RETKI METALI KLJUČNI ZA EKONOMSKI RAST SRBIJE: Naša zemlja bogata litijumom i kritičnim materijalima koji su osnova za zelenu tranziciju

KAKO svet ubrzava prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, automobilska industrija prolazi kroz dramatičan pomak ka elektrifikaciji.

Foto: Shutterstock

Prema proceni kompanije Bloomberg New Energy Finance prodaja električnih vozila (EV) će sa 10,5 miliona, koliko je iznosila u 2022. godini, porasti na skoro 27 miliona u 2026. Time će udeo EV u globalnoj prodaji skočiti sa 14 na 30 procenata, posmatrajući isti period.

Srce ove tranzicije je baterija za električna vozila (EV), koja ne samo da pokreće automobile, već je ključ za smanjenje emisije gasova staklene bašte, suzbijanje zagađenja vazduha i preoblikovanje naših urbanih pejzaža. Renomirana konsultantska kompanija BCC Research očekuje da će se globalno tržište baterija povećati sa 66,4 milijarde dolara koliko iznosi u 2023. na 161,3 milijarde dolara do 2028. godine, što predstavlja složenu godišnju stopu rasta (CAGR) od 19,4 odsto za ovaj posmatrani period.

Litijum, kao ključni sastojak u baterijama za električna vozila, predstavlja resurs koji je sve više u fokusu globalne ekonomske tranzicije ka održivim i čistim tehnologijama. Procenjuje se da će potrebe za ovim mineralom do kraja ove decenije da se povećaju do 20 puta, a do 2050. i 60 puta.

Srbija poseduje to najtraženije pogonsko gorivo, takozvano zlato 21. veka. Zato je u poslednje vreme postala ključna tačka na svetskoj mapi, posebno zbog litijuma, ali i drugih kritičnih materijala, kao što su retki metali. Ovo rudno bogatstvo čini Srbiju potencijalnim liderom u snabdevanju tim sirovinama, od kojih će zavisiti privrede svih razvijenih zemalja. To pruža izuzetne prilike za razvoj različitih sektora u Srbiji i stvara temelj za dugoročni ekonomski napredak, koji uključuje otvaranje na hiljade novih radnih mesta.

Profesor Mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović objašnjava da svetski poznati proizvođači vozila i auto-delova (OEM), kao krajnji korisnici sirovina, postavljaju sve više standarde u održivoj eksploataciji i zaštiti životne sredine, te ova pitanja nisu više stvar samo propisa, već i mnogih organizacija kao što je Inicijativa za obezbeđivanje održivog rudarstva (IRMA). Razvojni planovi ovih kompanija, od kojih su mnoge već u regionu, kako dodaje, ukazuje da je naše rudno bogatstvo potencijalno velika šansa za nas.

- U mogućnosti smo da postanemo deo industrijske revolucije - ističe Jovović. - Naši potencijali u proizvodnji baterija i EV su značajni usled sopstvenog jedinstvenog nalazišta visokokvalitetnog litijuma, bogate tradicije u oblasti rudarstva i industrijske prerade, postojanja stručnjaka i istraživača, industrijskih zona koje mogu da podrže razvoj povezanih industrija i blizine najvećih OEM.

Delovi ovog mozaika već postoje u našoj zemlji. Fabrika "Eleven Es" u Subotici je u aprilu ove godine prva započela proizvodnju litijum-gvozdeno-fosfatnih (LFP) baterija u Evropi. Kako je saopštila kompanija, ovaj pogon u Subotici izgrađen je po najvišim svetskim ekološkim standardima, a čitavo poslovanje u potpunosti je usaglašeno sa zelenom agendom i regulativom EU.

Foto: Shutterstock

Slovačka kompanija "Inobat", krajem septembra ove godine, objavila je da je Ćupriju odabrala kao lokaciju za svoju giga-fabriku za proizvodnju i reciklažu baterija. Kako su naveli, radi se o fabrici baterija za električna vozila ukupnog kapaciteta od 32 gigavat-sata, koja bi trebalo da bude otvorena 2025. godine sa početnim kapacitetom od četiri gigavata. Podsetimo da se i fabrika "Fijat" u Kragujevcu, koja posluje u okviru koncerna "Stelantis", priprema za početak proizvodnje nove generacije automobila na električni pogon.

Razvojem projekta koji bi obuhvatio lanac od vađenja sirovine do proizvodnje električnih vozila, naša zemlja bi zauzela poziciju predvodnika u postizanju ekonomskih i ekoloških ciljeva kojima teži planeta u borbi sa klimatskim promenama, doprinoseći značajno prelasku Evrope na ekonomiju sa niskim udelom ugljenika.

Evropski parlament je 12. decembra ove godine usvojio Zakon o kritičnim sirovinama. On omogućava Evropskoj uniji nabavku tih materijala kroz strateške sporazume sa prijateljskim trećim zemljama, kao što su one na Zapadnom Balkanu. Akt EU o garantovanju snabdevanja sirovinama ključnim za njenu zelenu i digitalnu tranziciju stupiće na snagu početkom sledeće godine. Novi pravni okvir je osmišljen da osigura da Evropa bude proizvodna baza za električna vozila, vetroturbine i drugu zelenu robu i da smanji njeno oslanjanje na Kinu za takve proizvode i ključne minerale koje sadrži.

Članovi Evropskog parlamenta su istakli da se Zakonom o kritičnim sirovinama omogućavaju dugoročna strateška partnerstva s trećim zemljama koja će doneti korist svim stranama. Ta partnerstva obuhvataju transfer znanja i tehnologije, obuke i dokvalifikacije za nove poslove sa boljim uslovima rada i većim prihodima. Predviđeno je da se ekstrakcija i prerada sirovina obavlja po najboljim ekološkim standardima u partnerskim zemljama.

Kako se u obrazloženju zakona navodi, električni automobili, solarni paneli i pametni telefoni - svi oni sadrže kritične sirovine. Te sirovine su ključne za zelenu i digitalnu tranziciju, a obezbeđivanje njihovog snabdevanja je od suštinskog značaja za ekonomsku otpornost i tehnološko vođstvo EU. Sa globalnim pomeranjem ka obnovljivim izvorima energije i digitalizacijom privreda i društava, potražnja za ovim strateškim sirovinama će se brzo povećati u narednim decenijama.

Najveće zalihe

Srbija ima 158 miliona tona overenih bilansnih rezervi jedinstvene rude jadarit, koja u sebi sadrži visoke koncentracije litijuma i borata. To je rudni potencijal koji može da zavrti spiralu ekonomskog razvoja naše zemlje. Mineral jadarit otkriven je 2004. godine i pronađen je samo u Srbiji. Naša zemlja mogla bi da bude najveći izvor zaliha litijuma u Evropi u narednih najmanje 15 godina.

Sigurni lanci snabdevanja najvažniji

Profesor Maš­in­skog fa­kul­teta Aleksandar Jovović objašnjava da ostvarivanje cilja dekarbonizacije zahteva da obnovljivi izvori energije čine 90 odsto energetskog miksa do 2050. godine, što znači 10 puta veći instalisani kapacitet u odnosu na današnji, pri čemu će 80 procenata svih drumskih vozila biti na električni pogon.

- Ključne tehnologije kao što su solarni paneli, vetroturbine i baterije zahtevaju kritične sirovine kao što su nikl, bakar, litijum i elementi retkih zemalja - ističe Jovović. - Velika je zabrinutost u vezi sa budućom dostupnošću tih materijala, porastom cena i nestabilnošću, kao i geopolitičkim pitanjima. Zato je EU i predložila set aktivnosti kako bi se osigurao pristup bezbednom, raznovrsnom, pristupačnom i održivom snabdevanju kritičnim sirovinama. Ovaj propis, kako dodaje, postavlja jasna merila za domaće kapacitete duž strateškog lanca snabdevanja sirovinama i za diversifikaciju snabdevanja do 2030. godine, definišući obavezne nivoe eksploatacije, reciklaže i ograničavajući nabavku iz drugih zemalja. On ističe da je stvaranje sigurnih i otpornih lanaca snabdevanja sirovinama od ključne važnosti, uz zaštitu životne sredine poboljšanjem cirkularnosti i održivosti kritičnih sirovina.

M-50-4530

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije