SRPSKO ŽITO OPET U INOSTRANSTVU: Država ukida zabranu izvoza žitarica na sledećoj sednici vlade

J. SUBIN

20. 07. 2022. u 08:00

VLADA Srbije ukinuće zabranu izvoza žitarica na sledećoj sednici. Trgovanje će ponovo, posle skoro četiri meseca, opet biti slobodno i neograničeno.

СРПСКО ЖИТО ОПЕТ У ИНОСТРАНСТВУ: Држава укида забрану извоза житарица на следећој седници владе

Foto A. Stanković

Stručnjaci u Srbiji su pozdravili ovu odluku, ali ističu i da je bila nepotrebna, jer naša zemlja dovoljno proizvodi žitarica za sopstvene potrebe, ali i za izvoz. Naročito kada se znalo da ćemo ući u žetvu sa velikim zalihama. Da će biti skinuta zabrana potvrdio je juče ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, posle sastanka sa predstavnicima Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije. To je, ujedno, bio i njihov glavni zahtev.

- Na sledećoj sednici vlade biće predložen slobodan izvoz žitarica i obavestio sam predstavnike udruženja o tome - istakao je Nedimović. - Isto tako imamo neke tehničke stvari koje smo dogovorili u vezi sa poljoprivrednim kreditima i odlaganjem plaćanja zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta u delovima sa ekstremnom sušom. Sastanak je bio konstruktivan i odlično je što se o problemima razgovara. Najvažnije je da razgovaramo i da za stolom nađemo rešenja u ovom čudnom vremenu svih dešavanja u Ukrajini koja se neverovatno reflektuju na hranu i enegrente.

Predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Vukašin Baćina kazao je da su dobili obećanje da će ministar obezbediti da premija za mleko ponovo bude 15 dinara po litru i da su se složili da sačekaju nedelju dana kako bi sva obećanja bila ispunjena.
- Sačekaćemo tu nedelju dana da vidimo da li će ministar da ispuni obećanja koja nam je dao pa ćemo onda doneti odluku da li će biti protesta i kada - naglasio je Baćanin. - Sada sve zavisi od toga šta će ministar da ispuni od obećanja, ali svesni smo i mi toga da neke stvari ne mogu da se reše u jednom danu i na jednom sastanku.

SUBVENCIONISANO ĐUBRIVO

- U NAREDNIM danima ćemo razgovarati o subvencionisanom dizelu i mineralnom đubrivu iz prostog razloga što moramo da vidimo šta se dešava u svetu sa naftom i đubrivom. Mi kupujemo dosta đubriva, ali ne možemo znati u kom trenutku ćemo ga dopremiti, jer su neverovatni logistički probelmi na prostoru Dunava i treba nam još malo vremena da bismo mogli dati konkretna rešenja - objasnio je Nedimović.

Kako je rekao Baćanin, ministar je ponudio pomoć da se uvede moratorijum na otplatu kredita, kojima poljoprivrednici finansiraju proizvodnju, ali i da će pokušati da odlože plaćanje zakupa državnih oranica, jer proizvođači ne mogu zbog suše da ga plate.

- Idemo do kraja, da konačno uvedemo red u srpski agrar - kaže Baćanin. - Poljoprivrednici gube tri dinara po kilogramu sa sadašnjom cenom pšenice, jer je otkupna cena 35 dinara, a proizvodna 38 dinara. Sve ispod 45 dinara za kilogram je malo. Ministar Nedimović je poslao dopis Republičkim robnim rezervama, da kvotu od 131.000 tona pšenice mogu da otkupljuju direktno od proizvođača, a ne od otkupljivača.

OTVARANjE TRŽIŠTA

SA nestrpljenjem se čeka konačni dogovor Ukrajine, Rusije, Turske i Ujedinjenih nacija, da se dozvoli izvoz žitarica iz ratom zahvaćene zemlje. Rusija je zauzela neke crnomorske luke i bombardovala Odesu. Ukrajina je minirala prilaze nekim lukama da ne može da im se priđe.
Kada se to bude oslobodilo, smatraju agrostručnjaci, doći će do potpunog kolapsa. Nenormalno velike količine robe su na lageru. Rusija sada snabdeva žitaricama Kinu, Indiju, Egipat i Afriku, a zauzela je ukrajinsku ekonomsku teritoriju.

Otkupljivači ratarima plaćaju 30 dinara po kilogramu, a robnim rezervama tu istu pšenicu prodaju po 40 dinara, koliko država plaća.

Kako nam je objasnio Miloš Janjić, direktor Produktne berze Novi Sad, kukuruzom se poslednjih dana trgovalo po ceni od 32,20, a pšenicom 36 dinara po kilogramu bez PDV.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

ALTA BANKA PROSLAVILA SLAVU SVETOG ARHANGELA MIHAILA: Tradicija u cilju očivanja vrednosti