ВЕЋ ОД 10. АВГУСТА: Све што треба да знате о новој државној помоћи

Foto VN

Uskoro kreće i novi projekat "Moja prva plata". To je predviđeno novim merama za suzbijanje ekonomske krize izazvane pandemijom virusa korona. Ministar finansija Siniša Mali najavio je juče da će prva uplata zaposlenima stići do 10. avgusta, a druga sledi u septembru. To je, kako je naveo, 18.000 dinara po radniku, odnosno oko 155 evra.

- Dosadašnji paket podrške bio je vredan 5,1 milijardu evra, a ova dodatna izdvajanja će državu koštati još oko 66 milijardi dinara - rekao je Mali, obrazlažući paket pomoći koji je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. - To je iznos od 5,7 milijardi evra, što je 12,2 odsto BDP-a. Država će za 60 odsto iznosa minimalca za dva meseca izdvojiti 36 milijardi dinara, dok će nas odlaganje poreza i doprinosa na zarade za jedan mesec koštati 30 milijardi dinara.
On je dodao da se očekuje da početkom naredne nedelje na sednici Vlade bude usvojen i pravni akt kojim će jasno biti definisan nastavak direktne pomoći za privrednike.
- Retko koja zemlja u svetu, čak i one koje su mnogo bogatije od nas, može da se pohvali ovolikom podrškom čiji je udeo u BDP-u čak 12,2 odsto i direktnim davanjima privredi u periodu od skoro pola godine - ocenio je ministar.
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da uskoro kreće i projekat "Moja prva plata" koji podrazumeva da će država devet meseci plaćati privredniku 20.000 dinara za zapošljavanje jednog svršenog srednjoškolca, a 24.000 dinara za fakultetski obrazovanog.
Sagovornici "Novosti" ističu da su najavljene mere značajne i da će ublažiti negativne posledice pandemije na ekonomiju. Iz Unije poslodavaca ukazuju da će pomoć imati pozitivan efekat, ali da je trebalo selektivno da se raspoređuje kako bi najviše dobile najugroženije kompanije.
Predsednik PKS Marko Čadež ocenio je da će se nove mere pomoći pokazati kao jedna od najvažnijih odluka za očuvanje privrede i da će sačuvati kičmu malih i srednjih preduzeća.

PRVI PAKET

PRVI, kako su ga nadležni nazvali sistemski, paket pomoći privredi vredeo je 5,1 milijardu evra. Najveći deo, čak 2,2 milijarde evra, odvojeno je za likvidnost preduzeća. Od toga za povoljne kredite Fonda za razvoj 200 miliona evra, a oko dve milijarde evra za garantne šeme za bankarske pozajmice. Do kraja meseca se očekuje da bude plasirano ukupno oko milijardu evra namenjenih za likvidnost.

Oko 1,3 milijarde evra je koštalo odlaganje poreskih obaveza preduzeća. Tu se misli na tri meseca počeka za poreze i doprinose na plate, kao i porez na dobit pravnih lica, pa i praštanje poreza na dodatu vrednost u određenim slučajevima. Isplata tri minimalca koštala je ukupno blizu 800 miliona evra.

- Ovo je hitna intervencija prouzrokovana situacijom koju imamo na terenu - kazao je Čadež. - Ove mere održavaju našu ekonomiju i čuvaju je u odnosu na ono što se dešava sada, a onda ćemo ići dalje da vidimo kako da generišemo rast, pomognemo izvoznicima...
Govoreći o sledećim koracima koje treba preduzeti, Čadež ističe da očekuje hitnu pomoć turizmu i putničkom saobraćaju, jer su u uslovima pandemije praktično izgubili tržište.
On je ukazao da je anketa PKS pokazala da je 80 odsto ispitanih preduzeća sredstva koja su dobila od države iskoristila na likvidnost i za rešavanje tog problema za narednih šest meseci, što je, kako je ocenio, veoma značajno. Produžavanje moratorijuma na kredite, Čadež ocenjuje kao meru koja preduzećima omogućava da "dišu" .
Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, smatra da je najavljena pomoć preduzećima dobra vest i da će imati pozitivan efekat.
- Međutim, problem je što u ovim merama nema selektivnosti, a veći iznos sredstava je trebalo već sada da ide najugroženijim kompanijama i sektorima - ističe Atanacković. - Na primer, hoteli i restorani nisu uopšte radili, trebalo je oni da dobiju više od nekih koji su poslovali gotovo neumanjeno.
On dodaje i da bi bilo neophodno da se porezi i doprinosi i za jul i za avgust prebace na narednu godinu i da se plaćaju u ratama, kao što je bio slučaj sa merama koje su obuhvatile prethodna tri meseca:
- Sada smo više nego ikad svi na istoj poziciji, i poslodavci i sindikati i Vlada, jer nam se interesi u potpunosti poklapaju.  Svima nam je cilj da se spreči otpuštanje zaposlenih i da se obezbedi nastavak funkcionisanja privrede. Treba da nađemo najbolja, zajednička rešenja, koja verovatno neće biti laka jer je činjenica da ćemo imati teškoće kao i ceo svet.

DOBRO I ZA RADNIKE I ZA POSLODAVCE

LjUBISAV Orbović, predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije, ocenjuje da su najavljene mere dobre i za radnike i za poslodavce.
- Ovo je nastavak prethodnog paketa, koji će radnicima obezbediti zarade i sačuvati im poslove, a poslodavcima određena sredstva - ističe Orbović. - To je značajna pomoć i ako korona ne bude trajala predugo imaćemo pozitivne rezultate.

Ekonomista Ivan Nikolić ističe da će najavljena pomoć privredi ublažiti negativne posledice:

- Ovo će "kupiti" još dva meseca, pa ćemo da vidimo kako će se zdravstvena situacija odvijati i šta ćemo dalje. Izvori finansiranja te pomoći će doći iz nekog novog zaduživanja, ali treba istaći i da zahvaljujući prethodnim merama privreda ima bolje rezultate u drugom tromesečju, u odnosu na ono što je planirano i prognozirano.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH
Društvo

0 6

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (19)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
MVP Mozzart sport: Neka ovo postane tradicija!

MVP Mozzart sport: Neka ovo postane tradicija!