I SRBIJA NA NUKLEARNOM SAMITU: Treba li nam jedna elektrana?
ZEMLjE EU podeljene su oko toga da li da odobre da se nuklearna energija svrsta u obnovljive energije, čime odlažu jedan od ključnih sporova vezan za klimatsku regulativu. O tome će se ponovo govoriti ove nedelje u Briselu u okviru nuklearnog samita.
Svetski lideri okupiće se u Briselu na prvom samitu o nuklearnoj energiji kako bi istakli ulogu nuklearne energije u rešavanju globalnih izazova za smanjenje upotrebe fosilnih goriva, poboljšanje energetske bezbednosti i podsticanje ekonomskog razvoja.
Prisustvo je najavila i Srbija.
- U četvrtak idemo u Brisel. Imamo taj samit za nuklearnu energiju, biće mnogo evropskih i svetskih lidera, svi evropski zvaničnici, tako da će to biti prilika za dodatno značajne sastanke za sve nas - najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Delegaciju će činiti i resorno ministarstvo.
Đedović Handanović: Nuklearna energija sve važnija
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, podsetimo, učestvovala je nedavno na „Balkanskom forumu” u Budimpešti gde je istakla da nuklearna energija postaje sve važnija u procesu energetske tranzicije.
- Tema korišćenja nuklearne energije uvek izaziva debatu. Osiguravanje dovoljno bazne energije je neminovnost i moramo razgovarati o svim alternativama, pa i o nuklearnoj energiji kao jednoj od opcija. Naredne nedelje se prvi put održava samit o nuklearnoj energiji, koji organizuju Međunarodna agencija za atomsku energiju i Belgija, koji će okupiti svetske lidere, što govori u prilog tome da nuklearna energija postaje sve važnija - izjavila je ministarka.
Ona je podsetila da svaka energetska infrastruktura ima uticaj na životnu sredinu, te da je to relevantno pitanje koje mora biti uzeto u obzir.
- Svaki energetski objekat ima izvestan uticaj na životnu sredinu - vetrogeneratori utiču na ptice, kod solarnih elektrana je pitanje odlaganja iskorišćenih panela… Nuklearna energija je bazna energija koja emituje manje CO2 nego fosilna goriva i u uslovima rastućih potreba za energijom uz ubrzan privredni rast, treba da je razmatramo kao opciju koja može da obezbedi stabilno snabdevanje. Nuklearna tehnologija je napredovala, nosi manje rizika u izgradnji i može imati manje troškove, kada razgovaramo o malim nuklearnim reaktorima - rekla je ministarka.
Đedović Handanović je istakla i cilj Srbije da ostane izvoznik električne energije i da ne zavisi od oscilacija cena energenata na tržištu. Uz to, podsetila je i da se mnoge zemlje u Evropi, poput Mađarske, Češke, Francuske, Velike Britanije, Belgije, uspešno oslanjaju na nuklearnu energiju i naglasila je da je potrebno razgovarati i o ovom izvoru bazne energije tokom energetske tranzicije i procesa dekarbonizacije.
- Gasne elektrane su prelazno rešenje, ali nuklearna energija je bazna energija i jedna od opcija koju razmatramo u našim strateškim dokumentima, jer nije fosilno gorivo i obezbeđuje stabilan izvor energije - rekla je ministarka, još jednom naglasivši da će Srbija pažljivo razmatrati sve opcije.
Da li Srbiji treba jedna?
Nuklearka je u udžbenicima za školarce označena znakom opasnosti, da li zbog slike tog strašnog kostura odmalena, ili asocijacije na Fukušimu kasnije, tek nuklearna energija nam je u glavama nešto kao veliko NE.
U ovo današnje vreme energetske krize, ipak, baš ta energija pominje se kao najbolja alternativa, i istina, ona o kojoj malo znamo.
Kod nas je na snazi Zakon o zabrani nuklearnih elektrana, koja koči gradnju nuklearke, ali imamo šest-sedam nuklearki u okruženju, do 300 kilometara od naših granica. Jedna od opcija koju naša zemlja razmatra jeste suvlasništvo, odnosno sufinansiranje u nekom od objekata u susedstvu.
Tako bi naša zemlja mogla da nadomesti megavate električne energije koji joj nedostaju.
Postoje dakle dva rešenja: Da Srbija izgradi svoju nuklearku ili da kupi manjinski udeo. Matematika kaže da nam fali 700 megavati, što je u ranijim planovima trebalo da bude pokriveno izgradnjom dve elektrane. Sa druge strane, cena struje koja dolazi iz nuklearki je najjeftinija.
Stručnjaci su saglasni da bi naše potrebe u budućnosti zadovoljio jedan nuklearni kompleks od 1,4 gigavata instalisane snage, u čiju izgradnju bi trebalo uložiti oko pet milijardi evra.
Osim jeftinije struje, i sigurnog izvora energije, nuklearka bi mogla da otvori nova radna mesta. Ili bar vrati neka koja smo imali. Moratorijum o gradnji nuklearki iz 1989. godine, posle katastrofe u Černobilju je kao posledicu imao i ukidanje odseka na Elektrotehničkom fakultetu.
Nove nuklearne elektrane u Evropi grade se u Finskoj, Slovačkoj, Francuskoj, Rusiji, Ukrajini i Velikoj Britaniji.
U regionu, ali i šire, samo Srbija i Italija nemaju svoj nulkearni program. O nuklearnoj bezbednosti u Srbiji brine se SRBATOM, tačnije Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije.
(Blic)
BONUS VIDEO: Podkast "Nije samo naslov" gost Marko Blažić: "Makron prešao sa reči na dela"
Preporučujemo
ĐEDOVIĆ HANDANOVIĆ SA MISIJOM MMF: Razgovori o projektima i reformama u energetici
15. 03. 2024. u 15:32
JESTE LI SIGURNI DA PUTIN BLEFIRA?! Evo koliki je rizik od nuklearnog rata - Stigle najnovije stručne procene
DANIMA se mnogi građani pitaju koliko je realan rizik od nuklearnog rata nakon što je američki predsednik Džo Bajden ovlastio Ukrajinu da koristi rakete dugog dometa za napad na Rusiju, što je, prema novoj Putinovoj bezbednosnoj strategiji, razlog za rat, uključujući nuklearni odgovor.
21. 11. 2024. u 11:27
"SPREMITE SE ZA TREĆI SVETSKI RAT!" Nemačka upozorila građane, izdat dokument na 1.000 strana
GRAĐANI Nemačke upozoreni su da se pripreme za mogući treći svetski rat sa Rusijom, nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin još jednom zapretio nuklearnim napadom.
20. 11. 2024. u 11:55
MNOGI NE ZNAJU: Šta knez Mihailo pokazuje prstom
SPOMENIK knezu Mihailu Obrenoviću na Trgu republike postao je glavno gradsko sastajalište Beograđana i njihovih gostiju. Međutim, od mnogih ćete čuti da se sastaju ne kod Kneza već “kod konja”.
21. 11. 2024. u 09:47
Komentari (0)