VIŠE STRUJE, A ZAGAĐENJE NULA! Ekipa "Novosti" na gradilištu bloka B3 u "Kostolcu", jednoj od najvećih investicija

NA prostoru termoelektrane "Kostolac B", dugom oko tri kilometra, nastaje novi blok B3, koji će od sledeće zime dugoročno da obezbedi dodatnu sigurnost našeg elektroenergetskog sistema i posao za oko 150 ljudi iz tog kraja.

Foto Z. Jovanović

Ovo je jedan od najvećih investicionih projekata koji se trenutno realizuje u Srbiji, a građevinski i montažni radovi ušli su u završnu fazu.

Posle tri decenije "Elektroprivreda Srbije" gradi moderno postrojenje, snage 350 megavata, što je izuzetno značajno u vreme energetske krize. Planirano je da novi blok bude priključen na mrežu na Vidovdan, a pušten u rad od oktobra 2023. godine. Na gradilištu je niz zasebnih građevina, čelične konstrukcije, hale, radnici, kamioni, a prilikom posete ekipe "Novosti", zbog toplijih decembarskih dana, bilo je i mnogo blata. Radovi na izgradnji zvanično su počeli u januaru 2016. godine, a novi blok ispunjava sve domaće i evropske standarde zaštite životne sredine. Željko Lazović, rukovodilac programa projekata u EPS, ističe da je ovo jedan od tehnički najsloženijih projekata.

- Kada se termoelektrana posmatra banalno, to je običan parni uređaj, jedna posuda koja proizvodi paru, ona izlazi iz nje, odlazi na lopatice turbine, okreće je, ona okreće vratilo rotora generatora i proizvodi se električna energija - objašnjava Lazović. - Ali, kada treba da proizvedete 600 tona pare na sat i imate pritisak od 254 bara, temperaturu vode od 571 stepen, ložište sa temperaturom preko 1.500 stepeni, gde sagorevate ogromne količine uglja i treba da upravljate čitavim tim procesom, to daje ekstremnu složenost sistemu.

Blok B3, kako dodaje, povećaće proizvodne kapacitete EPS od pet do sedam odsto, što je od 2,2 do 2,5 milijardi kilovat-sati godišnje. To će značajno da smanji nivo uvoza struje u odnosu na 2022. godinu. Ovo postrojenje će imati 1,5 do dva odsto veći procenat efikasnosti u odnosu na postojeće blokove i proizvodiće više električne energije od njih.

Izgradnja novog termobloka projektovana je prema najstrožim evropskim standardima i važećim tehničkim propisima. Projekat je uključio savremene tehnologije i standarde iz oblasti tehnike, sve trenutno važeće elemente zaštite životne sredine, čak i neke koji se tek očekuju. Imaće ugrađene savremene elektrofiltere, sistem za odsumporavanje dimnih gasova, denitrifikaciju, savremene sisteme za transport pepela i šljake i za prečišćavanje otpadnih voda. Vlažni elektrofilter, koji služi za smanjenje praškastih materija iz dimnih gasova je prva vrsta ovakve opreme koja će se koristiti u elektranama u Srbiji.

- Na dimnjaku će da izlaze gasovi sa stepenom prečišćenosti oko 99,8 odsto - kaže Lazović. - Emisije će biti višestruko smanjene, na primer, sumpor-dioksid će biti na nivou 150 miligrama po kubnom metru, azotni oksidi 200, a praškaste materije 10 miligrama po kubnom metru, što je u skladu sa najstrožim ekološkim standardima.

Foto Z. Jovanović

On ističe da su svi papiri, koji su bili potrebni za realizaciju projekta, obezbeđeni. Njihov tim je, kako ističe, uradio preko 970 svezaka projektne dokumentacije, što je količina kojom bi mogao, od poda do plafona, da se napuni jedan dvosoban stan. Planiranu realizaciju u protekle dve godine zakomplikovale su okolnosti na globalnom nivou. U najkritičnijem trenutku, kada je najveći obim radova trebalo da se realizuje, počeli su da se nižu brojni problemi zbog kovida, poremećaja na tržištu, drastičnog povećenja cena trasnporta i rata u Ukrajini. Krajem novembra ove godine dopremljen je poslednji kontingent opreme za izgradnju novog bloka, ali tome su prethodile brojne teškoće. Zbog kovida su fabrike u Kini radile slabijim intenzitetom, što je uticalo na odlaganje isporuka, a zbog situacije u Ukrajini značajno je otežan transport.

- Iz Kine je isporuče 178.000 kubnih metara opreme - navodi Lazović. - Transport se odvijao najvećim delom vodenim putem i išao je preko luke u Konstanci, ali tu je bilo problema i kašnjenja. Uplovi brod u luku i ne može da se istovari po mesec i po, dva. Prioritet je bio transport prema Ukrajini, a sve ostalo je bilo gurnuto u stranu.

Foto Z. Jovanović

Prema Lazovićevim rečima, ugalj za novi blok je obezbeđen povećanjem proizvodnje u kopu "Drmno" sa devet na 12 miliona tona. To je postignutno kroz intenzivnije kopanje uglja, a ne povećanje gabarita ovog kopa, koji je najbolje tehnološki urađen u čitavoj Istočnoj Evropi.

Projekat u Kostolcu realizuje se na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Kine o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture. Izvođač radova je kineska kompanija CMEC. Ukupna vrednost projekta je 715,6 miliona dolara,a od toga ulaganja u izgradnju novog bloka B3 iznose 618 miliona dolara, dok je završeni projekat povećanja proizvodnje uglja na kopu "Drmno" vredan 97,6 miliona evra. Ukupno 85 odsto sredstava za finansiranje projekta obezbeđeno je iz dugoročnih kredita kineske Eksim banke, dok 15 odsto obezbeđuje EPS.

Foto: Фото З. Јовановић

POGLEDAJ GALERIJU

ISKUSTVO I ZA MLADE STRUČNjAKE

NA projektu trenutno radi oko 1.200 radnika, a u narednom periodu će biti angažovano još njih. U realizaciji učestvuje veliki broj renomiranih firmi iz Kine, kao i srpskih kompanija. Mnogo mladih srpskih stručanjaka, koji su angažovani na projektovanju, steći će ogromno iskustvo. Jedan od njih je mašinski inženjer Marko Plavšić, zamenik rukovodioca projekta.

- Ranije sam radio na nekim manjim remontima postojećih elektrana, ali prvi put učestvujem u jednom ovako složenom projektu, jer je tako nešto poslednji put rađeno pre 30 godina. - ističe Plavšić. - Celokupno ovo iskustvo na izradi projektne dokumentacije, proizvodnji opreme, montaži, i kasnije prilikom puštanja u rad je izuzetno značajno.

UGRAĐENO 120.000 KUBIKA BETONA

TOKOM dosadašnje izgradnje bloka B3 ugrađeno je više od 120.000 kubnih metara betona, 2.500 šipova, 60.000 tona čelične konstrukcije, a iskopano je preko 220.000 kubika zemlje. Kada je rađen beton, proces nije smeo da se zaustavi i trajao je sedam dana po 24 sata u kontinuitetu.

SRCE I DUŠA

GLAVNI pogonski objekat u okviru koga se nalaze kotao, turbina i generator su srce i duša termoelektrane - kaže Marko Plavšić, zamenik rukovodioca projekta. - Srce, zato što se tu odvija suština termoelektrane, proizvodnja električne energije. Duša, jer energija ne može da se uništi već se pretvara iz jednog oblika u drugi, što se dešava i tokom ovog procesa.

Preporučujemo

Beograd

1 2

ADA ĆE OSTATI BISER GRADA: Ministarstvo zaštite životne sredine čuva prestoničku zelenu oazu

29. 12. 2022. u 11:33

Srbija

0 0

STRUJA IZ VETROPARKA OD SEPTEMBRA 2024: Pripremni radovi u ataru više požarevačkih sela i u ogranku TE-KO "Kostolac"

26. 12. 2022. u 06:45

Srbija

0 0

POZIV PUNOLETINMA: U sredu akcija davanja krvi u TE „Kostolac B“

06. 12. 2022. u 10:11

Ekonomija

3 1

UPOZORENjE ZA CELU EVROPU IZ BEČA: "Nije pitanje da li će biti restrikcija struje, nego kada"

27. 12. 2022. u 16:05

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije