SRPSKI IZVOZ NIJE ZAKOČEN: Kako na Srbiju utiče usporavanje privrede Nemačke, našeg glavnog trgovinskog partnera

POSRTANjE nemačke privrede, koja je glavno izvozno tržište Srbije, nije se prelilo na našu ekonomiju. Stručnjaci smatraju da sada nema pretnje po privredni rast Srbije jer, s jedne strane, ta zemlja nije ušla u duboku recesiju, a s druge, glavni pokretači povećanja našeg BDP su, pre svega, infrastrukturni radovi i domaća tražnja, a tek onda izvoz.

Foto Tanjug

Investicije iz Nemačke su u poslednje dve godine dva puta manje, ali analitičari ističu da to neće imati bitniji uticaj, jer Srbija i dalje ima rekordan priliv stranih direktnih investicija, a osim toga kineska ulaganja su sada značajnija. Tek ukoliko bi se kriza u Nemačkoj produbila, to bi se odrazilo i na ostale članice EU, koje su nam, takođe, važni partneri, i dovelo bi do pada srpskog izvoza na ta tržišta.

Privreda Nemačke je u drugom tromesečju ove godine zabeležila pad od 0,1 odsto i na međugodišnjem nivou i u odnosu na prvi kvartal. Prošle godine je BDP pao za 0,3 procenata. Ipak, kako za "Novosti" objašnjava pomoćnik direktora Sektora za strateške analize PKS Bojan Stanić, Nemačka nije ušla u duboku recesiju, već se to pre može nazvati stagnacijom.

- Njena privreda jeste u najznačajnijoj krizi u proteklih 30 godina, ali to je veliki brod koji se kreće sporo i ništa se neće desiti preko noći - kaže Stanić. - Što se tiče Srbije, izvoz u Nemačku ne pada, nema otpuštanja zaposlenih u firmama sa većinskim nemačkim vlasništvom i to je najbolji pokazatelj da nema prelivanja krize. U tim kompanijama u Srbiji, kako dodaje, radi više od 70.000 zaposlenih, a ako se uzmu u obzir i preduzeća u našoj zemlji koja su njihovi dobavljači, to je onda od 200.000 do 250.000 radnika.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je vrednost izvoza iz Srbije u Nemačku u prvih šest meseci ove godine iznosila 2,18 milijarde evra, što je nešto viša u odnosu na isti period lane kada je bila 2,15 milijarde evra. Takođe, tokom prvih pet meseci 2024. plasirano je 3,7 odsto više robe u poređenju sa istim periodom prošle godine, što pokazuje da tražnja za isporukama iz Srbije ne pada.

Prema Stanićevim rečima, ukoliko bi se produbila kriza u Nemačkoj onda bi došlo do problema, pogotovo zato što su naši glavni izvozni proizvodi auto-delovi, a ta zemlja je centar automobilske industrije. Od potražnje u Nemačkoj zavisi plasiranje proizvoda koji se prave u Srbiji na to tržište.

- Pad tražnje u toj zemlji smanjio bi mogućnost našeg izvoza i najviše bi se odrazio na deo metalske industrije, proizvođače auto-delova i raznih komponenti - navodi naš sagovornik. - Osim toga, Nemačka je i motor privrede Evropske unije, tako da bi se kriza prelila i na ostale članice EU koje su nam, takođe, značajni partneri. Onda bi se i kod njih smanjila tražnja za našim proizvodima, a dve trećine naše robe plasiramo na tržište EU.

On ocenjuje da se sadašnje posustajanje nemačke privrede neće preliti na Srbiju i ugroziti naš rast do kraja godine.

- Na povećanje BDP u Srbiji, pre svega, utiču infrastrukturni projekti u koje država investira i porast domaće tražnje, odnosno lična potrošnja građana, a onda i izvoz - kaže naš sagovornik.

Kada je reč o investicijama iz Nemačke, one su sa nivoa koje su dostigle 2021. od 409 miliona evra, u narednoj godini pale na 282 miliona, a lane su iznosile 179 miliona evra. Ali, Stanić ocenjuje da ovo smanjenje neće imati bitniji uticaj, a osim toga, kako ukazuje, sada su značajnije kineske investicije.

- Mi i dalje imamo rekordan priliv stranih direktnih investicija (SDI) - ističe sagovornik "Novosti". - U prvih pet meseci vrednost SDI bila je dve milijarde evra, što je 10 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije