NEMAČKA I AMERIKA SE PRAVDAJU: Drugi ratovi koštali mnogo više od ukrajinskog
ANALIZA, sprovedena u Nemačkoj, pokazala je da su Vašington i Berlin, na Zalivski rat početkom devedesetih i na oružanu akciju u Avganistanu, potrošili višestruko veće sume od onih koje su do sada poslale Ukrajini.
Nemački istraživači uporedili su troškove pomoći Ukrajini u prvoj godini rata i sa izdacima Zapada u nekim drugim, ranijim ratovima, piše Dojče vele. U odnosu na bruto domaći proizvod (BDP), Nemačka je "potrošila tri puta više novca za odbranu Kuvajta" tokom Zalivskog rata 1990/91, kada je Irak napao susedni Kuvajt. Taj novac se tada prebacivao SAD, a da Nemačka nije direktno učestvovala u operaciji "Pustinjska oluja". Američka vlada je na tu vojnu intervenciju potrošila skoro jedan odsto svog BDP, dok pomoć Ukrajini do sada iznosi manje od 0,4 procenta.
Godišnja američka vojna potrošnja u Avganistanu od 2001. do 2010. takođe je bila triput veća od izdataka Vašingtona na odbranu Ukrajine u prvoj godini od početka ruske operacije. SAD su u Avganistanu, odnosno na Bliskom istoku, za razliku od Ukrajine, imale su godinama i svoje kopnene jedinice.
Koristeći javno dostupne izvore, ekonomisti sa Instituta za svetsku privredu sa sedištem u Kilu izračunali su iznos direktne finansijske i humanitarne pomoć i koliko košta oružje isporučeno Ukrajini. Isporuke iz vojnih zaliha nemačkog Bundesvera oslanjaju se na tržišne cene i u analizi su kompletno izlistani.
- Amerikanci diktiraju tempo kada je u pitanju podrška Ukrajini - kaže ekonomista Kristof Trebeš koji u Institutu vodi program "Praćenje podrške za Ukrajinu". - Oklevanje Evropljana u pružanju finansijske pomoći u prvoj godini rata izuzetan fenomen, pre svega zato što su finansijska sredstva mogla brzo da se mobilišu. To su finansijske uplate država EU namenjene ukrajinskom budžetu, budući da je ekonomska proizvodnja te zemlje pala za oko 40 odsto zbog rata.
Prema navodima Instituta, SAD su do decembra prošle godine, nakon odobravanja paketa u iznosu od 37 milijardi evra, ponovo pretekle EU i njene članice. Već isporučena, kao i najavljena američka pomoć, tako iznosi 73,1 milijardu evra. S druge strane, pomoć EU dosegla je bezmalo 55 milijardi evra. Do sada isporučena ili obećana pomoć Kijevu premašuje 128 milijardi evra. SAD pritom daju dvostruko više od EU u celini, a za Amerikancima pojedinačno slede Velika Britanija i Nemačka.
Narednih dana očekuju se dalje isporuke oružja Ukrajini u vrednosti od 500 miliona američkih dolara. To je, tokom posete Kijevu, najavio predsednik SAD Džozef Bajden. Radi se o artiljerijskoj municiji i dodatnim isporukama haubica i ručnih raketnih bacača tipa Džavelin.
Istraživači nisu uzeli u obzir isporuke zapadnih borbenih tenkova Ukrajini, na primer, Leopard 2, što je najavljeno za mart. Razlog je to što nije jasno da li su one zemlje koje taj nemački tenk imaju u svom arsenalu na isporuku i pristale, objašnjava Dojče vele. Pregled troškova, međutim, uključuje i 100 miliona dolara za obuku ukrajinskih pilota na zapadnim borbenim avionima, što je Predstavnički dom SAD odobrio lane.
BERLIN KIJEVU 6,1 MILIJARDU EVRA
BILATERALNA pomoć Nemačke Ukrajini do sada iznosi 6,15 milijardi evra. Vlada u Berlinu potrošila je na pakete pomoći svojim građanima neuporedivo više, na primere, samo na takozvani "rabat na točenje goriva" i na "mesečnu železničku kartu od 9 evra", 5,65 milijardi evra. S te dve mere, kabinet Olafa Šolca lane je ublažio cenovni šok za novčanike domaćih potrošača uzrokovan eksplozijom cena posle početka ruske invazije na Ukrajinu, 24. februara.
TEK DELIĆ U ODNOSU NA NEMCE
EKSPERTSKI tim nemačkog Instituta je u svojoj analizi pomoć Ukrajini uporedio i sa drugim rashodima s kojim se suočavaju države koje podržavaju "Ukrajinsku kontakt-grupu" sa SAD na čelu. "Finansijska pomoć Ukrajini tek je delić onoga što te vlade troše na ublažavanje krize u sopstvenim zemljama", navodi se u analizi. "Samo Nemačka, daće više od 250 milijardi evra subvencija da ublaži rast cena struje i firmama i pojedinačnim potrošačima."
TURSKA DRHTI PRED PRETNjOM IZRAELA: Izbija treći svetski rat? (VIDEO)
MINISTAR odbrane Turske, Jašar Guler, izjavio je da Izrael može da napadne Tursku, čime je podržao ranije izjave predsednika Erdogana, koji je Izrael opisao kao direktnu pretnju za zemlju.
14. 11. 2024. u 17:17
"GLAVNA TEMA JE DA LI ĆE MOSKVA BITI GAĐANA" Veliko upozorenje Vučića: Svet se kreće po ivici ambisa!
PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić obratio se javnosti posle govora na Samitu KOP29 u Azerbejdžanu.
12. 11. 2024. u 12:33
ČITULjA KOSTIĆU OD DECE: "Živiš kroz nas - nastavljamo s ponosom"
MIODRAG Kostić, osnivač i predsednik MK Grupe, preminuo je u sredu ujutru.
14. 11. 2024. u 12:46
Komentari (0)