GLOBALNOJ EKONOMIJI PRETI RECESIJA: Svetska banka priznala da je Rusija prebrodila oluju međunarodnih sankcija bolje nego što se očekivalo
SVETSKA banka upozorava da bi zbog rata u Ukrajini globalna ekonomija mogla da sklizne u recesiju 2023. godine.
Predviđa se da će se ekonomska aktivnost u ekonomijama rastućih i zemalja u razvoju u regionu Evrope i centralne Azije smanjiti za 0,2 odsto u 2022. odražavajući negativan efekat prelivanja izazvan ratom.
Takođe, da će se rast jedva oporaviti 2023. godine, uz povećanje BDP-a na 0,3 odsto.
Projekcije rasta za 2023. godinu smanjene su za većinu zemalja u regionu pošto je svaka zemlja pogođena poremećajima u lancima snabdevanja, slabljenjem izgleda za rast u evrozoni, restriktivnijom monetarnom politikom od očekivane i ozbiljnim šokovima na robnim tržištima, kao i velikom neizvesnošću izazvanom ratom.
Prognoza je takođe zasnovana na umerenijim cenama robe (ali zadržavanju na visokom nivou), kao i na globalnom okruženju koje karakterišu restriktivniji globalni uslovi finansiranja, ublažavanje spoljne tražnje i popuštanje "uskih grla" u lancu snabdevanja.
Ako rat eskalira tako da ruski izvoz energije bude dodatno poremećen, regionalna proizvodnja mogla bi biti daleko slabija, upozorava Svetska banka.
Dugotrajni rat će verovatno dodatno povećati nesigurnost i fragmentirati trgovinsku i investicionu integraciju regiona.
SB navodi da je ruska ekonomija prebrodila početnu oluju međunarodnih sankcija bolje nego što se očekivalo, zbog kombinacije brzo donetih i opsežnih kontrola kapitala i operacija likvidnosti, i fiskalne podrške domaćinstvima, preduzećima i vladama nad podnacionalnom nivou.
Ali i pored toga se očekuje pad ruske ekonomije od 4,5 odsto u 2022. godini, pošto pad realnih zarada nagriza potrošnju, dok sankcije i dobrovoljno povlačenje stranih preduzeća i intenzivna neizvesnost utiču na investicije.
U 2023. godini, s obzirom na nastavak rata i proširivanje sankcija, očekuje se da će ruska privreda ponovo zabeležiti pad, za 3,6 odsto, sa punom primenom ranije odlaganih embarga EU na naftu i slabljenjem svih pokretača rasta.
Projektovani rast za Centralnu Evropu u 2022. godini iznosi 4,3 odsto, što je više od ranije projektovanog zbog pozitivnih iznenađenja u prvoj polovini 2022. godine, odražavajući relativno snažnu spoljnu potražnju iz evrozone i oslobađanje potisnute tražnje nakon što su ograničenja uvedena zbog pandemije ukinuta početkom 2022. godine.
Uprkos ubrzavanju inflacije, privatna potrošnja je imala koristi od niže nezaposlenosti i povećanja plata izazvanih nedostatkom radne snage.
U 2022. godini očekuje se rast u Bugarskoj od 2,9 odsto, u Hrvatskoj 6,4 odsto, u Mađarskoj 4,7 odsto, dok se u Poljskoj i Rumuniji očekuje rast od četiri, odnosno 4,6 odsto.
Međutim, industrijska aktivnost i potrošnja će verovatno oslabiti u četvrtom kvartalu 2022. godine, sa nastavkom rasta cena energenata zbog odluke Rusije da zaustavi protok gasa kroz Severni tok 1.
Subvencije za gas i struju pomogle su da se zaštite domaćinstva, ali se očekuje jačanje fiskalnih pritisaka i povećanje deficita (Bugarska, Hrvatska, Rumunija).
BONUS VIDEO - BEOGRAD KAO VAŽNA STANICA: Nekad je “Orijent ekspres” jurio Evropom
TURSKA DRHTI PRED PRETNjOM IZRAELA: Izbija treći svetski rat? (VIDEO)
MINISTAR odbrane Turske, Jašar Guler, izjavio je da Izrael može da napadne Tursku, čime je podržao ranije izjave predsednika Erdogana, koji je Izrael opisao kao direktnu pretnju za zemlju.
14. 11. 2024. u 17:17
"GLAVNA TEMA JE DA LI ĆE MOSKVA BITI GAĐANA" Veliko upozorenje Vučića: Svet se kreće po ivici ambisa!
PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić obratio se javnosti posle govora na Samitu KOP29 u Azerbejdžanu.
12. 11. 2024. u 12:33
ČITULjA KOSTIĆU OD DECE: "Živiš kroz nas - nastavljamo s ponosom"
MIODRAG Kostić, osnivač i predsednik MK Grupe, preminuo je u sredu ujutru.
14. 11. 2024. u 12:46
Komentari (2)