MALI ODGOVORIO ĆULIBRKU: Na vreme smo se zaštitili od posledica jačanja dolara - odlično znamo šta radimo
MINISTAR finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali reagovao je na izjavu novinara Milana Ćulibrka. Odgovor prenosimo u celosti.
-Javni dug Republike Srbije u oktobru iznosi 32,4 milijarde evra i čini 53,7 odsto BDP-a. Srbija je finansijski stabilna zemlja sa kapacitetom da apsorbuje ekonomske turbulencije koje stižu iz sveta, uključujući i valutne skokove na koje nijedna ekonomija nije imuna, objašnjava Mali i dodaje:
-Kritika je osnov svakog demokratskog društva pa ne zameram što su srpske finansije pod stalnom lupom onih koji misle da bi umeli, znali bolje, ali bih voleo da na srpskoj političkoj sceni čujemo malo konstruktivnije kritike od toga „Srbija trpi posledice krize“.
Da, Srbija nesumnjivo trpi posledice krize ali je pravi ugao, ugao koji bi svaka odgovorna vlada morala zauzeti po ovim pitanjima – kako se borimo sa tim?
A Srbija se sa krizom bori tako što ne gubi iz fokusa najvažniji cilj države – zaštitu građana i stabilnost.
Brojni parametri pokazuju da su konci u našim rukama – konstantan rast plata u godinama koje nisu bile lake pa građani Srbije danas zarađuju prosečno oko 630 evra u odnosu na nekadašnjih oko 300, smanjenje nezaposlenosti sa skoro 26 odsto na ispod devet procenata, rast BDP-a u godinama kada su i evropske ekonomije upisivale minuse.
Izazova, naravno, ima. Dolazimo tako do jačanja dolara, najvećeg od osamdesetih godina prošlog veka iliti činjenice da je kurs evra prema dolaru na istorijski najnižem nivou od 2002. godine. Oni koji istrgnu jedan podatak iz čitave ekonomske slike, završe govor na televiziji i nastave da ništa ne rade za našu državu morali bi znati da su na drugoj strani, na mestima gde se donose odluke, ljudi koji i kada se ugase kamere brinu dalje kako te izazove prebroditi.
Pogoršanje energetske situacije u Evropi, sukob u Ukrajini kao i usporavanje rasta Kine zbog sporog otvaranja posle kovid krize faktori su koji direktno utiču na nastavak jačanja dolara u odnosu na evro. Osim toga, vrhunac inflacije u Sjedinjenim Američkim Državama još nije zabeležen.
Ali Srbija se bavila tim problemom pa je tako u odnosu na 2016. godinu učešće dolarskog duga u ukupnom javnom dugu sa 33,9 odsto smanjen na 12,1 odsto što nam daje manevarskog prostora da ublažimo uticaj ovih oscilacija na naše građane. Da nismo preduzeli ekonomske mere i hedžovali značajan deo duga denominovanog u dolarima u evro, kao i da je zadržano učešće dolarskog duga kao na kraju 2016. godine, dug ugovoren u američkim dolarima bi od početka godine do kraja avgusta porastao za čak 142,1 milijardu dinara, tj. 2,0 odsto BDP-a. To nismo ni pomišljali da dozvolimo.
Što se tiče kredita dobijenog od Ujedinjenih Arapskih Emirata, tumači ovog zajma morali bi znati da je za Srbiju, u trenutku kada je dolar jak, dobro da ima tu jaku valutu, da je obezbedila dolare na računu kako bi njima izmirivala obaveze u dolarima umesto da dolare kupuje sada po visokoj ceni. S obzirom na dobru kamatu koju smo obezbedili, a podsećam prinos na desetogodišnje američke trezorske obveznice iznosi 3,77 odsto, to je više nego dobra odluka.
Osim toga, razmišljamo i nekoliko koraka unapred. Hedžovanjem ovog kredita putem svop transakcije, odnosno zamenom obaveze iz dolara u evre, danas bismo obezbedili stopu oko 1,2 odsto na evre što bi rezultiralo uštedom na kamatama i do 36 miliona evra. Dok smo pregovarali o ovom kreditu uzeli smo u obzir sve moguće instrumente da iskontrolišemo sve potencijalne rizike o obezbedimo najbolje moguće uslove za Srbiju.
Dakle, odlično znamo šta radimo. Na vreme smo se zaštitili od posledica jačanja dolara pa je moja glavna poruka istraživačima srpskog javnog duga da mogu mirno da spavaju, i u dolarima, i u evrima, jer je uzimajući u obzir sadašnju istorijsku vrednost dolara u odnosu na evro, Ministarstvo finansija zahvaljujući transakcijama zaštite od rizika u suficitu u iznosu od oko pola milijarde dinara. Srbija je stabilna i spremno dočekuje novu krizu. Nismo baš puno puta u istoriji mogli time da se pohvalimo.
MAKRON SVE IZNENADIO: Evo šta kaže o pregovorima sa Putinom
FRANCUSKI predsednik Emanuel Makron rekao je da ne isključuje mogućnost pregovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom „kada kontekst dozvoljava“.
17. 11. 2024. u 21:03
ŠTA JE ATACMS KOJIM ĆE UKRAJINA UDARITI NA RUSIJU? Američka raketa ima domet 300 km, koristi se za gađanje ovih ciljeva
ADMINISTRACIJA američkog predsednika Džozefa Bajdena ukinula je danas ograničenja koja su dosad Ukrajini blokirala upotrebu američkog oružja za napade duboko na rusku teritoriju.
17. 11. 2024. u 19:48
"TERALI SU ME DA RADIM JUTARNjI PROGRAM, NASILNO - PO KAZNI": Olivera Kovačević o karijeri na RTS-u
VODITELjKA Olivera Kovačević je o svojim počecima, izazovima u poslu, o tome zašto ponekad poželi da bude vikinška ratnica, kao i o svemu što joj daje snagu i inspiraciju.
17. 11. 2024. u 09:28
Komentari (1)