"SRBIJA JE PRIMER ODGOVORNE MONETARNE I FISKALNE POLITIKE": Ministar Mali - Nude nam nikada više novca, jer veruju u nas

SRBIJA je danas primer odgovorne fiskalne i monetarne politike, nije ni čudo što imamo i pohvale Međunarodnog monetarnog fonda i što je MMF rešio da potpiše još jedan sporazum sa nama, poručuje ministar finansija Siniša Mali, u intervjuu za emisiju "Oko" na Radio-televiziji Srbije.

Foto: Printskrin/Jutjub/RTS OKO

Ističe da je projekcija Evropske centralne banke, s obzirom da očekuju da je pik inflacije već dostignut, da će još jednom ili dva puta povećati kamatne stope, nakon toga, da bi podstakli rast svoje ekonomije, jer ne vredi držati visoke kamate zauvek, očekuje se smirivanje i spuštanje kamatne stope – EURIBORA.

Siniša Mali, je u intervjuu za RTS, otkrio kakva nas godina čeka, šta će biti sa kamatama, šta sa kreditima, kao i kakav će biti srpski javni dug.

Između ostalog ministar je komentarisao Svetski ekonomski forum u Davosu, gdje direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva rekla je da će rast kamata i rast cena duga biti razarajući za zemlje u razvoju. 

- Zato je važno da budemo pažljivi i odgovorni prema svakom dinaru koji trošimo iz budžeta i da zadržimo stabilnost naših javnih finasija. Par dana pre nego što smo emitovali evbroobveznice, razgovarao sam sa više od 100 investitora. Za njih je najvažnije da li je neko stabilan, koliko novca ima na računu, koliki je udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP), kolika je stopa nezaposlenosti, koliki je rast. Dakle, svi makroekonomski indikatori, po kojima Srbija stvarno odlično stoji, s obzirom na to da je ovo treća godina krize zaredom - kaže ministar.

Vi ste tu emisiju evroobveznica nazvali istorijskim uspehom. Zašto?

- Samo da odgovorim prvo na pitanje vezano za Kristalinu Georgijevu. Naš rast je prošle godine bio između 2,3 i 2,5 odsto. Veliki broj zemalja i u Evropi i u svetu već je ušao u recesiju s obzirom na krizu koja traje već tri godine.

A da li vas to brine? S obzirom na to da naši glavni spoljno-trgovinski partneri, kao što su Nemačka i Italija, ulaze u recesiju?

- Naravno da me to brine, ali pogledajte u kojoj se situaciji Srbija nalazi u odnosu na njih. Nakon ove transakcije, na kraju januara, pošto nam na naplatu dospeva još 100 milijardi dinara starog duga, nama će udeo javnog duga u BDP-u biti 50,2 odsto. Prosek Evrozone je 94 odsto. Imate zemlje kao što su Španija, Francuska, Italija, Grčka sa preko 120, 130, pa i 150 odsto BDP-a.

Da, ali kada kažete da će dug na kraju januara biti 50,2 odsto računate u odnosu na BDP koji će se tek ostvariti do kraja godine?

- Računa se u odnosu na ovogodišnji BDP. Takav je standard.

Ali, u januaru uvek pada udeo javnog duga?

- Tako je, to rade sve zemlje sveta po metodologiji Evrostata, koju poštujemo i mi. U svim zemljama koje budete posmatrali, ako bude rasta BDP-a, pašće i udeo javnog duga. Ako ne bude rasta, imaće veći udeo javnog duga BDP-u. Dakle, imamo najnižu stopu nezaposlenosti u Srbiji ikada 8,9 odsto treći kvartal zaredom, što je neverovatno, jer je ovo treća godina krize. Kada je kovid krenuo brzo i efikasno smo reagovali sa devet milijardi evra građanima i privredi spasili radna mesta, proizvodne pogone, obezbedili našoj privredi da preživi ta teška vremena.

Kažu u Fiskalnom savetu da nam možda ovo novo zaduživanje nije ni trebalo, da nismo potrošili dve milijarede evra na jednokratnu pomoć građanima?

Mnogo je lako biti general nakon bitke. Sećate se kako je bilo kad je ceo svet bio zatvoren. Ja sam pitao Fiskalni savet šta bi oni uradili. Oni su bili nemi. Nisu pojma imali šta treba da se uradi. A sada kada smo uradili, kada smo pokazali snagu naših javnih finansija, kada smo pomogli sa 100 evra našim građanima 2020. godine, kada smo prošle godine pomogli penzionerima, prosvetarima, zaposlenima u zdravstvu, socijali, pomogli privredu sa minimalnim zaradama koje smo isplaćivali kako bismo sačuvali radna mesta, pitao sam Fiskalni savet kako bi to oni uradili?

Mi bismo možda malo ovako, malo onako. Budite vi na mestu nekoga ko treba da donese odluku 2020. godine. Da smo izgubili jedno radno mesto, onda bi rekli – zašto niste reagovali. A mi smo reagovali, sačuvali radna mesta, kumulativno smo u 2020. i 2021. godini bili najbrže rastuća ekonomija u Evropi, sačuvali stabilnost javnih finansija, udeo javnog duga nije prešao 60 odsto. A čuli ste njih kako su govorili – biće preko 60 odsto, biće katastrofa. Ništa od toga nije bilo.

Srbija je danas primer odgovorne fiskalne i monetarne politike, nije ni čudo što imamo i pohvale Međunarodnog monetarnog Fonda (MMF) i što je MMF rešio da potpiše još jedan sporazum sa nama.

Kristalina Georgijeva, predsednica MMF-a, je rekla da je globalna kriza nikada veća, a u toj ogromnoj krizi država Srbija je stabilna, javne finansije su stabilne, na računu imamo 370 milijardi dinara, potpuno smo likvidni, sve svoje obaveze ispunjavamo u dinar i u dan, a sa druge strane nijednu investiciju nismo zaustavili.

I dalje gradimo i 10 auto-puteva i brzih saobraćajnica, ulažemo u zelenu agendu, u kanalizaciju, fabrike otpadnih voda, gradimo bolnice, škole. Prošle godine ste imali prilike da vidite i brzu prugu Beograd–Novi Sad. A kada smo to u Srbiji mogli da zamislimo da će se građani voziti brzom prugom 200 kilometara na sat? 

Krediti su sada skuplji za sve, pa i za nemačke investitore koji ovde ulažu svoj novac. Očekujete li usporavanje stranih direktnih investicija ovde?

Strah uvek postoji, zato moramo da se borimo da budemo što atraktivniji i što konkurentniji. Jer i investitori iz inostranstva razmišljaju o danu posle. Jeste kriza, ali to je za neke šansa, za neke problem. Ono što ohrabruje su rezultati za prošlu godinu – rekordnih 4,4 milijarde evra stranih direktnih investicija.

Prethodna 2021. godina je do tada bila rekordna sa 3,9 milijardi evra, a 2020. godine – 3,8 milijardi evra. Priliv stranih direktnih investicija ne staje, čak i raste. Znači, nešto dobro radimo. To moraju građani Srbije da znaju. To svima mora da bude jasno. Pa ne bi neko došao, investirao novac u Srbiju, zapošljavao ljude u uslovima najveće globalne krize, ako nije zadovoljan ili ako nema dobra očekivanja.

Početkom osamdedestih svet je bio u sličnoj situaciji, inflacija je takođe bila globalni problem, pa se ona obarala rastom kamata. Svet je tada ušao u recesiju, a neke od zemalja, poput Argentine ili bivše Jugoslavije, tada su bankrotirale. Puno se danas u zemljama Latinske Amerike govori o "faktoru Voker". Treba li i mi da brinemo?

Nije to ista situacija kao osamdesetih. To ne može da se poredi, inflacija je bila tada izazvana strukturnim poremećajima i neravnotežama u pojedinim privredama.

Ostatak intervjua sa ministrom Malim i razgovor o važnim temama možete pogledati u videu ispod.

Preporučujemo

Politika

1 17

MALI ODGOVORIO NIKEZIĆU: "Znamo kako izgleda i odlično se sećamo investicione apatije koju smo živeli toliko godina"

20. 01. 2023. u 11:56

Ekonomija

0 17

MINISTAR MALI: Prihod od evroobveznica uložićemo u infrastrukturu

20. 01. 2023. u 11:33

Ekonomija

0 10

"VELIKI USPEH SRBIJE" Ministar Siniša Mali saopštio sjajne vesti

19. 01. 2023. u 19:06

Ekonomija

1 8

IMAMO STABILNE JAVNE FINANSIJE Mali: Uradili smo sve što smo mogli da minimiziramo inflatorne efekte

16. 01. 2023. u 11:23

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije