Ekonomija

SERIJAL "NOVOSTI"(2): PRIRODA I BOG ODLUČUJU O PRINOSIMA - Ratari u Vojvodini najmanje navodnjavaju oranice

E.V.N.

17. 08. 2022. u 09:15

U VOJVODINI, žitnici Srbije, najmanje se navodnjavaju ratarske kulture.

СЕРИЈАЛ НОВОСТИ(2): ПРИРОДА И БОГ ОДЛУЧУЈУ О ПРИНОСИМА - Ратари у Војводини најмање наводњавају оранице

Usevi koji se zalivaju odolevaju suši, Foto Privatna arhiva

Vodu najviše dobijaju povrtarske i voćarske kulture, kao i skoro sva proizvodnja u plastenicima. Otuda i ne čudi što ratari svake godine gledaju u nebo i procenjuju rod.

Tako, na teritoriji grada Novog Sada, poljoprivredno zemljište zauzima površinu od 43.000 hektara. Od toga je 5.000 u državnoj svojini.

Uprava je od 2019. izdvojila 65 miliona dinara za nabavku sistema za navodnjavanje, kao i drugu poljoprivrednu opremu i mehanizaciju, a u ovoj godini je za tu namenu predviđeno 28 miliona dinara.

- Prema podacima kojima raspolažemo poljoprivredno zemljište se navodnjava širokozahvatnim mašinama, tifonima, sistemima kap po kap i kišnim krilima - objasnili su nam u Upravi.

- To pretežno čine poljoprivrednici koji se bave gajenjem povrtarskih i voćarskih kultura, plasteničkom proizvodnjom a u manjoj meri oni koji uzgajaju ratarske kulture.

Ništa bolja situacija nije ni u srednjem Banatu. Zemljoradnici se bore, ali je najviše onih koji gledaju u nebo i nadaju se spasenju u vidu kiše.

Gde nema navodnjavanja prinosi uništeni, Foto Privatna arhiva

Mali procenat poljoprivrednika je prethodnih godina svoje njive opremio sistemima za navodnjavanje, a zašto je to tako pitaju se mnogi, s obzirom na razne državne subvencije i podsticaje.

- Imam šest mobilnih tihona, koji pokrivaju 200 hektara obradivih površina, ali s obzirom na nezapamćenu sušu i izuzetno visoke dnevne, ali i noćne temperature, preko 35 i noću 20 stepeni, efekat navodnjavanja nije baš veliki - kaže Radovan Bokić, iz Zemljoradničke zadruge "Agroklek" iz Kleka.

Kako nam je ispričao Dragan Marković iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin, postavljeno je nekoliko velikih mašina, centar, pivot i rendžer, a pokriveno je manje od hiljadu hektara. Najviše malih sistema služe za navodnjavanje voćnjaka i povrtnjaka, u sistemu kap po kap. To poseduje oko hiljadu poljoprivrednika.

- Problem je što površina koju ovaj sistem pokriva mala, u proseku oko hektar po korisniku - dodaje Marković, uz napomenu da se na ovaj način navodnjava oko tri hiljade hektara, a ako se u obzir uzme više od 270.000 hektara u regionu Zrenjanina, to znači da je svega malo više od jedan odsto površina, pod novopostavljenim sistemima za navodnjavanje.

Foto Privatna arhiva

Trenutno najveća poljoprivredna površina u komadu, koja se u Srbiji navodnjava, je u južnom Banatu. Kompanija AIMA iz Vršca, koja je pre više godina privatizovala nekadašnjeg giganta "Vršačke ritove", pod sistemom za navodnjavanje ima čak 4.000 hektara oranica, na kojima pretežno uzgaja pšenicu, kukuruz i soju. Upravo zbog tog ulaganja i u ovoj sušnoj godini očekuju dobar prinos, bez gubitaka.

- Mali deo sistema za navodnjavanje smo nasledili od "Vršačkih ritova", dok smo u poslednje tri-četiri godine 90 odsto onoga što sada imamo kupili i instalirali sopstvenim sredstvima - kaže Laza Mohan iz AIMA.

- To ne bismo mogli da izvedemo da ovde ne postoji dobra kanalska mreža. Vodu crpimo iz kanala Šulhov, koji je povezan sa kanalom DTD.

ODVODNjAVANjE

CELOKUPNO poljoprivredno zemljište na teritoriji Novog Sada "pokriveno" je kanalskom mrežom, pre svega u svrhe odvodnjavanja.

- Samo u poslednje tri godine izdvojeno je 40 miliona dinara za uređenje više od 58.000 metara otvorene kanalske mreže na teritoriji Novog Sada - dodaju u Upravi.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (3)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Kulinarski spektakl ukusa i inovacija u Beogradu

Kulinarski spektakl ukusa i inovacija u Beogradu