BUDITE LJUBAZNI PREMA AI ČETBOTOVIMA: Dva su razloga zašto je preporučljivo

Предраг Стојковић
Predrag Stojković

27. 07. 2024. u 00:45

AKO programima veštačke inteligencije, to jest četbotovima kao što je Čet GPT govorite učtive fraze, kao što je "Hvala za pomoć", to može da ima neke prednosti.

БУДИТЕ ЉУБАЗНИ ПРЕМА АИ ЧЕТБОТОВИМА: Два су разлога зашто је препоручљиво

Foto: JutjubPrintscreen

Ne, to ne znači da će roboti biti finiji prema vama ako AI preuzme kontrolu nad svetom, ali postoje dva malo drugačija, dobra razloga zašto bi sledeći zahtev koji date četbotu mogao da se završi sa "Molim, lepo".

Četbotovi nisu ljudi, nemaju emocije i nisu nam prijatelj - pa zašto bi smo gubili vreme i energiju da budemo fini prema njima? Štaviše, zašto je uopšte važno na koji način komuniciramo sa ovim programima, kada će oni svakako raditi svoj posao? Iako zvuči suludo, postoje dve potencijalne dobre strane ovoga, prema nedavnim studijama.

UČTIVOST UTIČE NA ODGOVORE

Istina je da, bez obzira na vaš ton i reči koje koristite, ako suština pitanja koje postavljate četbotu ostaje ista, on će svakako ponuditi odgovore. Međutim, verodostojnost ovih odgovora se može promeniti ako ste finiji prema njemu. Prema jednoj nedavnoj studiji koju je tim sa Univerziteta Vaseda i RIKEN Centra za naprednu inteligenciju u Tokiju, otkriveno je da ljubazna pitanja mogu dovesti do kvlitetnijih odgovora AI četbota.

Međutim, to ne znači da treba da budete pokorni, jer postoji "granica laskanja". Ako je pređete, to zapravo može dovesti do pogoršanja performansi četbota. Dakle, autori preporučuju "umerenu učtivost", koja se ne razlikuje mnogo od većine ljudskih društvenih interakcija.

Stručnjaci takođe tvrde da četbotovi "upijaju" sve informacije koje im dajete, makar one bile samo kratke, ljubazne. Drugim rečima, veštačka inteligencija odaje ono što unesete - učtivi upiti mogu usmeriti sistem da preuzme informacije iz ljubaznijih, a samim tim verovatno i verodostojnijih izvora interneta.

Podli ili bezobzirni upit bi mogao imati suprotan efekat, usmeravajući sistem da traži odgovore u agresivnijim diskusijama na internetu, kao što je u komentarima društvenih mreža ili na platformama kao što je Redit (a većinom su zasnovi na ličnim mišljenjima, bez navođenja izvora). Upravo je to ono što četbotovi registruju, a ne koncept "pristojnog" ili "nepristojnog" jezika.

KORISNO ZA LjUDE

Osim što ovako potencijalno možete dobiti bolji odgovor, neki psiholozi smatraju da vam učtivo obraćanje četbotovima može pomoći i u razgovorima sa drugima u realnom svetu.

Učtivost prema veštačkoj inteligenciji je znak poštovanja - ne prema mašini, već prema sebi, smatra psiholog Šeri Tarkl za portal "Sajentifik amerikan". Postoji opasnost, po njenom mišljenju, da bismo se mogli naviknuti da koristimo grub, diktatorski jezik sa AI, a zatim nesvesno postupamo na isti način sa drugim ljudskim bićima. Ovo se već može primetiti u svakodnevici, posebno kada fraze i trendovi sa interneta dospeju u realni svet. Zbog toga ne bi bilo loše da mnogi, pa čak i odrasli ljudi, povremeno "vežbaju učtivost" sa ovim četbotovima.

ZAŠTO JE NAČIN OBRAĆANjA AI ČETBOTOVIMA IMA ZNAČAJ

Napredak u generativnoj veštačkoj inteligenciji se dešava vrtoglavom brzinom, sve više četbotova i AI programa se razvija iz dana u dan, toliko da je teško ispratiti sve promene. Mnogi od ovih softvera mogu komunicirati raznim automatizovanim glasovima, koji zvuče zapanjujuće ljudski.

U međuvremenu, inovacije u video snimcima generisanim veštačkom inteligencijom verovatno mogu dovesti do kombinacije ove tehnologije sa četobovima. Drugim rečima, oni će možda uskoro "imati lica" kao ljudi, govoriti kao ljudi, ali ipak neće biti ljudi. Tek će budućnost pokazati psihološke posledice koje će ovo imati na pojedince i društva, ali za sada, učtiv jezik prema četbotovima može biti dobar podsetnik da, usled toliko tehnološkog napretka, ne zaboravimo sve naše ljudske strane.

(rt.rs)

BONUS VIDEO - RUSKI TOP GAN: Piloti ruske severne flote izvode vežbe iznad Barencovog mora

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (0)

I ONA DIGLA RUKU NA SEBE?! Drama čuvene pevačice posle samoubistva njenog dosadašnjeg muža, košarkaša Janisa Time