Ekonomija

POGORŠANJE EKONOMSKE KLIME: Slovenija beleži pad BDP-a i potrošnje

Novosti online

19. 11. 2022. u 11:57

U SLOVENIJI je došlo do značajnog usporavanja ekonomske aktivnosti. Potrošnja domaćinstava usmerena je u letnjim mesecima, a podaci o ekonomskoj klimi početkom poslednjeg tromesečja ove godine ukazuju na dalje pogoršanje.

ПОГОРШАЊЕ ЕКОНОМСКЕ КЛИМЕ: Словенија бележи пад БДП-а и потрошње

Foto EPA

Kako su objasnili iz Kancelarije Republike Slovenije za makroekonomske analize i razvoj, međugodišnji rast potrošnje domaćinstava, koji proizlazi iz potrošnje u neprehrambenoj trgovini i uslugama, umeren je zbog pada poverenja potrošača i realnog pada primanja u letnim mesecima. U međuvremenu, investicijska aktivnost ostala je snažna u trećem tromesečju, pri čemu je aktivnost u građevinarstvu posebno ojačala.

Pogoršanje izvoznih očekivanja još nije uočljivije uticalo na rast robnog izvoza, ali su od proleća u tom segmentu zabeležene veće mesečne oscilacije zbog velike neizvesnosti u međunarodnom okruženju. Nešto sporijom dinamikom nastavio se i rast razmene usluga. Ukupni rast izvoza nadmašio je rast uvoza, što je doprinelo pozitivnom doprinosu deviznog bilansa, naglašeno je iz Kancelarije.

U međuvremenu, podaci o ekonomskoj klimi na početku poslednjeg tromesečja ove godine ukazuju na dalje pogoršanje. U poređenju sa prethodnim mesecom, u oktobru je poverenje najviše pogoršano u trgovini na malo, zatim u prerađivačkoj industriji i uslužnim delatnostima.

- Raspoloženje među potrošačima bilo je malo optimističnije nego u septembru, što povezujemo sa merama Vlade Slovenije za ublažavanje cena energenata, popravilo se i u građevinarstvu - dodaje se u saopštenju.

Prema njihovim rečima, zahlađenje ekonomske aktivnosti na tržištu rada još nije vidljivo, a kompanije i dalje probleme u pronalasku kvalifikovanih radnika rešavaju zapošljavanjem stranaca. Oni već sada delaju sa 70 odsto u ukupnom međugodišnjem rastu broja zaposlenih.

Uprkos visokoj inflaciji, prosečna bruto plata je i u avgustu bila realno niža na međugodišnjem nivou, pri čemu je pad veći u javnom sektoru zbog još uvek prisutnog učinka prošlogodišnje osnovice, vezane uz isplatu epidemioloških naknada.

U međuvremenu, međugodišnja inflacija i dalje je na visokom nivou „i sve je šira“. U proseku je u trećem tromesečju premašila 10 procenata, ali je u oktobru drugi mesec zaredom blago pala na godišnjem nivou, na 9,9 odsto.

Sa 378 miliona evra deficit javnih finansija u prvih devet meseci osetno je manji nego u istom razdoblju lane, kada je iznosio 2,1 milijardu evra. Zbog dobrog poslovanja firmi u prošloj godini, rast prihoda dolazi uglavnom od poreza na dobit, kao i uz jačanje potrošnje domaćinstava i inflacije, od poreza na dodatnu vrednost, objašnjeno je saopštenju.

Što se tiče ekonomskih kretanja u evrozoni, navedeno je da je i tu rast znatno usporen u trećem tromesečju, ali da je ostao pozitivan. Evropska komisija značajno je snizila svoje preliminarne prognoze za 2023. godinu u novembru, podsetili su iz Kancelarije Republike Slovenije za makroekonomske analize i razvoj.

(SeeBiz)

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
HITNO SE OGLASIO KREMLJ Posle optužbi da je Rusija oborila azerbejdžanski avion: To niko ne treba da radi!

HITNO SE OGLASIO KREMLj Posle optužbi da je Rusija oborila azerbejdžanski avion: "To niko ne treba da radi!"