Ekonomija

MANJI POREZ OCU, NEGO SAMCU: Fiskalni savet predlaže dva modela reforme poreza na dohodak

S. Bulatović

02. 07. 2021. u 09:21

OPOREZIVANjE zarada u Srbiji sve više odudara od evropske prakse. Sadašnji sistem utemeljen je zakonom od pre dve decenije, a prilagođavanje novim oblicima rada ga lagano "krnji".

МАЊИ ПОРЕЗ ОЦУ, НЕГО САМЦУ: Фискални савет предлаже два модела реформе пореза на доходак

Foto Milena Anđela

Fiskalni savet razmatrao je zato kako bi poreski tretman primanja od rada mogao da se reformiše. I to tako da se budžet ne ošteti, da bude pravedniji i da smanji raslojavanje društva. Nude dva modela.

Za početak, obe varijante bi priznale poreski kredit od 2.500 dinara mesečno za svakog izdržavanog člana. Srbija, kako primećuje Fiskalni savet, spada u izrazitu manjinu evropskih država koje prilikom oporezivanja dohotka ne uzimaju u obzir materijalne potrebe domaćinstva u kome obveznik živi. Tako se isti deo plate, na ime poreza, uzima i samcu i ocu dvoje dece i mužu nezaposlene žene. Naravno, isto važi i za platu žene sa nezaposlenim mužem.

Prvi model predviđa povećanje neoporezivog dela plate sa 18.300 na 26.000 dinara i povećanje poreske stope sa deset na 15 odsto. Druga opcija predviđa još veći neoporezivi deo - 40.000 dinara, ali i veću stopu - 20 odsto.

- Reforma sa povećanjem stope na 15 odsto bi povećala poresku progresivnost u Srbiji u skladu sa regionom, dok bi reforma sa stopom od 20 odsto učinila srpski sistem uporedivim sa najprogresivnijim sistema u regionu, poput Hrvatske ili Slovačke - navodi Fiskalni savet. - Oba pristupa reformi bi omogućila značajno rasterećenje ispod prosečnih zarada i poreskih obveznika sa izdržavanim članovima porodice. Oko 40 odsto domaćinstava bi osetilo smanjenje poreza. Kod skoro 50 odsto se poresko opterećenje ne bi osetnije promenilo, dok bi se porez povećao za nešto više od deset procenata domaćinstava sa najvišim primanjima.

Valja imati na umu da bi efekat manjeg poreza zaposleni osetili kada bi sa poslodavcem ugovarali bruto plate, kao i što piše u Zakonu o radu. S obzirom na to da većina barata sa neto zaradama, korist bi, verovatno, pre imali poslodavci.

- Poslodavac bi, na račun manjeg odvajanja za porez, mogao da poveća neto platu zaposlenima - smatra Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta. - Ako bi zaradu zadržao za sebe, sredstva bi mogao da iskoristi da zaposli nove radnike. Prelila bi se u novo zapošljavanje. Naš poreski sistem trenutno najviše odudara po pitanju poreskih kredita. Čak i skroman iznos od 2.500 dinara mesečno, videli smo da menja situaciju kod porodica sa manjim primanjima i decom.

SMANjENjE NEJEDNAKOSTI

REFORMA bi omogućila osetno smanjenje nejednakosti, za više od jedan procentni poen Džini koeficijenta, u zavisnosti od tipa reforme i smanjenje relativne stope siromaštva, za oko oko jedan odsto - poručuje Fiskalni savet. - Takođe, otklanjanje nepravičnosti u trenutnom sistemu bi pozitivno uticalo na poreski moral u društvu, čime bi se osnažili napori za suzbijanje sive ekonomije.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (3)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
TENISKO PRAVILO SE UVODI U FUDBAL! Istorijska odluka FIFA

TENISKO PRAVILO SE UVODI U FUDBAL! Istorijska odluka FIFA