UKIDA SE ZABRANA NA GRADNJU NUKLEARKI: Nacrt izmena Zakona o energetici na javnoj raspravi do 10. septembra

Е.Б.Т.

28. 08. 2024. u 16:02

SRBIJA je počela da uspostavlja institucionalni i regulatorni okvir kako bi otvorila vrata za razmatranje mogućnosti korišćenja nuklearne energije, a u cilju obezbeđivanja dovoljno struje za privredu i stanovništvo nakon 2040. godine, kada se očekuje značajno povećanje potrošnje. Još jedan korak u tom pravcu predviđen je i novim Zakonom o energetici, koji propisuje da danom njegovog stupanja na snagu prestaje da važi moratorijum na gradnju nuklearki koji je uveden tri godine posle akcidenta u Černobilju 1986. godine.

УКИДА СЕ ЗАБРАНА НА ГРАДЊУ НУКЛЕАРКИ: Нацрт измена Закона о енергетици на јавној расправи до 10. септембра

Foto: Profimedia/Ilustracija

Ministarstvo rudarstva i energetike objavilo je ovaj akt i pozvalo sve zainteresovane da učestvuju u javnoj raspravi koja je počela 21. avgusta i trajaće do 10. septembra. Nacrtom izmena Zakona o energetici definišu se faze Programa razvoja mirnodopske primene nuklearne energije, a u skladu sa dokumentima i smernicima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).

Šef ekspertske misije IAEA Đing Džang ocenio je juče da Srbija ima dobar zakonodavni okvir kada se radi o nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti. On je istakao da Srbija treba da donese odluku o tome koju će energiju koristiti za proizvodnju struje i koje reaktore, a ako se opredeli za nuklearnu IAEA je spremna da pruži svu podršku i pomoć u razvoju infrastrukture i u korišćenju sigurnih i bezbednih načina kako bi ta tehnologija doprinela društveno-ekonomskom razvoju i rastu.

Sutra u dvodnevnu zvaničnu posetu Srbiji dolazi francuski predsednik Emanuel Makron, a  jedna do ključnih tema će biti i energetika. Memorandum o razumevanju između Vlade Srbije i "Francuske elektroprivrede" o uspostavljanju saradnje u energetskoj tranziciji potpisan je u aprilu, a time su stvoreni uslovi za strateško partnerstvo u proceni potencijala za razvoj nuklearnog civilnog programa u našoj zemlji, uz podršku razvoju stručnih kadrova i razmeni tehničkog znanja.

Sa ekspertskom misijom IAEA razgovarale su resorne ministarke Dubravka Đedović Handanović i Jelena Begović. Kako je istakla ministarka energetike Đedović Handanović, Srbija razmatra korišćenje nuklearne energije u kontekstu obezbeđivanja dugoročne energetske sigurnosti, u uslovima postepenog smanjivanja korišćenja fosilnih goriva i povećanja potreba za energijom u narednim decenijama.

- Naš cilj je da do 2030. najmanje 45 odsto energija dobijamo iz obnovljivih izvora, što očekujemo da dostignemo kroz realizaciju investicija javnog i privatnog sektora, ali su nam potrebni i novi bazni kapaciteti, koji bi obezbedili sigurnost snabdevanja u uslovima smanjenja proizvodnje iz uglja - rekla je ministarka. - Mogućnost korišćenja nuklearne energije sagledali smo kroz usvojeni Nacionalni integrisani plan za energetiku i klimu, koji kroz varijacije jednog od scenarija predviđa uvođenje nuklearne enegije nakon 2040, a u procesu javnih konsultacija je i nova Strategija razvoja energetike, koja takođe razmatra opciju nuklearne energije. Takođe, izmenama Zakona o energetici, koje se nalaze u javnoj raspravi, predlaže se stavljanje van snage Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana.

Ona je podsetila i da je ministarstvo nedavno potpisalo Memorandum sa predstavnicima pet ministarstva i 20 fakulteta, naučnih instituta i energetskih preduzeća u oblasti primene razvoja nuklearne energije u Srbiji, sa ciljem okupljanja stručnjaka iz ove oblasti i otvaranja javne debate.

- Raspisana je i javna nabavka za izradu preliminarne tehničke studije, koja treba da omogući razumevanje dostupnih tehnologija, argumenata za i protiv nuklearne energije i analizu tržišta - kazala je Đedović Handanović.

U EVROPI 167 REAKTORA

STRUČNjACI za energetiku ukazuju da se danas u 32 zemlje u svetu nuklearna energija koristi za proizvodnju struje, i da je u njima je izgrađeno 438 elektrana instalisane snage 392.000 megavata. Svetski zvaničnici su se zbog energetske tranzicije opredelili da utrostruče kapacitete do 2050. godine. Prema podacima European Nuclear Society, do jula ove godine u Evropi je radilo ukupno 167 nuklearnih reaktora sa instalisanim kapacitetom od 147.774 megavata, a od toga je šest u azijskom delu Ruske Federacije. Kako navode, 10 blokova sa instalisanom snagom od 11.599 megavata je u izgradnji u pet zemalja - Rusiji (4), Ukrajini (2), Francuskoj (1), Slovačkoj (1) i Velikoj Britaniji (2). Što se tiče električne energije proizvedene 2023. iz nuklarki u svetu, Francuska je prva sa udelom od 64,8 odsto, zatim slede Slovačka sa 61,3 procenata, Mađarska sa 48,8, i Finska sa 42 odsto.

Uspostavljanje regulatornih uslova, kalo dodaje samo je jedan od elemenata, a postoji niz drugih koraka koje treba sprovesti da bi mogla da se donese odluka na osnovu relevatnih informacija o nuklearnoj energiji.

- Taj proces je dug i traje najmanje 10 do 15 godina - kazala je ministarka. - Važno je da svaki korak spovedemo efikasno, kvalitetno i odgovorno, u čemu će nam biti veoma važna podrška Međunarodne agencije za atomsku energiju, čiji je Srbija član od 2001. godine.

Prema rečima, ministarke nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelene Begović, projekti sa IAEA sa naučne tačke gledišta predstavljaju priliku za Srbiju i njenu naučnu zajednicu da se uključi ne samo u regionalne, već i u globalne tokove kada je reč o nuklearnoj energiji.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

HAOS: Srpski sportista prebio dvojicu Hrvata - svoje saigrače!