SVAKI "KLIK" ZA BANKARE KEŠ: Mnogi klijenti negoduju posle masovnog uvođenja provizija na plaćanje bankarskih onlajn usluga
ELEKTRONSKO i mobilno bankarstvo, koje je u startu promovisano kao besplatno - odavno to nije. Iako se mnogi klijenti pitaju šta je zapravo trošak banaka kada su u pitanju onlajn transakcije, drugi ih nisu ni svesni, svako plaćanje na "klik" im izbije iz džepa od devet do 15 dinara.
Prilikom otvaranja svojih elektronskih naloga i mobilnih aplikacija, građani su bili obavešteni da na te transakcije banke neće uračunavati proviziju. Polako, bez pompe, gotovo neprimetno, finansijske ustanove su počele da se "ugrađuju" po svakom nalogu, u zavisnosti od sume, kao i broja transakcija u toku meseca. I sve to uporedo sa sve većim brojem onlajn transakcija. Sudeći po komentarima nezadovoljnih klijenata, bankari nisu hteli da ispuste još jednu "zlatnu koku", u sve većoj digitalizaciji plaćanja.
Prema podacima NBS za osam godina, od 2012. do 2020. godine, plaćanje elektronskim bankarstvom poraslo je više nego dvostruko, a mobilnim vrtoglavih 80 puta!
- Broj platnih transakcija koje građani i privreda obavljaju upotrebom elektronskog i mobilnog bankarstva je u stalnom porastu - kažu u Narodnoj banci Srbije. - Tako su u 2012. građani i privreda 72.802.538 puta platili upotrebom elektronskog bankarstva, a 466.258 platnih transakcija su obavili preko mobilnog bankarstva. Lane je obavljeno znatno više transakcija elektronskog bankarstva - 143.414.962, a mobilnog bankarstva - 37.809.125.
Prema poslednjim raspoloživim podacima za ovu godinu, u prva tri meseca već je dogurano do 35.902.177 platnih transakcija upotrebom elektronskog bankarstva i 12.161.666 plaćanja mobilnim bankarstvom. Iz godine u godinu raste vrednost platnih transakcija. Tako je 2012. preko e-bankarstva "obrnuto" 12.089 milijardi dinara, što je više od 100 milijardi evra. Prošle godine brojke su porasle na 22.386. milijardi dinara za e-banking i 519 milijardi dinara za m-banking.
Kolike su naknade zavisi od računa, paketa, ali i od cenovne politike banaka. Dok pojedine dozvoljavaju izvestan broj besplatnih transakcija, najčešće do 20 mesečno, druge za svaku naplaćuju 15, 20, 30 ili čak 60 dinara, a za sume iznad 300.000 dinara i do 150 dinara. Kod većine banaka ova usluga je besplatna ukoliko se transakcija obavlja interno, unutar banke, sa računa na račun.
Izgovori sa kojima su u startu klijenti nagovarani da pređu na elektronsko bankarstvo su da će im biti lakše jer neće čekati pred šalterima. Na kraju je ispalo da su banke smanjile broj zaposlenih, a takse prebacile i "na klik".
Prilikom otvaranja svojih elektronskih naloga i mobilnih aplikacija, građani su bili obavešteni da na te transakcije banke neće uračunavati proviziju. Polako, bez pompe, gotovo neprimetno, finansijske ustanove su počele da se "ugrađuju" po svakom nalogu, u zavisnosti od sume, kao i broja transakcija u toku meseca. I sve to uporedo sa sve većim brojem onlajn transakcija. Sudeći po komentarima nezadovoljnih klijenata, bankari nisu hteli da ispuste još jednu "zlatnu koku", u sve većoj digitalizaciji plaćanja.
Prema podacima NBS za osam godina, od 2012. do 2020. godine, plaćanje elektronskim bankarstvom poraslo je više nego dvostruko, a mobilnim vrtoglavih 80 puta!
- Broj platnih transakcija koje građani i privreda obavljaju upotrebom elektronskog i mobilnog bankarstva je u stalnom porastu - kažu u Narodnoj banci Srbije. - Tako su u 2012. građani i privreda 72.802.538 puta platili upotrebom elektronskog bankarstva, a 466.258 platnih transakcija su obavili preko mobilnog bankarstva. Lane je obavljeno znatno više transakcija elektronskog bankarstva - 143.414.962, a mobilnog bankarstva - 37.809.125.
Prema poslednjim raspoloživim podacima za ovu godinu, u prva tri meseca već je dogurano do 35.902.177 platnih transakcija upotrebom elektronskog bankarstva i 12.161.666 plaćanja mobilnim bankarstvom. Iz godine u godinu raste vrednost platnih transakcija. Tako je 2012. preko e-bankarstva "obrnuto" 12.089 milijardi dinara, što je više od 100 milijardi evra. Prošle godine brojke su porasle na 22.386. milijardi dinara za e-banking i 519 milijardi dinara za m-banking.
Kolike su naknade zavisi od računa, paketa, ali i od cenovne politike banaka. Dok pojedine dozvoljavaju izvestan broj besplatnih transakcija, najčešće do 20 mesečno, druge za svaku naplaćuju 15, 20, 30 ili čak 60 dinara, a za sume iznad 300.000 dinara i do 150 dinara. Kod većine banaka ova usluga je besplatna ukoliko se transakcija obavlja interno, unutar banke, sa računa na račun.
Izgovori sa kojima su u startu klijenti nagovarani da pređu na elektronsko bankarstvo su da će im biti lakše jer neće čekati pred šalterima. Na kraju je ispalo da su banke smanjile broj zaposlenih, a takse prebacile i "na klik".
MNOGO VIŠE NALOGA
O ZNATNO većoj upotrebi ovog bankarstva prošle u odnosu na 2012. govori i podatak o broju korisnika usluga internet i mobilnog plaćanja - kažu u NBS. - Tako je na kraju 2012. godine 875.420 klijenata imalo ugovorenu uslugu elektronskog bankarstva, a 2020. godine 3.156.041 što predstavlja povećanje od 3,6 puta.
O ZNATNO većoj upotrebi ovog bankarstva prošle u odnosu na 2012. govori i podatak o broju korisnika usluga internet i mobilnog plaćanja - kažu u NBS. - Tako je na kraju 2012. godine 875.420 klijenata imalo ugovorenu uslugu elektronskog bankarstva, a 2020. godine 3.156.041 što predstavlja povećanje od 3,6 puta.
TAČNO NA OVOM MESTU BI MOGAO POČETI TREĆI SVETSKI RAT: Putin ga smatra svojom teritorijom, NATO trupe već raspoređene
OVAJ snegom prekriveni granični most između dve srednjovekovne tvrđave u delu Estonije gde se govori ruski, mogao bi biti mesto gde će započeti treći svetski rat, piše Politiko.
26. 12. 2024. u 08:55
POJAVILA SE ŠOK TVRDNjA: "Rusi su oborili avion u Kazahstanu, pogledajte tragove eksplozije na repu letelice"
AVION Azerbejdžan erlajnsa, koji se 25. decembra srušio na putu za Rusiju, možda je oboren ruskom raketom zemlja-vazduh, prema izveštajima ruskih medija koji nisu naklonjeni Kremlju i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
26. 12. 2024. u 07:44
A POSLEDICE? Kina gradi najveću hidroelektranu na svetu - iseliće milione ljudi, "keširaće" neverovatne 35 milijarde dolara
PROIZVODIĆE trostruko više od 88.2 milijarde kWh, koliki je projektovani kapacitet trenutno najveće hidroelektrane na svetu - "Tri klanca" u centralnoj Kini.
26. 12. 2024. u 14:37
Komentari (0)