OD KAMATA 700 MILIONA EVRA VIŠE: Banke na ceni kredita lane prihodovale 227,6 milijardi dinara

KRIZA jedino bankarima ide naruku. To potvrđuju i njihovi bilansi za prošlu godinu, kada im je profit "pregazio" milijardu evra. Toliku zaradu donele su im prvenstveno - kamate, od kojih su lane pre oporezivanja imali neto prihod od 227,6 milijardi dinara, odnosno 1,94 milijarde evra.

Foto P. Milošević

Priliv od kamata pre oporezivanja bio je gotovo 700 miliona evra veći nego 2022, kada su od stopa imali neto prihod od 1,25 milijardi evra. U vreme niskih kamata, zaradu su zidali od naknada i provizija, ne samo njihovim uvećanjem već i većim spektrom usluga na koje su imale svoje takse. Prošle godine su od naknada i provizija prihodovali 77,32 milijarde dinara, odnosno oko 660 miliona evra. Toliki priliv pre skidanja poreza i troškova bio je za 86 miliona evra veći nego 2022. godine, kada su registrovali prihod od 573 miliona evra.

Povećanje kamata tokom 2022. i prošle godine napunio je sefove bankara. Bilansi uspeha poslovnih banaka koje posluju u našoj zemlji, pokazuju da su sve znatno uvećale svoje neto prihode od kamatnih stopa. Pojedinima su ti prilivi pre oporezivanja i odbijanja troškova bili duplo veći, a kod nekih su registrovani i trostruko veći neto prihodi.

Najveći priliv od kamata prošle godine imala je Banka Inteza, koji je za 13 milijardi dinara bio veći nego 2022. Na drugom mestu po visini tog prihoda od 29,6 milijardi dinara lane je bila OTP banka, odnosno 8,5 milijardi više u odnosu na 2022. Treću poziciju zauzela je Rajfajzen banka sa 28,5 milijardi dinara priliva, odnosno gotovo 16 milijardi više nego godinu pre.

Skoro 10 milijardi dinara više nego 2022, lane su prihodovale i NLB Komercijalna banka i Unikredit. Najveća domaća banka - AIK je 2023. duplirala svoje neto prihode od kamata. U 2022. taj priliv je bio 7,4 milijarde, a u 2023. čak 14,6 milijardi dinara. U njihov konto bi trebalo da se uračunaju i prilivi Eurobanke od 11,8 milijardi dinara od kamata, koju je AIK kupila prošle godine, iako integracija još nije završena.

Duplo više od kamata pristiglo je na račune API i Alta banke, dok su trostruko uvećanje imale Kineska i Srpska banka. Budžeti ove dve banke su po tom osnovu sa prosečnih 300 miliona dinara iz 2022. narasli na gotovo 900 miliona dinara u 2023.

Pre ekonomske krize koju su započeli ratovi i pandemije banke su zarađivale i na niskim kamatnim stopama. Imale su profit čak i sa negativnim euriborom koji diriguje kretanje kredita vezanih za evro. Sredinom 2021. godine inflacija je naterala centralne banke da podižu kamate, što je uticalo na rast i euribora, kao i belibora, koji je vezan za naš dinar. To je sve uticalo na kredite sa promenjivom kamatom.

Banke se same nikada neće odreći dela kolača, osim ako ih na to ne nateraju nadležni. Tako je bilo i sredinom septembra kada su odlukom Narodne banke Srbije zamrznute kamate na stambene kredite. Bankari su tada bili primorani da ograniče svoju zaradu na stambene pozajmice na 4,08 odsto. Tako su mnogim zaduženim građanima rate stambenih zajmova pale za najmanje 50 evra, što je posle godinu dana rasta mesečnih obaveza bilo veliko olakšanje.

Finansijske institucije su tada u svojim računicama posebno naglašavale da će zbog takve mere NBS izgubiti deset odsto svojih prihoda. Čak i sa tim skraćenjem priliva, one su mahom duplirale svoje prilive od kamatnih stopa na kredite privredi i građanima.

- Činjenica je da su 2022. i 2023. godine banke imale ekstra prihod od kamata - kaže Bojan Stanić, iz Privredne komore Srbije (PKS). - Rasle su referentne kamate a sa njima i komercijalne kamatne stope banaka. Firme su radile, tržište je funkcionisalo, država je prodavala hartije od vrednosti. Tu se otvorio prostor za veliki rast profita banaka.

Na pitanje da li su i evropske banke duplirale svoje profite od kamata u prošloj i pretprošloj godini, Stanić kaže da su kod nas kamate veće zbog većeg rizika poslovanja.

- U Srbiji su kamate bile veće i brže rasle, jer je privreda rizičnija - naglašava Stanić. - Da bi se obezbedile od loših scenarija, banke su podizale kamate. Kada je sredinom 2021. počela inflacija na globalnom nivou, Evropska centralna banka je rastom svojih kamata gotovo primoravala banke da podižu cene svojih usluga. One su se, s druge strane plašile da će doći u situaciju da poraste nivo nenaplativih zajmova, da će takve stope uvećati obaveze privrede do toga da mnogi neće moći da ih vraćaju. Zato su obazrivo dizali cenu svojih zajmova.

Porastao dug građana

PREMA podacima Udruženja banaka Srbije, dug stanovništva bankama u martu ove godine je uvećan za 5,4 odsto u odnosu na prošlu godinu. Dug pravnih lica u istom periodu je uvećan za 2,1 odsto, dok je dug preduzetnika povećan za 3,2 procenta. Od ukupno 1.511,67 milijardi dinara duga stanovništva, najviše se dugovalo na ime gotovinskih kredita, i to 707,67 milijardi, zatim za stambene i kredite za adaptaciju 663,08 milijardi.

Bogaćenje i u 2024.

KAMATNE stope Evropske centralne banke bi prema očekivanjima stručnjaka mogle da krenu nizbrdo sredinom godine, ali i dalje će biti više nego pre inflacije i krize. Padu bankarskih kamata ne bi se trebalo nadati pre kraja godine, što znači da će i 2024. godine ove finansijske institucije zarađivati od kamata koje budu uračunavale građanima.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije