PLANIRAMO DALJE POVEĆANJE PLATA: Intervju - Siniša Mali, potpredsednik Vlade i ministar finansija

NE jurim funkciju premijera, gde god da budem daću svoj maksimum. Privredni rast naše zemlje je u 2023, prema preliminarnim izveštajima iznosio 2,5 odsto, što je u skladu sa našim procenama i očekivanjima. To istovremeno znači da je u četvrtom kvartalu 2023. naš privredni rast ubrzao na 3,9 odsto BDP. Pritom je veoma važno što je rast diversifikovan i ostvaren u svim privrednim sektorima - građevina, poljoprivreda, industrija i uslužni sektor. U apsolutnom iznosu naš BDP je u 2023. iznosio oko 69,1 milijardu evra, a setite se samo da je 2012. BDP u apsolutnom iznosu bio 33,7 milijardi evra.

Foto V. Danilov

Ovako potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali u božićnom intervjuu "Novostima" odgovara na pitanje o rastu naše privrede u 2023, koji je dvostruko veći nego u EU:

- U ovoj godini očekujemo da će naš BDP u apsolutnom iznosu biti oko 74,5 milijardi evra i da ćemo rasti po stopi od 3,5 odsto. Veoma je važan podatak i da je u trećem kvartalu prošle godine stopa zaposlenosti iznosila 50,7 odsto, a 2,36 miliona ljudi u Srbiji je bilo zaposleno, što je najbolji rezultat u istoriji. Istovremeno, stopa nezaposlenosti je na rekordno niskom nivou od devet odsto. Dok je jedna Nemačka u recesiji. Dakle, nigde nije lako. Dobro je da smo napornim radom pre ovih kriza, stabilizacijom, modernizacijom i razvojem, uspeli da stvorimo sistem koji je otporan na krizu i koji ne posrće u velikoj meri uprkos globalnim dešavanjima i spoljnim pritiscima.

Da je neko pre desetak godina rekao da će druge najviše plate u Srbiji biti u Boru i da će naša zemlja pobediti američku Minesotu i špansku Malagu u kandidaturi za domaćina "Ekspo 2027", niko mu ne bi verovao. Kako se preokrenula slika?

- Ne lako, daleko od toga. Sa strane možda izgleda lako, ali iza ovih rezultata je ogroman rad, pokretanje umrtvljenog, tromog neefikasnog, a ogromnog, sistema, velika ambicija da mi to možemo, i trud, trud, trud i još mnogo truda. Pre deset godina Srbija je bila arhetip zemlje kako jedna evropska država ne treba da bude uređena. Samo jedan primer je nefunkcionisanje državnog aparata koji se apsolutno oslikavao na ekonomske brojke - Srbiju su investitori tada zaobilazili, nije imala razvijenu infrastrukturu, niti poverenje da može da izgura tako velike projekte da bi ih neko finansirao, nije imala fabrike, radna mesta. Ljudi su živeli sa prosečnom platom od 330 evra, sa oko 200 evra prosečne penzije i sa minimalnom zaradom od oko 15.700 dinara. Imali smo katance na fabrikama i pola miliona ljudi koji su ostali bez posla, pa je svaki četvrti građanin bio nezaposlen i bez primanja. U deset godina otvorili smo više od 460 fabrika i proizvodnih pogona, izgradili puteve, brze saobraćajnice, pruge, bolnice, škole, otvorili 500.000 radnih mesta, a samo prošle godine privukli smo oko 4,5 milijardi evra stranih direktnih investicija, koliko očekujemo i u ovoj godini, podigli prosečne plate na 840 evra u decembru 2023, prosečne penzije na 390 evra u januaru ove godine i minimalnu zaradu na više od 400 evra. I kontinuirano ih povećavamo, iako su poslednje četiri godine vreme velike svetske krize, koja i nas naravno pogađa. Ta 2012. je prekretnica za Srbiju u kojoj, da nismo krenuli sa razvojem, nikada ne bismo postali kredibilni partner uglednih međunarodnih institucija, niti zavredili poštovanje u diplomatskim odnosima. Simbolično, 15 godina nakon toga, 2027, sa "Ekspom", Srbija će biti centar sveta. To je naša velika razvojna šansa koju ćemo iskoristiti da pokažemo koliko smo porasli u prethodnoj deceniji. Uz sve ovo, smatram da je naš uspeh utoliko veći što te 2012. nismo krenuli od plusa, čak ni od nule, nego iz ogromnog minusa.

Naši partneri sa Zapada nisu bili voljni da podrže sve projekte koje je Srbija želela da pokrene. Kakav će biti naš dalji ekonomski i razvojni kurs?

- Glavne pravce razvoja smo uveliko trasirali i naši rezultati pokazuju da je taj pravac dobar. Naše je da nastavimo istim putem i bar istim tempom, ako ne i brže. To znači nastavak velikih infrastrukturnih ulaganja. Samo u ovom trenutku mi u Srbiji imamo 11 auto-puteva i brzih saobraćajnica u izgradnji. Cela naša zemlja će biti premrežena auto-putevima i brzim saobraćajnicama. Pa mi smo od 2012. uradili 468 kilometara auto-puteva i 108 kilometara pruga i rekonstruisali čak 807 kilometara pruga. Pritom, na korak smo do investicionog rejtinga, a za to je samo potrebno da duže vreme beležimo rast i uspehe. Znam da mi to možemo, našli smo način za ekonomsko izlečenje Srbije i nećemo stati sa razvojem. Bolne reforme su iza nas, nastavićemo započeti posao i dalja velika ulaganja, a mnogo će ih biti. Posebno u vezi sa "Ekspom", ali i izvan tog projekta očekujemo dalji rast ekonomske aktivnosti, prelivanje pozitivnih efekata na mnoge druge sektore, dalje ekonomske koristi poput novih radnih mesta, guranja BDP do nivoa koji nam osigurava dalji rast životnog standarda.

Šta je srpski ekonomski plan za naredne četiri godine?

- U dve reči - dalji rast! Planiramo dalji i kontinuiran rast plata, penzija i minimalne zarade, BDP u većem iznosu, dalji rast zaposlenosti, dalji rast priliva stranih direktnih investicija i podizanje opšteg kvaliteta života. Sve to kroz visoka kapitalna ulaganja jer je to motor razvoja koji dalje gura privredu, i sve sektore, a bitno nam je da svi rastu. Tome će najviše doprineti pripreme i organizacija specijalizovane "Ekspo" izložbe, jer će se graditi kao nikada dosad, uključujući puteve i pruge, prateću komunalnu infrastrukturu, Nacionalni stadion, 1.500 stanova, puno pratećih objekata. To će biti prioritet.

Predsednik je poslao signal da Brnabićeva neće više biti premijerka. Hoćete li je vi naslediti ili je ta pozicija rezervisana za Vučevića?

- Nije to pitanje za mene, i ja zaista ne volim da komentarišem niti da spekulišem o bilo kakvoj podeli funkcija. Nikada nisam jurio za funkcijama i foteljama. Biću tamo gde bude procenjeno da svojim znanjem, energijom i idejama mogu najviše da doprinesem. Na kojoj god poziciji da budem, daću svoj maksimum, da od Srbije nastavimo da stvaramo još bolje mesto za život.

Često vas predsednik poziva da obezbedite novac za neke neplanirane projekte. Kojom alhemijom nalazite pare da se održi finansijska stabilnost?

- Sve to mi imamo u vidu kada pravimo budžet, tako da uvek tu ima nekih rezervi. Morate da mislite na sve unapred. Svakako, danas je to malo lakše nego ranije. Pre desetak godina Srbija nije imala dovoljno novca na računu ni za isplatu mesečnih penzija. Te 2012. na računu države bilo je 70 miliona evra, a samo za isplatu penzija je trebalo 350 miliona evra. Danas imamo pet milijardi evra na računu, likvidni smo, stabilni, odgovorno upravljamo javnim dugom i on je u sigurnim okvirima, imamo performanse razvijene zemlje i svi makroekonomski pokazatelji su na zadovoljavajućem nivou. Upravljati takvom zemljom je svakako lakše, iako svetskih izazova poput aktuelnih kriza nikada ne manjka. Bilo je teško izvući nas iz blata, ali to je iza nas. Sada nastavljamo sa razvojem, a za to su nam potrebni stabilnost, novac i ugled.

Dostupan sam i dok trčim

A NIJE tajna da ste zaljubljenik u sport i rekreaciju, ali vas predsednik zbog toga ponekad kritikuje. Kako se pripremate za maratone i jeste li mu dostupni tokom rekreacije?

- Dostupan sam uvek, čak i kada trčim, tako da to nije problem. Duže distance trčim vikendom rano ujutru, a tokom nedelje su to neki kraći jutarnji treninzi. Iako to nekima može delovati iscrpljujuće, veći fizički napor vam donosi više energije za ostatak dana, tako da možete kvalitetnije da se bavite svojim poslom. Priznajem da nije uvek lako ispratiti moj ritam, ali tako funkcionišem i to donosi rezultate. Na kraju krajeva, i sve što radimo je jedan veliki maraton, a na maraton ne možete nespremni.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije