Ekonomija

HOĆEMO LI IMATI STRUJU IZ ATOMA: Da li je realno da Srbija u skorijoj budućnosti počne da koristi nuklearnu energiju?

Елена Божић Талијан

24. 10. 2021. u 09:30

ZBOG aktuelne energetske krize, koja ugrožava globalni ekonomski oporavak, proizvodnja struje u nuklearkama postaje sve značajnija i nužna u budućnosti bez ugljen-dioksida, o čemu će, između ostalog, biti razgovora danas, na okupljanju svetskih lidera u Glazgovu u Škotskoj, na konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama.

ХОЋЕМО ЛИ ИМАТИ СТРУЈУ ИЗ АТОМА: Да ли је реално да Србија у скоријој будућности почне да користи нуклеарну енергију?

Iako Srbija nema nuklearnu elektranu, i u našoj zemlji ovo pitanje počelo je da dolazi u fokus javnosti, naročito nakon što je nedavno predsednik Aleksandar Vučić najavio mogućnost da učestvujemo sa pet do deset odsto u gradnji mađarske nuklearke koju naš severni sused pravi sa Rusima, u blizini mesta Paks, proširujući tako postojeće kapacitete.

- Pokušaćemo sa Mađarima da pregovaramo - rekao je Vučić. - Predložiću Viktoru Orbanu da mi učestvujemo sa pet ili 10 odsto, i to bi koštalo između 500 miliona i milijardu evra. Onda bismo mogli da koristimo deo te električne energije i bili bismo energetski sigurni.

Predsednik je naglasio da bi bilo dobro da Srbija ima nuklearku, ali da njena izgradnja košta od 12 do 15 milijardi evra i da mi za to u ovom momentu nemamo novca. Povodom najave da Hrvatska planira da gradi nuklearku, Vučić je ocenio da je to najpametnije što su smislili:

- Sada su se svi setili kada preti energetska kriza, a do juče su govorili da ne valja nuklearka, ne valja ugalj...

Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković smatra da je Vučićeva ideja o dogovoru sa Mađarima dobra i ocenjuje, za "Novosti", da je to najbrži način da Srbija dođe do viška električne energije. Dodaje i da je neophodno da Srbija izgradi svoju nuklearnu elektranu ukoliko želi da dugoročno sačuva energetsku stabilnost. Njegovo mišljenje deli sve više srpskih stručnjaka koji pozivaju da se razmotre mogućnosti za privlačenje investicija, a da se prethodno ukine moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana, uveden 1989. godine kao reakcija na katastrofu u Černobilju. Imajući u vidu da je za pripremu i izgradnju jednog postrojenja potrebno od 10 do 15 godina, u taj proces treba da se uđe što pre.

Zdravković naglašava da je nuklearna energija - energija budućnosti, kao i gas. Smatra da Srbija ne treba da se odrekne ni uglja, ali ako se razmišlja dugoročno treba imati u vidu da je rok njegove eksploatacije ograničen. Kako kaže, ima mesta i za obnovljive izvore energije.

- Srbija bi sada trebalo da modernizuje postojeće termoelektrane, da završi TE-TO "Kolubaru B - Kalenić" i da uđe u izgradnju nuklerke - objašnjava Zdravković. - Uzimajući u obzir sadašnje nedostatke, predviđeni industrijski i demografski rast i skok potrošnje struje, naše potrebe bi zadovoljio jedan nuklearni kompleks od 1,6 gigavata instalisane snage, u čiju izgradnju bi trebalo uložiti pet milijardi evra. To bi bila grinfild investicija. EPS procenjuje da Srbiji fale dve elektrane ukupnog kapaciteta od 700 megavata.

Zdravković navodi da nuklearka radi po istom principu kao termoelektrana, ali je drugačije pogonsko gorivo. Ako se uzme u obzir cena, rok trajanja i eksploatacije, održavanje i asanacija terena po prestanku rada, dolazi se do zaključka da je nuklearka ekonomski najisplativiji način proizvodnje struje.

- Najskuplji kilovati su iz energije plime i oseke, pa onda sunca i vetra - navodi Zdravković. - Iz termoelektrana redosled je gas, pa ugalj.

Govoreći o naglom poskupljenju energenata, Zdravković smatra da je najmanje 20 odsto viših troškova uzrokovano politikom EU koja je nametala takse na emisije ugljen-dioksida, kao i ograničenjima u snabdevanju gasom, pre svega Rusije, ali i drugih proizvođača da energente prodaju na drugim tržištima. U Francuskoj se, kako navodi, više od 70 odsto struje dobija iz nuklearnih elektrana. To je zaštitilo njihove kompanije i potrošače od drastičnih poskupljenja, kakvih je bilo u drugim delovima Evrope.

- Nove nuklearne elektrane u Evropi grade se u Finskoj, Slovačkoj, Francuskoj, Rusiji, Ukrajini, Velikoj Britaniji i Mađarskoj - navodi Zdravković. - Snabdevači opremom su iz Rusije, Kine, Francuske i SAD.

Otpor izgradnji ovim elektranama i kod nas i u svetu, kako navodi, potiče zbog sumnje u bezbednost. On ističe da se, uz "Krško", petnaestak blokova nuklearnih elektrana nalazi od 250 do 600 kilometara od Beograda. Ako govorimo o nekom akcidentu, kako naglašava, Srbija je na udaru, bez obzira na to da li mi imamo nuklearku ili ne.

Drugi energetski stručnjak, za "Novosti", ističe da je Srbiji potrebna nuklearna elektrana, jer je to izvestan i siguran izvor energije, ali smatra da bi naša zemlja bila izložena političkim pritiscima ukoliko bi se na to odlučila.

- Razni "zeleni" bi se digli - kaže naš sagovornik. - Japanci nisu odustali posle Fukušime, imaju 50 nuklearnih jedinica. Gotovo svi koji su imali te kapacitete planiraju da ih održavaju i podižu. Poljaci, koji nemaju nuklearke, planiraju da ih grade. Ali, drugačije je praviti ih u Poljskoj, koja je članica NATO, nego u Srbiji.

Direktor Javno-komunalnog preduzeća "Beogradske elektrane" Rade Basta nedavno je ocenio da treba ukinuti moratorijum na izgradnju nukleranih elektrana u Srbiji i razmotriti mogućnost privlačenja investicija za njihovu gradnju.

- Pozivam sve velike američke i evropske energetske kompanije, kao i fondove koji su spremni da sa Srbijom strateški i investiciono uđu u jedan takav veliki projekat, jer smatram da mogu da prepoznaju svoj dugoročni interes, a Republika Srbija dobije pouzdanog partnera i dodatno obezbedi energetsku stabilnost koja će biti glavni izazov u narednim decenijama - kazao je Basta. - Srbija kao jedna od zemalja Jugoistočne Evrope ima dobar geostrateški položaj koji treba da iskoristi u oblasti energetike kako bi se ostvarili strateški i nacionalni ciljevi razvoja.

INTERES DA KORISTIMO UGALj

STRUČNjAK za energetiku Miloš Zdravković naglašava da će naša zemlja da bankrotira ukoliko sebe osudi na uvoz struje.

- Ako bi Srbija podlegla pritisku da zatvara postojeće termoelektrane i odustane od gradnje TE "Kolubara B", morala bi da uvozi električnu energiju, što bi bio udar na budžet zemlje - objašnjava Zdravković. - Obrenovac godišnje proizvede struju po cenama koje su niže od svetskih za 1,5 milijardi dolara. Zamislite koliko bi koštalo da to uvozimo. Naš interes je da izgradimo TE "Kolubaru B" da ne bismo došli u tu situaciju.

OKRUŽENI SMO REAKTORIMA

NUKLEARNU elektranu, u čijoj izgradnji, prema najavi predsednika Vučića, postoji mogućnost da učestvuje i Srbija, Mađarska gradi sa ruskom državnom kompanijom "Rosato". Oni planiraju da prošire svoju nuklearku "Paks", koja sada ima četiri bloka, snage 2.000 megavati, sa još dva bloka ukupne snage 2.400 megavati. "Paks 2" je, zapravo, nova elektrana koja treba da zameni postojeću, a očekuje se da počne da radi za desetak godina. Ova nuklearka se nalazi na oko 80 kilometara od naše severne granice. Od 450 nuklearki u svetu, trećina je u Evropi. Trenutno se gradi 60 novih reaktora.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU