NOVOM FORMULOM PROTIV ŠTETOČINA: Mladi naučnici razvijaju novi pristup pomoći poljoprivrednicima

Б. БОРИСАВЉЕВИЋ

22. 08. 2022. u 15:00

MLADI naučnici okupljeni u projektu "Elevate", koji u okviru programa "Ideje" finansira Fond za nauku Srbije, razvijaju novi pristup za kontrolu brojnosti štetnih insekata primenom savremene metode pod nazivom "eksperimentalna evolucija".

НОВОМ ФОРМУЛОМ ПРОТИВ ШТЕТОЧИНА: Млади научници развијају нови приступ помоћи пољопривредницима

Foto: N. Skenderija

Ekonomski štetne vrste insekata unište godišnje 14 odsto hrane u svetu. Tradicionalni načini "borbe" protiv njih, primenom insekticida koji imaju ograničeno dejstvo, štetni su za druge organizme i narušavaju ljudsko zdravlje, a sve manje su efikasni.

U razgovoru za "Novosti", rukovodilac projekta dr Uroš Savković, naučni saradnik u Institutu za biološka istraživanja "Siniša Stanković", kaže da je cilj istraživanja da, koristeći populacije pasuljevog žiška, prati genetičke promene koje se dešavaju tokom evolucije otpornosti na insekticide, proučava dinamiku adaptacija u odnosu na nove izvore hrane i razvija novu metodu biološke kontrole brojnosti insekata, koja se oslanja na mutacije u mitohondrijskom genomu.

- Metodom eksperimentalne evolucije organizmi, u ovom slučaju insekti, stavljaju se u nove uslove i puštaju da sami evoluiraju - objašnjava Savković. - To podrazumeva uslove drugačije od uobičajenih za neku vrstu, recimo, promenjena temperatura, izlaganje nekom insekticidu, drugačija ishrana. Tako, kroz generacije, pratimo kakve se sve promene dešavaju na različitim nivoima njihove biološke organizacije. Primera radi, možemo da vidimo da li im se produžava ili skraćuje život, postaju li otporniji na insekticide, da li su u stanju da vare novu hranu, da li to menja njihovu genetičku strukturu.

JEDINSTVENI

- IMAMO populacije koje su jedinstvene na svetu - kaže Savković. - U laboratoriji ih održavamo, stavljene su u kontekste i evoulirale su za 35 godina, neke su se mnogo izmenile u odnosu na osnivačku populaciju.

Savković ističe da će se primenom novog metoda, pored ispitivanja kako insekti razvijaju otpornost prema insekticidima, naučnici baviti i mehanizmima koji im omogućavaju da pređu na druge domaćine. Izabran je pasuljev žižak, zato što najviše živi u skladištima gde ima i drugih mahunarki kojima se hrani. On naglašava da je važno videti kakav je potencijal ove vrste da se prebaci na nove biljke, koristi i njih u ishrani i time dodatno poveća ekonomsku štetu.

- Znajući koje su to specifične varijante gena koje učestvuju u otpornosti prema insekticidima, imaćemo bolje razumevanje ovog fenomena koji se tako često sreće u poljoprivredi - navodi naš sagovornik. - Dodatno, poznavanje mehanizama koji omogućavaju širenje opsega biljaka koje insekti mogu iskoristiti u svojoj ishrani, unaprediće strategije upravljanja skladištima. Konačno, rezultati projekta trebalo bi da omoguće razvijanje nove i održive tehnike kontrole brojnosti štetnih insekata, koja ne škodi životnoj sredini i ljudskom zdravlju.

Rezultati "Elevate" projekta treba da dovedu do otkrića specifičnih varijanti gena, koji su odgovorni za otpornost prema insekticidima kod pasuljevog žiška.

- Najinovatniji deo projekta vezan je za tehniku trojanskih ženki, koja se oslanja na specifične promene u mitohondrijskoj DNK - navodi Savković. - Reč je o mutacijama koje su negativne isključivo za mužjake, a ne utiču na ženke. Ideja je da se, kroz generacije, broj mužjaka nosilaca tih specifičnih mutacija u populaciji insekata uveća, što bi vodilo postepenom smanjenju brojnosti populacije zbog njihove smanjene reproduktivne sposobnosti.

Pored Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković", u projekat su uključeni i Biološki i Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, kao i Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Kragujevcu.
 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (1)

IMAJU DOBRE IGRAČE, ALI OČEKUJEM PODRŠKU NAVIJAČA: Milojević pred meč sa Čukaričkim