POREZ ČEKA OBRAČUN: Gradovi i opštine do juče trebalo da utvrde prosečne cene kvadrata

GRADOVIMA i opštinama u Srbiji juče je istekao rok da utvrde prosečne cene kvadrata, na osnovu kojih će obračunati porez na imovinu u narednoj godini.

Foto Novosti

Tek nekoliko njih juče je ove iznose i objavilo na svojim portalima. Kvadrati su ove godine bili i do 20 odsto skuplji nego lane, pa će poreznici mnogim vlasnicima obračunati veću obavezu.

Beograd je utvrdio za oko deset odsto veće prosečne cene kvadrata, ali je Skupština grada odluku dopunila odredbom da rešenje za porez na imovinu za 2022. godinu, za isti objekat, ne sme biti veće od iznosa iz ove godine. Prosečne cene nekretnina u Vršcu, vidi se iz odluke, veće su za oko šest odsto. Veće obaveze, prema nekim najavama, čekaju i građane Niša i Kragujevca, i to od pet do deset odsto.

Porez na imovinu bila je tema i poslednje sednice skupštinskog Odbora za finansije.

Poslanik Mihailo Jokić poručio je tada da bi lokalne samouprave trebalo više da rade na većem obuhvatu nepokretnosti na koje se porez plaća, umesto što se povećavaju osnovice ili poreske stope. A da bi u pojedinim opštinama bolja evidencija povećala prihod, pokazuje i švajcarski program "Odgovorne lokalne finansije i građanska participacija".

- Naš program već skoro čitavu deceniju radi sa nešto više od 50 lokalnih samouprava u celoj Srbiji na proširenju obuhvata poreza na imovinu, i prema našim procenama, u zavisnosti od lokalne samouprave, od 10 do 30 odsto nekretnina je van poreske evidencije - kaže poreski stručnjak sa ovog programa Jelena Holcinger.

- Program pomaže lokalnim samoupravama u ažuriranju baza nepokretnosti, odnosno povećanja obuhvata. Kako se pokazalo, najveći problem je netačna, odnosno neprijavljena kvadratura, kao i neregulisani imovinsko-pravni odnosi. Ovo je prepoznato i kod zakona o legalizaciji po kome je sada obavezno podnošenje poreske prijave kada hoćete da legalizujete nekretninu.

Naša iskustva pokazuju i da neke opštine, kada prošire obuhvat poreza na imovinu, smanje poreske stope. Takav smo primer imali u Negotinu, a sada u Svilajncu.

S druge strane, ministar finansija Siniša Mali smatra, čulo se na Odboru za finansije, da ako je skočila cena kvadrata u nekoj opštini to znači da je ona nešto investirala i dobro uradila za te građane.

- Činjenica jeste da cene kvadrata rastu u gotovo svim lokalnim samoupravama - rekao je Mali.

- Ako rastu cene kvadrata raste i nivo bogatstva u lokalnoj samoupravi i onda i treba da platite veći porez na imovinu, zato što je ta opština nešto dobro uradila za građane, čim je porasla cena kvadrata.

PODACI IZ UGOVORA

PROSEČNE cene po zonama utvrđuju se na osnovu cena ostvarenih u prometu nepokretnosti iz ugovora o kupoprodajama.

- Ugovori se sada sistemski dostavljaju poreznicima odmah nakon overe kod notara - objašnjava Jelena Holcinger. - Podatke o cenama u prometu lokalna poreska administracija može da pribavlja iz svih raspoloživih izvora. Cene na tržištu diktiraju i visinu poreskih osnovica. Treba, ipak, naglasiti da se za potrebe poreza na imovinu koriste prosečne cene iz prometa. I prodaja nepokretnosti od 1.200 evra po kvadratu i ona od 2.500 evra, obračunaće se i uprosečiti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije