IZ BEOGRADA NA POSAO U PEĆINCE I STARU PAZOVU: Opštine i gradovi sa dugom tradicijom preduzetništva nastavljaju ekonomski napredak

DA se posao nalazi i dobija po mestu boravka, žitelji beogradske opštine Savski venac ne bi morali da brinu.

Industrija u Staroj Pazovi, Đorđe Radinović, Foto Promo/Arhiva

Poslednji, u januaru objavljeni, podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da je to jedino mesto u Srbiji u kome je prijavljena potreba za kadrom bila skoro jednaka broju registrovanih nezaposlenih - 1.014 naspram 1.034.

Raspisanih oglasa u drugim mestima je daleko manje, ali ni liste onih koji iščekuju nisu svuda iste dužine. Prve među opštinama sa najmanje sugrađana koji aktivno traže posao, u odnosu na broj stanovnika su Stara Pazova, Gornji Milanovac, Pećinci, pa i Ljig.

Posao preko biroa u Staroj Pazovi traži tek 1.088 ljudi, a procenjuje se da u ovoj opštini živi oko 65.000 stanovnika. Ovaj deo Srema godinama je poznat po preduzetničkom duhu.

- Godinama smo lider zapošljavanja u Sremu - ponosan je predsednik Opštine Stara Pazova Đorđe Radinović.

- Dok je 2012. godine bilo zaposleno 9.500 stanovnika, danas imamo oko 25.000 zaposlenih. Privredni razvoj, povećan broj zaposlenih i ukupna poslovna klima direktno utiču na budžet lokalne samouprave, a to na investicije, ulaganje u infrastrukturu, uređenje naselja. Ponosni smo na činjenicu da posao u Staroj Pazovi ne može da nađe, gotovo samo onaj ko to i ne želi. Prosek plata kod nas na lokalu ne ide ispod pedesetak hiljada dinara, što je daleko od proseka 2012. godine.

Hale u Pećincima, Siniša Đokić Foto S. Kostić/Promo

Nedaleko odatle su i Pećinci, u kojima su podjednako uspešna poljoprivredna gazdinstva i ozbiljna industrija. Zato je u ovom mestu na evidenciji NSZ tek 601 nezaposleni, a broje ukupno nepunih 20.000 žitelja.

- U poslednjoj deceniji Pećinci su doživeli svojevrsno buđenje - kaže Siniša Đokić, predsednik Opštine Pećinci.

- Za oko 15 godina otvoreno je više od 5.000 radnih mesta, pa ih je sada ukupno 8.500, kroz grinfild investicije u opštinu je ušlo 700 miliona evra, a svakog dana oko 1.000 do 2.000 ljudi dolazi iz Beograda i drugih opština ovde na posao. Posluje 800 firmi, među kojima je 70 velikih svetskih kompanija. Tajna privlačnosti Pećinaca leži u geografskom položaju, blizini auto-puta, dobroj radnoj snazi, ali i brzoj administraciji. Bili smo primer za rekordno brzo i efikasno izdavanje građevindskih dozvola. Za nas svaki ulagač ima VIP tretman i čekanje je svedeno na minimum.

Mereno evidencijom NSZ, prilično dobar rezultat piše Gornji Milanovac. Prijavljeno je tek 1.245 žitelja bez radne knjižice u gradu od oko 42.000 stanovnika. I u staroj Jugoslaviji poznat kao industrijski centar, Gornji Milanovac izgleda ni sada ne kuburi sa poslodavcima. Na prvi pogled pomalo iznenađujuće, u Ljigu tek 366 građana javlja se Nacionalnoj službi za zapošljavanje u potrazi za poslodavcem, a u njemu živi skoro 12.000 ljudi.

- Objašnjenje je jednostavno. Nalazimo se u blizini lazarevačkog rudnika Kolubara - kažu u opštini.

- Tu je posao našao veliki broj stanovnika Ljiga. Kolubarske jake plate uticale su i da se prosek zarada po glavi stanovniika podigne. Bolje su nego u Valjevu, iako je taj grad mnogo veći i razvijeniji od Ljiga.

Svim ovim opštinama zajedničko je da su blizu ili tik uz velike saobraćajnice, ne kubure sa vodom, strujom... Zato ih često biraju investitori. I domaći i strani.

- Ideja subvencija je bila da se privuku investitori u manje razvijena područja - kaže Jelena Žarković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

- Ali, kako kažu i nadležni iz Ministarstva privrede, ne može niko firmu da natera negde da posluje. One traže dobre uslove. Nije ništa novo, tako je već decenijama, Beograd i Vojvodina sigurno imaju najveću privačeću snagu. Tu je i veći izbor obrazovanog kadra. Neke analize su pokazale da su investicije poboljšale situaciju u delovima manje razvijenosti.

Podaci republičke statistike pokazuju da je u prestonici definitivno bolja situacija na tržištu rada. Stopa nezaposlenosti je svega devet odsto, za dva odsto manje od republičkog proseka. Istovremeno je i najmanje ljudi koji su, iz bilo kog razloga, van tržišta rada - 42 odsto je neaktivnih.

Sledi Vojvodina u kojoj je nezaposlenih 9,6 odsto, a neaktivnih 47 odsto. Podaci o nezaposlenosti u Južnoj i Istočnoj Srbiji nagoveštavaju da je ovaj region napredovao - 12,1 odsto ih je. S druge strane, tamo svaki drugi žitelj, koji bi mogao da radi, iz nekog razloga to i ne pokušava. U Šumadiji i Zapadnoj Srbiji ne radi 14,6 odsto građana. Van tržišta rada je 44,1 odsto.

Fondacija za razvoj ekonomske nauke nedavno je analizirala efekte Nacionalne strategije zapošljavanja za proteklu deceniju. Razmatrajući više aspekata tržišta rada, istraživanje je pokazalo da je Beograd dodatno napredovao u mnogim poljima. Strategija je delimično uspela da smanji razlike kada se uzmu u obzir plate po stanovniku
- Može se reći da su za razliku od početka perioda tri preostala regiona znatno uravnoteženija, ali da je vodeći region, region Beograda, dodatno odmakao od njih - navode autori. - Sa druge strane, regionalne razlike po pitanju stope nezaposlenosti neznatno su se smanjile. Međutim, pored broja zaposlenih radnika važno je uzeti u obzir i cenovni aspekt tržišta rada, odnosno zarade radnika. Beogradski region je povećao prednost u odnosu na preostala tri regiona, ali je platni fond među njima znatno uravnoteženiji. Iako je zabeležio najveći pad, region Vojvodine je još uvek ispred regiona Šumadije i Zapadne Srbije čiji je platni fond neznatno porastao i regiona Južne i Istočne Srbije, čiji je udeo rada ostao nepromenjen.

U konkretnim iznosima, kada se ukupni fond plata podeli na sve stanovnike, u Beogradu je on 2019. dostigao skoro 30.000 dinara. U 2011. godina iznosio je malo preko 16.000 dinara. U Južnoj i Istočnoj Srbiji sada iznosi 12.050 dinara, a bio je 6.243, dok u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji po stanovniku dođe 12.465 dinara plate, a bilo je 6.379. Vojvodina je sa 8.805 dogurala do 15.454 dinara po stanovniku.

ZAJEDNIČKO TRŽIŠTE

OVE godine trebalo bi da zaživi ideja da nezaposleni iz Srbije, Severne Makedonije i Albanije konkurišu na zajedničkom tržištu rada.

- Vreme i analize će pokazati prave efekte, ali čini mi se da će Srbija imati koristi od toga - smatra profesorka Jelena Žarković. - Nedostaje nam nisko kvalifikovana radna snaga, pre svega u građevinarstvu. Oni i sada dolaze iz tih država, ali će poslodavcima procedura biti znatno jendostavnija. To će verovatno biti ti poslovi. Ne verujem da će konkurisati našoj radnoj snazi.

VIŠE RADNIKA NEGO ŽITELjA

JEDNO od 15 naselja Opštine Pećinci su Šimanovci, koje je specifično po tome da ima više zaposlenih nego žitelja! To je jedino selo u Srbiji sa 50 fabrika, 3.000 žitelja a 3.200 radnika. U fabričkoj zoni sela od oko 800 hektara, sve su strane kompanije, osim dve velika domaće industrije. Fabrike u Šimanovcima proizvode automobilske delova, mašine, građevinski materijal, opremu za pekarsku industriju, kafu i razne druge proizvode.

Preporučujemo

Crna Gora

0 0

BEZ POSLA OKO 20 ODSTO RADNO AKTIVNIH: Stopa nezaposlenosti u Crnoj Gori porasla za osam odsto u odnosu na 2019.

11. 09. 2021. u 08:30

Srbija

0 0

SMANjUJE SE BROJ NEZAPOSLENIH: Na evidenciji NSZ 8.000 Kraljevčana

03. 08. 2021. u 10:56

Ekonomija

0 0

MANjE ZAPOSLENIH U SRBIJI: Stigli rezultati ankete o radnoj snazi

30. 06. 2021. u 14:10

Preduzetnik

0 0

ZA NOVA RADNA MESTA 5,75 MILIJARDI DINARA: Nacionalna služba za zapošljavanje - poziv kompanijama, građanima i lokalnim samoupravama

29. 04. 2021. u 18:21

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije