ELEKTRIČNA VOZILA U LERU, DIZELAŠI I BENZINCI DODAJU GAS: Zastoj "zelene agende" u proizvodnji automobila

BRISELSKA administracija je završila sve birokratske procedure kako bi polovinom veka proterala vozila sa unutrašnjim sagorevanjem sa svojih ulica i drumova.

Foto Shutterstock

Pravni okvir je spreman, ali automobilska industrija nije, čak kreću trendovi da se vraća proizvodnja vozila i na benzin i na dizel, čak i tamo gde je bila ukinuta. Izgleda da je nafta pobedila u produžecima u utakmici sa "zelenom agendom", koja je bila favorit Starog kontinenta.

Svetska grupacija "Stelantis" nedavno je objavila da će 2026. godine vratiti u proizvodnju hibridne "fijate 500", iako su prestali da proizvode benzinske motore i opredelili se isključivo za električna vozila. Razlog je nezadovoljavajuća prodaja, ali i veoma sporo usvajanje kola na struju pogotovo na evropskom kontinentu. Drugi razlog je i konkurencija, jer Kinezi uprkos visokim evropskim carinama su idalje povoljniji.

Kada se pretpostavljeni vek eksploatacije jednog modela, jasno je da će "fića" uz pomoć benzina da se proizvodi bar još deset godina. To znači da se barem u tom periodu neće smanjivati potreba za benzinom.

Ova vest odudara od snažnog trenda evropske automobilske industrije koja je planirala ubrzano da odustane od benzinskih i dizel motora, a hibridi koji delimično idu na struju, ali i na benzin su trebalo da budu samo prelazno rešenje. Sada je jasno da će ta tranzicije potrajati mnogo duže nego što se očekivalo.

Drugi šok je došao iz nemačkog "Folksvagena", koji je najavio da će model "kupru" ponuditi i sa dizel motorom, odnosno gorivom koje se smatra najprljavijim. I sve to kada do 2050. moraju svi automobili biti električni. Ovakva odluka giganta iz Volfsburga, ali i vlasnika brenda "fijat" može se delimično potvrditi i na osnovu trendova i potrošačkih navika u Nemačkoj.

Zvanični podaci Asocijacije proizvođača vozila Evrope (ACEA) za oktobar 2024. kažu da je pad prodaje električnih vozila u EU iznosio 4,9 odsto u poređenju sa istim mesecom prošle godine. Čak je i procenat ukupne prodaje niži i iznosi 13,2 odsto ukupno prodatih e-vozila, a u oktobru 2023. bio je  14 procenata. Najveći pad prodaje "čistih kola" zabeležen je upravo u Nemačkoj i to 26,6 odsto! Više nego za četvrtinu.

Ilustracija V. N.

Zato je logično što ne odustaju ni od dizela, čija prodaja je gledano na celu EU u padu.

Dok je ka dole klizila prodaja električnih vozila upravo u Nemačkoj je porasla prodaja benzinaca i to za 3,7 procenata, kako je objavila ACEA.

- Tradicionalna goriva poput benzina i goriva definitivno se ne predaju - kaže za "Novosti" Petar Živković, generalni sekretar Udruženja automobilskih novinara Srbije.

- Istina je da su veliki proizvođači uložili mnogo novca u potpunu elektrifikaciju četvorotočkaša, ali tržište, odnosno rezultati prodaje nisu dali očekivan rezultat. Ne sumnjam da će do 2050. godine vozila koja se kompletno ili delimično pokreću na fosilna goriva biti ispunjena, ali će se to desiti mnogo kasnije nego što se očekivalo.

Prema rečima našeg sagovornika bliska budućnost u automobilskoj industriji će biti klasični hibridi, odnosno vozila koja imaju bateriju koja se kroz vožnju i kočenje dopunjuje, a koristi i benzin.

- Plag-in hibridi, koji bateriju mogu da dopunjuju i iz spoljnjeg izvora, su preskupi i nisu konkurentni - tvrdi Živković.

- Najskuplja su električna vozila, a najjeftinija i to izuzetno dobrog kvaliteta dolaze iz Kine i to stvara dodatnu glavobolju Evropljanima, koji ne mogu kupcima da ponude prihvatljivije cene. Zato verujem da će potrebe za kolima koja pokreću benzin i dizel još dugo godina biti proizvođena i korišćena.

Strateško planiranje u automobilskoj industriji je dovelo i do preraspodele tržišnog udela. Tako rumunska "Dačija" kao deo "Reno grupe" postaje bestseler, jer cena novog modela može biti i 20.000 jeftinija u poređenju sa modelima starijeg brata i to sa istim motorom. Bitna stvar koja opredeljuje evropske kupce je i cena održavanja koja i bogatim Evropljanima postaje sve nepristupačnija.

Foto Shutterstock

Sve ovo je dovelo evropsku automobilsku industriju u veliku krizu. Loša strateška odluka da se hrli ka prelasku na isključivo električna vozila napravila je ogromnu krizu. Gotovo da nema dana, a da se ne objavi vest o najavama otpuštanja hiljade radnika i to iz najrenomiranijih giganata. Radnici će platiti cenu loših odluka, lošeg planiranja.

Da li je odricanje od nafte bilo i politički motivisano. Verovatno jeste jer skoro polovinu evropskih potreba za gorivom namirivala je Ruska Federacija. U želji da se ovom tranzicijom geopolitički rival ostavi bez prihoda može biti legitimna, ali moralo se mnogo bolje planirati, jer birokratske odluke o prelasku na električne automobile su pratili Kinezi i proizveli dramatično jeftinije modele. Zato su evropski proizvođači prinuđeni da se vraćaju na stare - prljavije modele.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije