ŠTA DONOSE IZMENE ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI? Otključavanje novih lokacija za gradnju značajno će doprineti porastu BDP-a

JAVNA rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, koju je sprovelo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, završena je u ponedeljak, 20. februara ove godine. Ministar Goran Vesić razgovarao je o izmenama Zakona sa predstavnicima Saveta stranih investitora (FIC) i ocenio da će one doprineti bržem izdavanju građevinskih dozvola.

Foto A. Stanković

Ministar Goran Vesić razgovarao je o izmenama zakona sa predstavnicima Saveta stranih investitora (FIC) i ocenio da će one doprineti bržem izdavanju građevinskih dozvola.

Predloženim izmenama van snage stavljaju se Zakon o konverziji i Zakon o linijskoj infrastrukturi, zbog kojeg je, kako je naveo resorni ministar, Evropska unija imala najveće primedbe na napredak Srbije u procesu priključenja.

Govoreći o nacrtu, Vesić je rekao da će ukidanjem naplate konverzije državnog građevinskog zemljišta u privatno vlasništvo biti omogućeno da se izgradi 15 miliona novih kvadrata.

Građevinarstvo u BDP-u zemlje učestvuje sa šest odsto, ali se ipak oseća pad zbog krize.

Ovim izmenama biće uveden red, a omogućiće se da se radi brže i podstakne stambena gradnja, rekao je ministar, naglasivši da postoji želja da se više gradi, kao i da budu zaštićeni i investitori i građani.

Miloš Živković, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, za "Novosti" objašnjava genezu ovog problema - konverzija je zapravo "investiciono blokirala" mnoge lokacije.

- Naplata konverzije je, prema zvaničnim podacima, za 13 godina primene generisala ukupno oko devet i po miliona evra za Republiku Srbiju. To znači da je prihod bio nešto manje od 800.000 evra godišnje, što je za državu zanemarljivo. Uz to, zahvaljujući tome što je konverzija bila uslov za dobijanje građevinskih dozvola, ona je zapravo blokirala mnoge lokacije, pre svega lokacije zemljišta na kojima su preduzeća koja su stekla pravo korišćenja tog zemljišta u postupcima u kojima se govorilo u Zakonu o konverziji uz naknadu, dakle privatizovana preduzeća, kao i nepokretnosti kupljene u izvršnom ili stečajnom postupku. Kada je 2014. godine izmenjen Zakon o planiranju i izgradnji, uvedena je objedinjena elektronska procedura izdavanja građevinskih dozvola, i jedno usko grlo koje je postojalo u delatnosti izgradnje objekata je "otčepljeno". Kao što svi možemo da vidimo, ne samo u Beogradu, od 2014. godine se gradi više nego ikada ranije - navodi Živković.

Foto: Ministarstvo saobraćaja

On dodaje da smo polako došli u fazu u kojoj su te lokacije odnosno zemljišta koja su bila relativno čista sa tačke gledišta mogućnosti njihovog razvijanja, to jest izgradnje objekata u skladu sa urbanističkim planovima, polako već izgrađena, te sada dolaze na red druge vrste investicija.

Izgradnja je jedna od najvažnijih delatnosti na kojoj počiva rast našeg BDP-a, jer za sobom vuče niz drugih delatnosti, dodaje profesor Živković i ističe da je upravo iz ovog razloga naročito važno ukidanje naknade za konverziju nakon 14 godina.

Kako navodi, smisao ukidanja naknade za konverziju je u tome što će ona omogućiti da mnoge lokacije koje su sada "zaključane", odnosno neisplative, postanu isplative za delatnosti izgradnje.

- Na taj način kroz svega nekoliko značajnijih investicija, pošto se u postupku izgradnje plaća i naknada onoga ko legalno gradi i dobija građevinsku dozvolu, država će prihodovati naknadu veću od ukupnog prihoda koje je za proteklih 13 godina imala od postupka konverzije. Ja sam se preko NALED upoznao sa nekoliko ozbiljnih investicija koje doslovce čekaju trenutak ukidanja naknade da bi bile realizovane.

Foto: Printscreen

Ovo je pre svega važno jer će se na ovaj način otključati lokacije za ozbiljne kompanije, što će dalje podstaknuti razvoj građevinske delatnosti, a dalje i čitavu ekonomiju zemlje.

- Način doprinosa povećanju BDP-a je upravo kroz to što će se otključati nove lokacije za izgradnju, jer ste vi do sada sve lokacije koje su bile isplative iscrpli sa ekonomske tačke gledišta i jednostavno nemate više gde da se širite. Istini za volju, bilo je i ovakvih i onakvih privatizacija, i nekih koji su za niske cene dobili preduzeća i nekih koji su jako dobro platili za ta preduzeća, ali ono što je ekonomski interes nezavisan od ostalih interesa koji su u igri, jeste da onaj ko hoće da gradi ima mogućnost da kupi i da gradi. Na ovaj način će se niz projekata koji su do sada bili neisplativi zbog dugog i skupog postupka i slično, učiniti isplativim i na taj način će se dodatno pogurati ekonomija odnosno građevinska delatnost - zaključuje profesor Živković.

SKLANjANjE PREPREKA

MINISTAR Vesić najavio je juče u parlamentu da će izmenama Zakona o planiranju i izgradnji biti ukinut Zakon o linijskoj infrastrukturi, na koji je Evropska unija imala najviše primedaba.

Vesić je, odgovarajući poslaniku Vladimiru Obradoviću iz poslaničke grupe "Ujedinjeni", koji je zatražio veću transparentnost u realizaciji projekata, rekao da Ministarstvo na čijem je čelu i FON rade na programu praćenja svih infrastrukturnih projekata, kako bi se u svakom trenutku znao stepen finansijskog izvršenja, izvršeni radovi, kašnjenja...

OBILAZNICA KOMPLETNA OD 1. JUNA

MINISTAR građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić posetio je juče radnike koji izvode završne radove u tunelu Beli potok, na obilaznici oko Beograda, kojom će vozila do Bubanj potoka prolaziti već od 1. juna.

U tunelu se postavljaju završne obloge, čime će on biti konstrukciono potpuno kompletan, nakon čega će uslediti opremanje, ukazuje se u saopštenju resornog ministarstva.

Vesić je precizirao da je deonica obilaznice oko Beograda od Straževice do Bubanj potoka dužine 9,6 kilometara, a osim tunela Beli potok, čije su dve cevi duge po 360 metara, obuhvata i dva mosta dužine 913 metara, četiri nadvožnjaka dužine 870 metara, kao i dve petlje - Avala i Bubanj potok.

VOZOM ZA 100 MINUTA DO NIŠA

GORAN Vesić odbacio je kritike opozicije, koja je tvrdila da se za prugu Beograd-Niš uzima kredit u iznosu od 2,8 milijarde evra, precizirajući da je reč o ukupnoj vrednosti pruge, a da je kredit u iznosu od 1,6 milijardi evra.

Prema njegovim rečima, za izgradnju pruge između Beograda i Niša, koja će omogućiti da građani za 100 minuta stižu od jednog do drugog mesta, raspisuje se tender po procedurama Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Na pitanje opozicije ko određuje koje su pruge važne, Vesić je upitao ko je kralju Milanu odredio da gradi prugu između Beograda i Niša.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije