VEĆ DOGODINE KORIST OD SPORAZUMA SA KINEZIMA: Intervju - Tomislav Momirović, ministar unutrašnje i spoljne trgovine

ODGOVORNOM ekonomskom politikom koju vode predsednik Vučić i Vlada Srbije u prethodnih 12 godina uspeli smo da Srbiju od zemlje sa potpuno urušenim javnim finansijama i stopom nezaposlenosti od blizu 30 odsto dovedemo do nivoa države koja je danas apsolutni lider u privlačenju stranih direktnih investicija u regionu.

Privatna arhiva

Danas u Srbiji imamo 550.000 novih radnih mesta više u odnosu na 2012. U poslednjih 12 godina je prosečna plata utrostručena i mi sigurno idemo ka cilju da ona 2027. bude 1.400 evra, dok će prosečna penzija biti 650 evra.

Ovako Tomislav Momirović, ministar unutrašnje i spoljne trgovine, objašnjava kako je naša zemlja pobedila predrasude i od remetilačkog faktora u regionu postala pouzdan partner ključnih međunarodnih investitora. Uveren je da će Srbija biti po svim parametrima najuspešnija zemlja regiona:

- Siguran sam u to, uprkos snažnim pritiscima spolja. Tu pre svega mislim na duple aršine međunarodne zajednice kada je reč o postupcima nekih pojedinaca u regionu, koji bi da Balkan vrate u devedesete. Porazno je da mi danas u 21. veku svedočimo tome da u Evropi izgrađenoj na temeljima zajedničkog tržišta i slobodnog protoka robe i usluga postoji režim koji je zabranio da ljudi trguju i da privrede napreduju. Ovih dana se navršilo godinu dana od presedana koji je pogodio Evropu i Balkan, a reč je o jednostranoj odluci vlasti u Prištini da zabrani trgovinu srpskom robom. Ova pogubna politička odluka dovela je do gubitka poslova, kidanja decenijskih poslovnih veza između Srba i Albanaca, kao i gubitaka stotina miliona evra prihoda.

Foto: Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine

Predstavili ste nedavno Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom. Šta to donosi našoj zemlji?

- Prvog jula stupa na snagu Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom i to je više od šanse za naše privrednike i kompanije iz Srbije. Sporazum o slobodnoj trgovini će u narednim godinama sasvim sigurno duplirati naš izvoz u Kinu koji je sada na nivou od 1,2 milijarde evra, a to automatski dovodi do novih investicija, otvaranja fabrika i novih dobro plaćenih radnih mesta, većih plata i još boljeg kvaliteta života za naše građane.

Prve pozitivne efekte sporazuma imaćemo sledeće godine. Ono što je važno i što pominjem svaki put je da naše kompanije nastave da investiraju u kinesko tržište, a Ministarstvo trgovine će pratiti efekte ovog sporazuma i biti na raspolaganju našim privrednicima.

Vratili ste se iz posete Japanu, gde ste bili sa koleginicama iz Nemanjine, Jelenom Begović i Andrijanom Mesarović. Šta ste doneli Srbiji?

- Moram da istaknem da mi je bila čast da predvodim najveću državnu i privrednu delegaciju koja je posetila Japan u prethodnih 40 godina. Već na jesen očekujemo japansku privrednu delegaciju u Beogradu i sasvim sigurno će to biti prilika da se intenziviraju kontakti naših privrednika. Na sastanku sa ministrom trgovine Japana istakao sam spremnost Vlade Srbije da započne pregovore o Bilateralnom sporazumu o zaštiti investicija (BIT). Želimo da privučemo nove investicije iz Japana i paralelno radimo na tome da našim kompanijama približimo japansko tržište.

Japanske kompanije potpuno drugačije gledaju na Srbiju danas i ja sam sasvim siguran da će naša privreda ubrzo biti jača za još neku veliku japansku investiciju, a mi smo videli da kompanije iz Japana osim dobro plaćenih radnih mesta i inovacija, na tržište donose posebnu radnu etiku i pozitivno deluju na poslovno okruženje. Naš cilj je da u narednih nekoliko godina trgovinsku razmenu podignemo na milijardu evra godišnje. Takođe, želimo da vidimo nove investicije njihovih kompanija i da se broj zaposlenih u japanskim kompanijama u Srbiji, sa sadašnjih 4.000 do 2030. godine poveća na više od 20.000 ljudi.

U pripremi su Sporazumi o slobodnoj trgovini sa Egiptom, UAE, Južnom Korejom. Da li Srbija može u trgovinskim odnosima da napravi diverifikaciju kao kad je energetika u pitanju?

- Mi moramo za našu privredu da obezbedimo bolje uslove i startnu prednost kada je reč o konkurentnim zemljama. U završnici smo pregovora kada je reč o Sporazumu o slobodnoj trgovini sa Egiptom, najmnogoljudnijom zemljom u arapskom svetu sa više od 100 miliona stanovnika i trećim najvećim tržištem u čitavoj Africi. Trenutno zajedno sa kabinetom predsednika Srbije radimo oko najosetljivijih detalja, a tu najpre mislim na one koji se tiču naše poljoprivrede, pre svega kada je reč o voćarima. Koncesije koje mi tražimo nisu jednostavne, ali uz snažnu političku podršku predsednika Vučića, uveren sam da ćemo dobiti takav status za naše voćare da nemaju carine na izvoz svojih proizvoda u Egipat. Sa UAE je ključno da naše dobre političke odnose preslikamo na teren ekonomije kako bismo otvorili šanse za srpsku robu, ali i da privučemo još više investicija iz ove najbogatije arapske države.

Na mala vrata u našu zemlju dolaze mali trgovinski lanci. Je li vreme da neki "kapitalac", pogotovo iz ranga onih koji donose niže cene dođe kod nas?

- Ne bih se do kraja složio sa vama. Konkurencija u Srbiji je znatno veća u odnosu na konkurenciju u zemljama regiona, uključujući i zemlje članice EU. Ako uzmemo primer Hrvatske, kao zemlje koja je u našem regionu i članica je EU, vidimo da prvih pet maloprodajnih lanaca u ovoj zemlji zauzima 65 odsto tržišta, dok je u Srbiji učešće pet najvećih maloprodajnih lanaca na nivou od 47 odsto. U prethodnim godinama je u Srbiju došao i najveći evropski maloprodajni lanac "Lidl", a tu su i drugi maloprodajni lanci koji spadaju u prvih deset u Evropi kao što je "Delez". Kod nas posluje još nekoliko velikih regionalnih maloprodajnih lanaca kao i domaći trgovinski lanci. Uveren sam da će u budućnosti dolaziti i drugi investitori, ali mi i sada ne možemo da negiramo da zdrava konkurencija postoji.

Gde vidite da je naša šansa na međunarodnom tržištu? Šta je prednost naše privrede? Na koju kartu bi trebalo da zaigramo?

- Prednost naše privrede su pre svega naši ljudi, naša geografska lokacija, ali i politički sistem koji smo izgradili u prethodnih deset godina. Uspeli smo da postanemo najatraktivnija destinacija za investicije u Jugoistočnoj Evropi. Izgradili smo transparentno i predvidivo poslovno okruženje, obezbedili smo stabilnu valutu i odgovornom fiskalnom politikom garantujemo stabilno makroekonomsko okruženje.

Razvojem infrastrukture omogućili smo da svi delovi naše zemlje postanu atraktivni za nove investicije. Sve ovo je dovelo do toga da je Srbija danas nezaobilazna destinacija kada je reč o investiranju u ovom delu Evrope.

FOTO: Novosti

Dolazite iz jedne natprosečno uspešne porodice. Retko ko zna da vaša porodična firma radi sa istim računom koji je otvoren pre tri i po decenije. Koji je vaš savet za ljude, porodice, koji sad kreću u privatan posao?

- Hvala vam na ovim rečima. Čovek kada je u biznisu mora mnogo da radi i istražuje tržište, ne sme da lako odustaje. Trendovi su danas drugačiji u odnosu na one koji su bili pre 35 godina. Vidimo da je atraktivniji IT sektor i da je mnogo više na ceni ekonomija zasnovana na znanju. Ekonomija bazirana na radno-intenzivnim delatnostima gubi svoju atraktivnost, ali i kada sve to imate u vidu i dalje ostaju vrednosti koje nikada ne nestaju, a tu pre svega mislim na posvećenost, znanje i ogroman rad, ali i hrabrost da ostanete na putu koji ste zacrtali i da od svoje vizije ne odustajete.

Da li detektujete neki problem u našoj privredi? O čemu bismo morali u budućnosti da povedemo računa?

- Ekonomski indikatori su izuzetno pozitivni i pod kontrolom, i to je evidentno i kada pričamo o valuti, ali i javnom dugu. Ono o čemu moramo da vodimo računa jesu političke okolnosti u Evropi i svetu koje su izuzetno nestabilne. Srbija snažno ide napred.

Međutim, izazovi danas ne dolaze iz sfere ekonomije i odnose se na politiku, a reč je o tendencijama da se za politička rešenja danas u Evropi i svetu vrlo često pribegava oružanoj tematici. Mi ćemo ostati van tih stvari, jer ti ratovi nisu naši ratovi, naše borbe su borbe za bolju budućnost naših građana, kao i ljudi u celom regionu. Mi ćemo ostati posvećeni tome, nećemo dozvoliti bilo kakvu destabilizaciju u našoj zemlji.

Obezbedili smo stabilne cene

POTROŠAČI u našoj zemlji često se žale na skupoću. Kakvi su državni mehanizmi uticaja na cene u supermarketima?

- Ministarstvo trgovine svakodnevno prati kretanje cena, kako u maloprodaji, tako i u ostatku lanca snabdevanja. Mi smo u proteklom periodu u veoma izazovnim vremenima globalne krize uspeli da obezbedimo stabilnost snabdevanja i da obuzdamo inflaciju. Ministarstvo u skladu sa Zakonom o trgovini ima mehanizme da donese privremene mere kojima rešava poremećaje na tržištu. Takođe, Republika Srbija ima Robne rezerve koje su isto tako mehanizam za otklanjanje poremećaja na tržištu, ali ja uveravam građane da nemaju razloga za brigu jer je država dokazala da i u teškim okolnostima imamo obezbeđene stabilne cene i redovnu snabdevenost tržišta.

Foto: S.Babović

Parizer volimo, nije samo za slikanje

ISPRED kamera smo vas gledali kako sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i ministrom Sinišom Malim jedete parizer. Da li se ovaj proizvod, osim u slučaju slikanja, nekad nađe na vašem meniju?

- Naravno da se ovaj proizvod nalazi kod nas u frižideru. Moja deca mnogo vole parizar i sam ga često zajedno sa njima doručkujem. Najiskrenije mislim da ne postoji dete koje ne voli parizer i uopšte ne razumem ljude koji ismevaju proizvod uz koji smo svi odrasli. Pitam se često, gde ti ljudi uopšte žive? Iskoristio bih ovu priliku da podvučem da je akcija "Bolja cena" učestvovala u smanjenju inflacije sa 16,8 odsto prema oceni RZS, a sama akcija oko parizera je značajno doprinela tome da dodatno privučemo pažnju na akciju "Bolja cena". Ono što je bio naš cilj je da građani mogu da za svoj novac kupe više proizvoda, da im u mesečnim budžetima ostane više para i mi smo u tome uspeli. Akcija "Bolja cena" imala je mnogo veći uticaj na smanjenje inflacije nego što smo prvobitno očekivali i jako sam ponosan na ovu akciju, nakon čega mi je parizer još draži.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije