MINISTAR MALI NA KOPAONIK BIZNIS FORUMU: "Veće i jače zemlje su poklekle pred krizom, a jedna mala Srbija nije" (VIDEO)

MINISTAR finansija Siniša Mali obraća se danas na završnom panelu Kopaonik biznis foruma.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Ministar je poželeo svim damama srećan 8. mart, i poručio organizatorima puno uspeha.

- Na poslednjih pet foruma učestvovao sam i ja, ali znam da nije lako organizovati ovakve skupove - rekao je on.

Ministar Mali je rekao da je svoju prezentaciju koncipirao na osnovu problema sa kojima se suočavaju svet i Srbija.

- Setimo se pandemije korona virusa, kada je ceo svet stao. Srbija je reagovala brzo i odgovorno, prva smo zemlja u kontinentalnoj Evropi koja je imala sve četiri vakcine, napravili smo bolnice, obezbedili respiratore, sve što je trebalo da sačuvamo živote građana Srbije. Pomogli smo našu ekonomiju sa preko 9 milijardi evra i građane i privredu, i pokazali da Srbija može da pobeđuje i u krizi - kaže on.

Ministar je dodao da smo svi tada čitali o nestašicama hrane, milionima nezaposlenih, ali i da je taj scenario zaobišao Srbiju.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

- Onda se desila energetska kriza, kada vidite jedan faktor za drugim, mislim da će većina vas da se složi sa tim da se svet nikada do sada nije suočio sa većom krizom. Ne postoji knjiga koju možete da pročitate, a koja će vam reći kako da vodite ekonomsku politiku - rekao je Mali.

On podseća da su mnogi plašili najcrnjim scenarijima, i da je uprkos svemu bio obezbeđen i gas i struja.

- I kada se cena gasa upetostručila, kao i cena struje, zamislite efekte toga na ekonomiju i životni standard građana. I tu smo reagovali kako treba, i pored poskupljenja imamo najnižu cenu i gasa i struje. A istovremeno smo obezbedili punu snabdevenost u zimi iza nas, ali i za zimu pred nama - dodao je ministar.

Mali je rekao da je potom usledila kriza u Ukrajini, i da je naša zemlja zauzela principijelan stav.

- Potom imamo izazove i sa Kosovom i Metohijom, i pritiske na našu državu i predsednika Vučića i ekonomiju. Visoka inflacija kao posledica neodogovorne monetarne politike i u EU i u celom svetu od 2008. godine, dovela je do toga da nikada veća inflacija bude u skoro svim zemljama Evrope i sveta. I u Srbiji takođe, ali moram da istaknem da ovo nije situacija koju smo mi izazvali, već je uvezena - kaže on.

Ministar finansija je rekao da je sve ovo dovelo do povećanja cena, kao i usporavanja rasta.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

- To imate priliku sada da vidite, posebno u zemljama EU, a sa druge strane imate ogromno povećanje javnog duga u svim zemljama. Kada saberete sve ove izazove, onda mislim da možemo da se složimo da nismo imali veće izazove kao srpska ekonomija. To je veoma važno napomenuti jer je onda pitanje kako je Srbija reagovala na krizu - kazao je Mali.

On podseća na tri paketa pomoći građanima i privredi tokom koronavirusa, i da je država agresivno i brzo, ali i odgovorno pomogla svima.

- Tako smo spasili radna mesta i proizvodne pogone, ali i ostavili sebi prostora da dalje rastemo u periodu pred nama. Za monetarnu politiku je važno da naglasim da je stabilnost deviznog kursa u ovoj krizi bila veoma važna. Da vas podsetim, 2012. godine nije bilo neke velike krize, a inflacija u Srbiji je bila dvocifrena, 11,4 odsto. To je bila posledica puštanja deviznog kursa - dodaje Mali.

Što se tiče fiskalne politike, ministar ističe da je to doprinelo očuvanju radnih mesta i visokim stopama rasta.

- Doprinelo je i tome što smo izgradili kredibilitet jedne odgovorne vlade i države, i ne čudi da smo imali rekordne prilive stranih direktnih investicija. Promenila se vizija i brend Srbije, da smo odgovorni i obećanja ispunjavamo u dan i u dinar. 2019. godine Vlada izlazi sa planom Srbija 2025. 14 milijardi evra kapitalnih investicija. Prošle godine smo se prvi put vozili brzim vozom, a ko je imao priliku da razmišlja o tome pre samo par godina - zapitao je on.

Siniša Mali dodaje da će Srbija širenjem železničke mreže imati transportnu kičmu o kojoj je moglo samo da se sanja.

- Druga stvar je podizanje životnog standarda. Budžet za ovu godinu podrazumeva 6,8 odsto BDP kapitalnih investicija. 2011. i 2012. smo bili na 1 odsto. Mi nastavljamo da investiramo u infrastrukturu, u zelenu agendu, sve ono što diže standard građana Srbije - kazao je ministar.

On podseća da je preduzet niz mera kako bismo se izborili sa inflacijom.

- Obezbedili smo i i dalje kontrolišemo cene osnovnih životnih namirnica, goriva. Tako je država opet preuzela teret krize na sebe, i pokazala koliko je odgovorna. Stabilnost i doslednost su u naslovu moje prezentacije, i na tome ću insistirati - ističe ministar.

Mali je istakao važnost inicijative Otvoreni Balkan, čiji je pokretač predsednik Vučić.

- Jači smo kada se povezujemo. Nastavljamo put ka EU, ali i pregovaramo o 4 veoma važna sporazuma o otvorenoj trgovini, sa Kinom, Južnom Korejom, Egiptom i UAE. To je ogromna prednost, na čemu insistiramo - kaže on.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Ministar kaže da je novi sistem e-fiskalizacije uticao na povećanje fiskalne discipline.

- To je jedan veliki reformski korak koji smo preduzeli i sproveli uprkos krizi. Srbija je takođe jedna od prvih zemalja u Evropi koja je uvela sistem E-faktura, to je bio glavni zahtev naše privrede. Možemo da vraćamo PDV za dan ili dva, to je velika stvar i veliki reformski potez - ističe Mali.

On je dodao da Srbija i pored svega i dalje raste, čak i kada je Nemačka imala negativnu stopu rasta.

- Njihov javni dug raste i postaje rekordan, mi smo sačuvali makroekonomsku stabilnost. Rastu nam plate i penzije, ulažemo i dalje u kapitalne investicije i ne odustajemo od reformi. Šta više da očekujete od jedne male ponosne zemlje - kazao je ministar.

Siniša Mali kaže da je stopa rasta počela da raste posle preduzimanja mera fiskalne konsolidacije.

- U junu 2012. godine na računu trezora imali smo 8 milijardi dinara. Za taj mesec trebalo je 40 milijardi da uplatite penzije. Zemlja jeste bila bankrot, hteo to neko da prihvati ili ne. Uprkos tome, pogledajte stope rasta. I to u ovakvoj krizi - rekao je on.

Ministar finansija kaže da smo pri vrhu u Evropi, uz Irsku, i da ne smemo zaboraviti da smo imali mere fiskalne konsolidacije.

- Ajmo da vidimo nakon tih mera - 4,5-5 i više. To kažem zato što ima dosta ljudi koji kažu da su nam niske stope rasta. A interesantno je da je naš BDP pre samo 10 godina bio duplo manji nego što je bio prošle godine. Neke stvari očigledno dobro radimo. Da li može bolje i više, ja mislim da da. Ali i mi se suočavamo sa svim problemima koji pogađaju veće i jače države. Te države su poklekle, i niže su im stope rasta, a jedna mala Srbija nije poklekla - rekao je on.

Mali kaže da je najveći teret krize preuzela država, i da smo 2020. sa deficitom imali rezervu da reagujemo.

- Imali smo bafere, i onda postepeno umanjivali taj deficit, zajedno sa MMF. Da ne bude da smo ovo radili ne vodeći računa o makroekonomskoj stabilnosti. Pa jesmo, zato što je uprkos svemu javni dug u odnosu na BDP daleko ispod 60 odsto. I ne plašimo se sledećih koraka koji su neophodni, pogotovo kada je u pitanju reforma našeg energetskog sektora - dodaje ministar.

On je istakao da je Srbija daleko ispod proseka EU stope javnog duga u odnosu na BDP, koji je negde oko 95 odsto.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

- Imamo rast ekonomije i kontrolisani deficit. Ove godine smo planirali 3,3 odsto deficita. Planirali smo da 1,9 odsto bude kor deficit, u dogovoru sa MMF, a 1,4 smo ostavili kao rezervu, da možemo da reagujemo i za struju i za gas, kako bismo sačuvali ekonomiju. A da nije bilo energetske krize, bili bismo na nuli, verovali ili ne. Ne plašimo se izazova, znamo šta radimo, ali znamo i šta su nam prioriteti, a to je rast ekonomije uz očuvanje makroekonomske stabilnosti - kaže Mali.

Ministar je rekao da je ranije govoreno o masovnoj nezaposlenosti i nestašicama, a da umesto toga imamo rekordno nisku nezaposlenost u istoriji Srbije.

- U proseku 9,4 odsto. 2012. godine bila je 25,9 odsto. Tada je svaki četvrti bio bez posla. Prošli smo kroz velike krize, pandemije, i opet imamo rekordno nisku nezaposlenost. Javili se dežurni kritičari i kažu da ljudi odlaze. A mi imamo veći broj zaposlenih u našoj zemlji, 400.000 više ljudi radi. Posledica otvaranja velikih fabrika. Minimalna zarada raste iz godine u godinu. Povećanje od 14,3 odsto za godinu dana - rekao je on.

Mali kaže i da plate u privatnom sektoru rastu brže nego u državnom, i da su se za to i borili.

- Prosečna plata u decembru je 712 evra. Predsednik Vučić je o tome govorio na RTS. Pre 10 godina smo imali niže plate od BiH. Imali smo plate na istom nivou kao Severna Makedonija, a sada imamo više plate od svih njih, negde smo na istom nivou kao Crna Gora. Sa druge strane nije važna visina plate, kada pogledate stopu nezaposlenosti. Ta dva podatka su izuzetno važna, menjaju odnos snaga u regionu - kaže ministar finansija.

On ističe da smo zaostajali za zemljama u regionu, a sada definišemo neke druge i više ciljeve.

- Idemo da stignemo Mađarsku. Prosečna plata u Mađarskoj je nešto viša od 900 evra. Ništa više nije nedostižno, Srbija se promenila. Pogledajte, 2012. godine je bila milijarda evra stranih direktnih investicija. Pogledajte i kako su rasle tokom godina, zato nam i rastu prosečne plate, imamo veći broj fabrika, i čak i tokom ove najveće krize se otvaraju fabrike i nova radna mesta. Nije to slučajno, kada vam neko dugoročno da novac i uloži, to znači da je neko dobro uradio analizu i video da je država Srbija kredibilna - kazao je Mali.

Ministar kaže da činjenica da druge zemlje žele da imaju sa nama sporazume o slobodnoj trgovini pokazuje da smo postali važniji igrači.

- Konačno, kreditni rejting je stabilan, i komunicram sa rejting agencijama, a pre mesec dana smo imali emisiju obveznica. Naši makroekonomski indikatori već pokazuju da imamo veći kreditni rejting, i da nije bilo krize Srbija bi već imala investicioni rejting. A mi ćemo se i dalje boriti da taj rejting zvanično potvrdimo i dobijemo u narednom periodu - rekao je on.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Siniša Mali je istakao da Srbija ima novca za sve kapitalne projekte, i da su to stvari koje menjaju kvalitet života građana Srbije i čine našu zemlju atraktivnom destinacijom za investicije.

- Setimo se 2018. godine, kada je gospodin Vlahović izašao ovde i rekao da bez većeg broja investicija nema ni značajnijeg rasta. Ispade da smo dobro slušali, videli ste malopre da nikada više kapitalne investicije nego proteklih godina, svi projekti napreduju. Onda je 2019. godine šefica MMF rekla da sledi veliki pad globalne ekonomije, a mi smo sačuvali makroekonomsku stabilnost. Opet, Srbija je uradila nešto dobro - podseća ministar.

On kaže da 2020. godine ulazimo u kovid krizu, i da iako su svi predviđali recesiju, naša zemlja je imala minimalan pad.

- 2021. godine, nakon korone, šefica MMF je rekla da samo trošimo, bez obzira na to kakav je javni dug, što nismo poslušali. Jesmo trošili, ali na kapitalne investicije i zadržali stabilnost. 2022. godina, kaže gospodin Petrović na ovom forumu, da je pitanje stranih investicija veoma važno, što je tačno. Obaramo rekorde svake godine, što nije mali uspeh, imajući u vidu krizu - dodaje Mali.

Ministar finansija kaže da od ekonomske politike država neće odustati, i da postoji nekoliko stubova na kojima ona počiva.

- Prvi je očuvanje mira i stabilnosti. Na tome sve počiva, to je preduslov ostvarenja svih ciljeva. Drugo, nastavićemo sa podizanjem životnog standarda građana Srbije. Projekat Srbija 2025 podrazumeva da će plate biti 1000 evra, a prosečna penzija od 430 do 450 evra. Od toga ne odustajemo, i to je dostižno. Treće su kapitalne investicije, hoćemo još više da investiramo u putnu infrastrukturu, i u zelenu agendu, što podiže kvalitet života građana Srbije. Četvrti stub su strane direktne investicije i podsticanje izvoza. Pokazujemo koliko smo kredibilni, kako bismo privukli još više investitora, kako bismo i dalje smanjivali stopu nezaposlenosti, i našoj deci ostavili zdraviji budžet - kaže on.

Siniša Mali kaže da je ovo politika koja je pokazala svoj rezultat upravo zbog doslednosti, kada je država teret krize preuzela na sebe.

- I nikada se nismo igrali sa makroekonomskom stabilnošću. Svaka zemlja na svetu traži izvore rasta, i IT sektoru, ali nikada se nećemo igrati sa makroekonomskom stabilnošću. Javni dug će uvek biti ispod 60 odsto, a novac koji dobijamo zaduživanjem ulagaćemo u kapitalne projekte da bi svi građani imali koristi od toga - zaključuje ministar Mali.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije