ROBOTI U SRBIJI POMAŽU U LEČENJU LJUDI: Projekat Elektrotehničkog fakulteta i Instituta "Mihajlo Pupin" uskoro će postati stvarnost
ROBOT i čovek kao kolege, za mašinom u fabrici ili dok pomažu bolesniku da se oporavi posle moždanog udara, slika je koja će uskoro postati realnost.
Foto Privatna arhiva
U laboratoriji za robotiku Elektrotehničkog fakulteta mladi naučnici, u okviru projekta Fonda za nauku ForNextCobot, proučavaju obrasce ponašanja ljudi koje će zatim, pomoću posebnih algoritama, preneti na novu generaciju kolaborativnog robota. Polovinom sledeće godine, robot bi trebalo da se nađe na "radnom mestu".
U razgovoru za "Novosti" rukovodilac projekta dr Kosta Jovanović, sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, kaže da napredak tehnologije otvara mogućnost da čovek i robot rade na istom poslu i dele radni prostor. Da bi zajednički rad bio efikasniji, robot mora da zna na koji način čovek planira kretanje. Zbog toga se mere parametri koji su dostupni kod čoveka, kao što su mišićne aktivnosti i usklađenost pokreta zglobova u odnosu na njih.
- Praktično, mi proučavamo obrasce ponašanja čoveka, koga će robot da zameni ili da zajednički rad učini efikasnijim - kaže dr Jovanović.
- Projekat Fonda za nauku nam je omogućio da nabavimo senzorski set. Na ljude stavljamo nosive senzore, koji mere angažman rada mišića i pokrete. Zatim procenjujemo kako čovek planira pokrete sa aspekta kokontrakcija antagonističkih mišićnih grupa praveći kompromise između preciznosti rada i bezbednosti interakcije sa okolinom. Ako je aktivnost mišića pri pokretu (kontrakcija) veća, onda je i bezbednost manja. Za početak smo raščlanili neke osnovne elemente pokreta, kao što su brzina, zahtevana preciznost, opterećenje koje treba da se savlada. Na osnovu tih aspekata, gledamo kako se planira pokret.
VRHUNSKI TIM STRUČNjAKA
PORED stručnjaka sa Elektrotehničkog fakulteta, u timu su i njihove kolege iz Centra za robotiku Instituta "Mihajlo Pupin". Osim profesora Jovanovića, iz Laboratorije za robotiku ETF su i Branko Lukić i Nikola Knežević, kao i Maja Trumić, angažovana kao stipendista ministarstva. Iz Laboratorija za biomedicinsko inženjerstvo i tehnologije ETF je profesor Milica Janković, a iz Instituta "Mihajlo Pupin" dr Marija Radmilović i dr Đorđe Urukalo.
Jovanović ističe da će nova generacija robota, osim senzorskih informacija, imati inovacije na polju načina na koji izvodi kretanje, sa stanovišta aktuatora, odnosno motora, koji su odgovorni za kretanje. Današnji roboti imaju motor, koji za koliko se okrene, toliko pomera zglob, što nije kao kod ljudi.
- Najjednostavnije je to objasniti na zglobu lakta, gde imamo biceps i triceps - navodi naš sagovornik.
Foto Privatna arhiva
- Osim za pokretanje zgloba lakta, oni služe i da pokret bude više ili manje krut što, u stvari, određuje bezbednost i performanse pri pokretu.
Kako objašnjava profesor Jovanović, robot treba da razume na koji će način pristupiti rešavanju zadatka. Važan izazov je procena krutosti, pošto to nije podatak koji je merljiv.
Potrebno je izračunati opterećenje kojem je ruka izložena i pomeranje ruke kao posledicu tih odstupanja, a onda pametnim algoritmima izvršiti procenu krutosti.
On ističe da se godišnje u svetu instalira oko 400.000 robota samo u industriji. Sa novim tehnologijama koje se razvijaju na ETF, roboti mogu biti naši neposredni saradnici u industriji, medicini i u kući, da na bezbedan način dele naše životno i radno okruženje.
NAŠA ROBOTIKA BREND U SVETU
SRBIJA je u robotici najprepoznatljivija u svetskih okvirima. Zasluga za to pripada pionirima "Beogradske škole robotike", 60-70-ih godina prošlog veka, akademicima Miomiru Vukobratoviću i Rajku Tomoviću. Sledeća je generacija akademika Dejana Popovića, koji se bavio medicinskom robotikom, i profesora Veljka Potkonjaka, koji je prvi uveo kurseve robotike i inicirao okupljanje sadašnje ekipe mladih naučnika.
- Zahvaljujući njima, kada se pojavimo na nekim događajima prepoznaju nas - kaže Jovanović.
- Trenutno, naša velika prednost je u stručnoj i obrazovanoj radnoj snazi. Kod nas najbolji učenici upisuju inženjerske fakultete, a Elektrotehnički, Mašinski i Tehnički fakultet u Novom Sadu daju dosta dobru osnovu.
Laboratoriju za robotiku smo osnovali 2016. godine uz veliku pomoć privrede sa kojom intenzivno sarađujemo. Sve kompanije koje smo zamolili da nam pomognu savremenom opremom kroz donacije, odmah su izašle u susret. Samo su pitali šta treba, a oprema koju smo nabavili nije ni malo jeftina.
PROJEKAT Naši mladi naučnici ispred Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, Foto Privatna arhiva
On ističe da je na globalnom nivou problem nedostatka medicinskog kadra. Na neki način treba kompenzovati nedostatak radne snage, koja je skupa, pa ima ekonomske računice zašto koristiti robote.
- Oporavak od moždanog udara zavisi od brzine i intenziteta rehabilitacije, kako bi što pre povratio funkcije - navodi dr Jovanović.
- Sa jednim fizioterapeutom i nekoliko robota, koji su u interakciji sa pacijentom, na osnovu naših analiza moći ćemo da pratimo oporavak. Znaćemo kako zdrav čovek izvodi pokrete, a kako pacijent posle moždanog udara i tako pratimo njegov oporavak.
Projekat je započeo u julu prošle godine, a biće završen polovinom sledeće.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
JEROTIĆ: Zašto je drugi brak gotovo uvek gori od prvog, a treći još gori od drugog
TOKOM jednog od svojih brojnih predavanja srpski neuropsihijatar, psihoterapeut, filozof, književnik i akademik Vladeta Jerotić osvrnuo se na - izbor partnera, koji ima veliki uticaj na dinamiku u primarnoj porodici. U svom obraćanju Jerotić opisuje kako je taj izbor nekad izgledao i kavu je ulogu u tome imala glava porodice.
21. 11. 2024. u 11:50
ITALIJA U NEVERICI: Janik Siner doživeo novi šok!
Teniski svet je u avgustu potresla informacija da je Janik Siner bio pozitivan na doping testu. I to dvaput. Ali, nakon višemesečne provere kako se to desilo, a za tu proveru niko živ nije znao osim Sinerovih saradnika i onih koji su vršili istragu, potom je za to saznao čitav svet - i to kada je Italijan oslobođen optužbi. Ali, i pored toga, minulih dana mu uopšte nije bilo lako. Iako je postao prvi Italijan koji je osvojio Ju-Es open, a potom i Završni masters - "ne cvetaju mu ruže".
20. 11. 2024. u 14:21
RUSIJA SLAVI! Počelo ukidanje sankcija, Rusima stigle dozvole za ove timske sportove - neka se svet spremi za rusko čudo!
RAT u Ukrajini, odnosno "specijalna vojna operacija" kako to Rusija naziva, ponovo je za jednu od "sporednih" stvari iznedrio i sportski potez. Najnovije vesti na temu "sportske sankcije Rusima" stižu iz sveta timskih sportova, za koje je dosad važila apsolutna zabrana za učešće ruskih ekipa.
21. 11. 2024. u 12:58
OSIGURAJMO VAŠ USPEH ZAJEDNO!
NIŠTA bolje od toga kad ste sam svoj šef, zar ne? Vodite posao po svojim pravilima, imate fleksibilno radno vreme, sami određujete kad ćete na godišnji odmor…
19. 11. 2024. u 16:00
ANĐEO GA UDARIO KRILOM I OTIŠAO: Kako je, po narodnom predanju, car Dušan naljutio arhangela Mihaila - mesecima pokušavao da mu se umilostivi
SRPSKA pravoslavna crkva i njeni vernici slave danas, 21. novembra, praznik Svetog arhangela Mihaila poznatijeg kao Aranđelovdan, koja je druga najčešća slava u Srbiji, odmah posle Svetog Nikole.
21. 11. 2024. u 10:16
KAKO BIJE TRAMPOVA NOVA MINISTARKA: Rvačka zvezda imenovana za čelnika obrazovanja - tukla se po ringu, a sada će obavljati važnu funkciju
NOVOIZABRANI predsednik SAD Donald Tramp imenovao je kopredsedavajuću svog tranzicionog tima Lindu Mekmahon za ministarku obrazovanja.
20. 11. 2024. u 19:29
MERKELOVA PROGOVORILA O PUTINU: Jednu stvar posebno istakla - "Imao je osećaj za to"
BIVŠA nemačka kancelarka Angela Merkel opisala je u svojim memoarima prvi susret sa Donaldom Trampom, a takođe je govorila o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i Ukrajini. Odlomke iz knjige objavili su nemački mediji.
21. 11. 2024. u 11:45
RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine
RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.
21. 11. 2024. u 11:32
MNOGI NE ZNAJU: Šta knez Mihailo pokazuje prstom
SPOMENIK knezu Mihailu Obrenoviću na Trgu republike postao je glavno gradsko sastajalište Beograđana i njihovih gostiju. Međutim, od mnogih ćete čuti da se sastaju ne kod Kneza već “kod konja”.
21. 11. 2024. u 09:47
Najnovije iz rubrike
RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine
RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.
21. 11. 2024. u 11:32
MEJD IN RUSIJA: Poleteo prvi Tu-214 sa svim domaćim delovima (VIDEO)
RUSKI putnički avion Tu-214, u kojem su svi delovi domaće proizvodnje, prvi put se podigao u vazduh u okviru programa letačkih testiranja, saopštila je Objedinjena korporacija za proizvodnju aviona (OAK).
20. 11. 2024. u 23:39
NI 100.000 NIJE DALEKO: Bitkoin prešao granicu od 94.000 dolara
VREDNOST bitkoina je premašila rekordni nivo od 94.000 dolara u trenutku kada su se pojavili izveštaji da je kompanija za društvene mreže Donalda Trampa u pregovorima o kupovini firme za trgovanje kripto valutama Bakt, što je ulilo dodatne nade da će buduća američka administracija biti naklonjena ovom sektoru.
20. 11. 2024. u 23:29
SLOVAČKA GRADI NOVU NUKLEARKU: Vlada planira da raspiše tender sredinom 2025.
SLOVAČKA planira da raspiše tender za izgradnju nove nuklearne elektrane sredinom 2025. godine da bi izgradnjom novih kapaciteta zadovoljila rastuću potrošnju električne energije, saopštilo je danas slovačko ministarstvo ekonomije.
20. 11. 2024. u 20:35
PRESTIŽNE NAGRADE ZA SRBIJU! Siniša Mali iz Istanbula: Ova priznanja govore kako upravljamo javnim dugom
MINISTAR finansija Siniša Mali primio je večeras u Istanbulu nagradu za transakciju godine u kategoriji prvo (premijerno) izdanje održivih obveznica koja je dodeljena Srbiji za emitovanje ESG obveznica u junu 2024. godine u iznosu od 1,5 milijarde dolara, kao i nagradu za finansijsku transakciju godine u oblasti transporta koja je dodeljena Srbiji za finansiranje Moravskog koridora putem kredita za podršku izvozu u iznosu od 1,6 milijardi evra.
20. 11. 2024. u 20:25
Komentari (0)