"NOVOSTI" ISTRAŽUJU: Americi od rata profit, Evropi slom

SUTRA stupa na snagu zabrana Evropske unije na uvoz ruske nafte morskim putem. Osim toga, EU, zemlje G7, odnosno SAD, Kanada, Velika Britanija, Japan i Australija, dogovorile su se u petak da ograniče cenu crnog zlata iz Rusije na 60 dolara po barelu. I taj limit bi trebalo da se primenjuje od 5. decembra ili, kako su saopštili, vrlo brzo nakon toga.

Foto Shutterstock

Rusija ostvaruje veliki profit od izvoza energenata, a Zapad putem ovih mera pokušava da je slomi smanjujući joj te prihode. Sa istom namerom od 5. februara uslediće naredni korak EU, a to je zabrana uvoza ruskih naftnih derivata.

Međutim, nasuprot proklamovanim ciljevima Zapada, finansije Rusije su i dalje stabilne, oni ne strepe od hladne zime, dok u evropskim zemljama cene energenata divljaju gurajući inflaciju, a vlade pripremaju stanovništvo na moguće nestašice struje i poručuju im da u stanovima nose debele džempere i smanje potrošnju. Postavlja se pitanje ko u tom energetskom i ekonomskom ratu dobija, a ko gubi?

Foto Shutterstock

Svetski analitičari smatraju da će i naftni embargo i limit cene dovesti do poskupljenja crnog zlata na berzama. Viša cena omogućava Rusiji da i sa manje prodatih količina ostvaruje profit. Ona se sada okreće azijskom tržištu i tamo plasira jeftiniju sirovinu. Kina je sada prvi kupac ruske nafte, a Indija treći. Od februara je Brisel, pod pritiskom SAD, doneo osam paketa sankcija, a uskoro se očekuje i usvajanje devetog.

Ipak, umesto željenog kažnjavanja Rusije, bumerang se vraća Evropi urušavajući njenu ekonomiju. Tako je Stari kontinent postao najveća žrtva politike sankcija, dok, s druge strane, SAD uvećavaju profit.

Briselski portal "Politiko" ocenjuje da devet meseci od početka rata u Ukrajini, Vladimir Putin počinje da lomi Zapad. Evropski zvaničnici, kako navodi portal, besni su na administraciju Džoa Bajdena zbog visokih cena gasa, prodaje oružja i trgovine. Optužuju Amerikance da su zaradili bogatstvo od rata, dok zemlje EU trpe. Evropske ekonomije klize u recesiju, uz rastuću inflaciju i razarajući pritisak na snabdevanje energijom.

Dok pokušavaju da smanje svoje oslanjanje na rusku energiju, zemlje EU se okreću gasu iz SAD, ali ga plaćaju četiri puta skuplje od njegove cene u Americi.

Foto Z. Jovanović

Jeftinija energija je brzo postala ogromna konkurentska prednost za američke kompanije.

Preduzeća planiraju nove investicije u SAD ili čak premeštaju svoja postojeća preduzeća iz Evrope u Ameriku. Jeftiniji energenti i Kinu čine privlačnijom za ulaganja.

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) smatra da će nakon stupanja na snagu naftnog embarga protiv Rusije, EU morati da nadomesti oko milion barela nafte dnevno i oko 1,1 miliona tona naftnih derivata. Kako analitičari nemačke Komercbanke procenjuju, te količine će uskoro morati da nabavljaju negde drugde, pri čemu se ponuda nafte koja nije ruska neće povećati. Zabrana uvoza i limit na cenu, smatraju nemački eksperti, ponovo će podići cenu "brenta" u narednim nedeljama na 95 dolara po barelu. Mnogi analitičari predviđaju veće cene nafte u 2023. godini, a najviši nivo je prognozirao "Goldman Saks" od 110 dolara po barelu. U petak se američkom naftom WTI trgovalo po ceni od oko 80 dolara po barelu, dok se evropski "brent" prodavao za oko 86 dolara, a ruski "ural" za oko 64 dolara.

Ruska amabasada u SAD saopštila je da ograničavanje cene ruske nafte u praksi znači da se osnovni principi slobodnog tržišta menjaju i da će to neizbežno dovesti do povećanja neizvesnosti i nametanja većih troškova za potrošače ove sirovine. Prethodno su njihovi zvaničnici rekli da neće poštovati ograničenje i da će zaustaviti isporuke zemljama koje budu uvele limit. Američka agencija Asošijeted pres navodi da bi Rusija mogla da prodaje naftu i korišćenjem tankera sa nejasnim vlasništvom, kao što to čine Venecuela i Iran. Crno zlato bi moglo da se prebacuje sa jednog broda na drugi, da se meša sa naftom sličnog kvaliteta da bi se prikrilo poreklo. Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković smatra da će izlazak Rusije sa evropskog tržišta dovesti do poskupljenja nafte.

- Evropski kontinet i EU su najveća žrtva politike sankcija, doba jeftinih energenata je završeno - ocenjuje Zdravković.

- U petak je cena gasa na američkom tržištu bila oko 219 dolara za 1.000 kubnih metara, a u EU 1.300 dolara. Kada skače cena gasa, poskupljuje i struja, plavo gorivo je i pokretač industrije.

On ukazuje i da je razlika u ceni američke WTI nafte i evropskog "brenta" uvek bila oko 1,5 do 1,7 dolara po barelu. U petak je ta razlika bila oko šest, a dan pre toga 7,5 dolara. Prema njegovim rečima, u doba Hladnog rata niko nikada nije pokušao da ograniči cenu energenata, a sada se to dešava. Posledice dosadašnje politike sankcija, kako ocenjuje, već su vidljive na osnovu usporavanja rasta evropske ekonomije. On ističe da američka ekonomija dobija u startu prednost, jer ima povoljnije ulazne cene energenata, a evropska privreda gubi konkurentnost. I pomoćnik direktora Sektora za strateške analize PKS, Bojan Stanić, slično ocenjuje aktuelnu situaciju.

- Evropa gubi konkurentnost, jer su njene cene veće nego u Americi i Aziji - kaže Stanić. - EU smanjuje svoju zavisnost od Rusije, ali povećava zavisnost od SAD. Amerika je imala velike prihode od izvoza skupog tečnog prirodnog gasa (LNG) u Evropu. Cene energenata će ostati visoke i ubuduće i biće jagma za tečnim gasom.

On ukazuje i da su energenti najveći generator inflacije, te da sa njihovim poskupljenjem rastu troškovi proizvodnje, a to dovodi do usporavanja privrede. S druge strane, kako dodaje, zbog neizvesnosti se smanjuju investicije, a to dodatno usporava privredne aktivnosti. Zato EU u ovom i prvom kvartalu naredne godine očekuje ulazak u recesiju.

Prema njegovim rečima, na nivou cele Evrope u 2023. godini rast će biti svega 0,5 odsto.

Američka agencija Asošijeted pres ocenjuje da najveći uticaj embarga za EU neće doći u ponedeljak, već 5. februara, kada na snagu stupi zabrana uvoza naftnih derivata.

Stručnjaci već izvesno vreme upozoravaju da će to dovesti do manjka dizela na evropskom tržištu i poskupljenja. AP navodi da EU i dalje ima mnogo automobila na dizel, a gorivo se takođe koristi i za transport robe, kao i za pokretanje poljoprivrednih mašina.

Foto Shutterstock

BRISEL KAZNIO I SRBIJU

BRISEL je embargo na uvoz ruske nafte morskim putem, koji stupa na snagu sutra, nametnuo i Srbiji. Time je praktično i našoj zemlji uveo sankcije i zadao udarac, jer nas je primorao da kupujemo skuplje crno zlato na tržištu. NIS će kupovati naftu iz drugih izvora, ali neće moći više da uvozi ruski "ural" koji je jeftiniji. Mađarskoj, Slovačkoj, Češkoj i Bugarskoj je dozvoljeno da kupuju rusku naftu, a Hrvatska je, takođe, izuzeta iz paketa sankcija i može da uvozi vakuumsko gasno ulje iz Rusije koje joj je neophodno za proizvodnju dizela.

Naša zemlja neće moći da uvozi ni dizel iz Mađarske, jer se dobija preradom ruske nafte, zasad nije poznato da li od 5. decembra ili od 5. februara.

TURSKA - NOVA RUTA ZA CRNO ZLATO

TURSKA je postala nova ruta za isporuku ruske nafte u Evropsku uniju, saopštio je Centar za istraživanje energije i čistog vazduha sa sedištem u Finskoj. Ankara je povećala uvoz ruskog crnog zlata od početka sukoba u Ukrajini. Nafta se zatim prerađuje u Turskoj, čiji je izvoz derivata u EU i SAD skočio za 85 odsto u septembru i oktobru u odnosu na jul i avgust.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije