MUKE U SUSEDSTVU: Država tutor posrnulom "Kroacija erlajnsu" i kako to utiče na srpskog avio-prevoznika

U STRUČNIM krugovima koji se bave komercijalnim putničkim avio-saobraćajem u regionu juče je snažno odjeknula vest da je za 22. decembar zakazana vanredna glavna skupština deoničara hrvatske nacionalne avio-kompanije, koji tada treba da donesu odluku o dokapitalizaciji Kroacije za gotovo 40 miliona evra (296 miliona kuna).

Foto: N. Fifić

Kako je izvestila agencija Hina, poziv za vanrednu sednicu objavljen je juče na Zagrebačkoj berzi, a osnovni kapital kompanije biće preko noći povećan čak za jednu trećinu – sa 83,6 miliona evra (627,9 miliona kuna) na 123 miliona evra (923,9 miliona kuna).

Pomenuta skupština, prema mišljenju stručnjaka iz oblasti avijacije u regionu, strateški je zakazana neposredno pre Božića po gregorijanskom kalendaru, kada najveći broj društvenih zbivanja u Hrvatskoj utihne. Stručnjaci su saglasni da ta sednica predstavlja samo formalnost da bi hrvatska država, koja poseduje 98,76 odsto deonica, pružila pomoć Kroaciji i omogućila joj nastavak poslovanja. U okviru najavljene dokapitalizacije, u pozivu se navodi da će se upis i uplata novih redovnih deonica obaviti novčanim ulogom Republike Hrvatske u iznosu od 296 miliona kuna. U pozivu se takođe navodi i da se prema Zakonu o trgovačkim društvima, zakonsko pravo prvenstva postojećim akcionarima za upis akcija u celosti uskraćuje, izuzev Republici Hrvatskoj, koja će kao ulagač učestvovati u izdanju deonica, navodi se u pozivu.  

Stručnjaci se slažu da Kroacija erlajns već godinama posluje bez jasnog strateškog plana – poslovanje zasniva na prihodima koje ostvaruje na subvencionisanim tzv. PSO linijama u domaćem saobraćaju, dok u međunarodnom saobraćaju služi kao „fider“ koji letovima do svega nekoliko velikih čvorišta pre svega obezbeđuje putnike koji nastavljaju putovanje kompanijama iz Lufthanza grupe, „starijeg brata“ iz Star alijanse. Posebno velikim neuspehom se smatra činjenica da Kroacija erlajns ne uspeva da u dovoljnoj meri profitira od inače izuzetno razvijenog turizma u Hrvatskoj, pa tako lavovski deo prihoda od miliona stranih turista ubiraju strane avio-kompanije. Na matičnom zagrebačkom aerodromu, hrvatska nacionalna avio-kompanija kontinuirano gubi marketinški udeo i ne uspeva da se izbori sa agresivnim nastupom evropskog niskotarifnog lidera, irskog Rajanera. Na kraju, iako su se u javnosti nedavno pojavile naznake u vezi sa eventualnom nabavkom novih erbasa, još uvek nije jasno koliko su te glasine zasnovane na činjenicama, dok je s druge strane nepobitno da Kroacija erlajns ima sve stariju flotu.

Za to vreme, čini se da je u Beogradu potpuno suprotna slika i da srpska nacionalna avio-kompanija Er Srbija nikada nije bila jača od svog pokretanja 2013. godine, ali i od slavnih dana velikog JAT-a pre devedesetih godina prošlog veka. Juče je u flotu Er Srbije stigao drugi po redu širokotrupni avion erbas A330-200 „Mihajlo Pupin“, namenjen za prekookeanski saobraćaj, koji će, pored postojećih letova za Njujork, leteti i do novih udaljenih destinacija – kineskog Tjenđina od 9. decembra ove i Čikaga od 17. maja sledeće godine. Za razliku od Kroacije, koja je serijski propuštala prilike koje su se povremeno pojavljivale na tržištu, kao što su na primer prekidi poslovanja Adria ervejza, Montenegro erlajnsa, rumunskog Blu era, Er Srbija je svaku sličnu priliku iskoristila brzo i efikasno. Srpska kompanija je za svega jedan dan, pa i nekoliko časova, uspevala da prilagodi svoj red letenja i kapacitete novim prilikama na tržištu, pokazujući agilnost koja nije svojstvena većini tradicionalnih avio-kompanija. Pored toga, za razliku od Kroacija erlajnsa, Er Srbija je iskoristila period pandemije korona virusa da se restrukturira i redefiniše poslovne procese, modernizuje gde god je moguće, kao i da se oslobodi pojedinih opterećujućih ugovora iz prošlosti i sklopi ugovore po mnogo boljim uslovima, u skladu sa izmenjenim okolnostima na tržištu. Er Srbija je ove godine uspela da dovede čak osam novih aviona i tako značajno podmladi flotu, a istovremeno je obnovila i pokrenula dvadesetak novih destinacija. Rast broja aviona u floti i dalje pokretanje novih destinacija najavljeni su i za 2023. godinu. Ovi uspesi nisu ostali nezapaženi, tako da o njima sve češće izveštavaju ugledni globalni mediji specijalizovani za avijaciju, kao što su ATW ili Routes, navodeći srpsku kompaniju kao primer uspešnog oporavka od posledica pandemije korona virusa i avio-kompaniju koja „obara rekorde“.

Kao rezultat takvog agilnog pristupa u poslovanju, promišljenog ali snažnog rasta i velike discipline u rashodima, Er Srbija se ubrzano oporavlja od najteže krize u istoriji civilnog avio-saobraćaja, uzrokovanog pandemijom korona virusa. Prema dobro obaveštenim izvorima iz srpske kompanije, očekuje se da će broj prevezenih putnika u 2022. godini i pored restrikcija u putovanjima koje su postojale na početku godine biti blizu nivoa iz rekordne 2019. godine. U trećem kvartalu zabeleženi su takvi indikatori učinka i profitabilnosti, odnosno dvocifrene profitne margine, koji Er Srbiju svrstavaju među 10 najuspešnijih kompanija u Evropi, sa boljim rezultatom od mnogih većih i poznatijih tradicionalnih avio-kompanija. Pored toga, usled pozitivnog poslovanja ostvarenih samo neposredno iz operacija, na kraju godine se očekuje dvocifreni profit u milionima evra, bez ikakvih subvencija. Isti izvori za 2023. godinu prognoziraju još snažniji rast i još bolje rezultate.

Postavlja se logično pitanje kako je moguće da na otvorenom tržištu jedna kompanija, kao što je Er Srbija, leti do čak 15 destinacija u zemljama bivše Jugoslavije, dok doskoro respektabilni konkurent iz susedne zemlje ima neuporedivo manji obim saobraćaja na tim tržištima? Ili kako je došlo do toga da Er Srbija ostvari veći broj letova na aerodromima u Crnoj Gori od nove crnogorske avio-kompanije Er Montenegro? Ili kako Er Srbija preko leta saobraća do čak šest destinacija u Hrvatskoj, dok Kroacija nema nijednu liniju ka Srbiji? Odgovor koji se nameće jeste da je inicijalna investicija i vizija Vlade Republike Srbije, u kombinaciji sa dobrom strategijom i agilnim pristupom menadžmenta, postavio Er Srbiju na put profitabilnog i održivog poslovanja. S druge strane, kod Kroacije i pored očigledne snažne finansijske podrške hrvatske vlade, očigledno nedostaju vizija i strategija i zbog toga i rezultat izostaje.

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije