VALJDA ĆE I OD REPE DINAR BITI SLADAK: Iako se poslednjih godina smanjuju površine pod "kraljicom polja", ratari se nadaju boljim danima

NE bi bilo dobro da i Srbija, poput mnogih zemalja u njenom okruženju, ostane bez proizvodnje šećerne repe i šećerne industrije, jer za to imamo odlične agroekološke uslove, bogatu tradiciju i dobre proizvođače potkovane znanjem. Poslednjih godina, nažalost, ne idu nam naruku globalna tržišna kretanja u tom sektoru, pa se konstantno smanjuju površine pod "kraljicom polja" i mnogi prelaze na druge, profitabilnije kulture, poput soje ili suncokreta.

Foto Privatna arhiva

To, za "Novosti", ističe agronom Živko Vasin iz Temerina, jedan od najuglednijih domaćih proizvođača šećerne repe, koji svoje znanje i dugogodišnje iskustvo u proizvodnji i preradi te industrijske kulture primenjuje, s velikom posvećenošću, na poljima Osnovne zemljoradničke zadruge "Žunji-Silak" u tom južnobačkom mestu.

- Mi kao tradicionalni proizvođači šećerne repe, ovog proleća smo posejali 160 hektara, što je za 40 hektara manje nego lane - navodi Vasin, napominjući da su 2018. godine pod slatkim korenom imali čak 800 hektara plodnih oranica.

Osnovni uzrok takvom trendu su pre svega niska cena šećera na svetskom tržištu zbog globalne liberalizacije uvoza i drugih razloga kao velika ulaganja u proces proizvodnje slatkog korena, što mali proizvođači ne mogu da podnesu, pa "u igri" ostaju samo oni srednji i veliki, koji imaju kompletnu mehanizaciju.

Živko Vasin / Foto Privatna arhiva

- Ulaganja su od 2.800 evra do 3.000 evra po hektaru, plus troškovi zakupa zemljišta. Uz to su i veliki rizici u proizvodnji, tako da samo oni najveći entuzijasti i zaljubljenici u taj posao nastavljaju, uprkos svim tim izazovima - dodaje on i predočava kalkulaciju prema kojoj, uz prosečan prinos od 60 do 70 tona po hektaru i aktuelnu ugovorenu cenu od 42 do 43 evra po toni, proizvođač bude praktično "na nuli, doduše pozitivnoj".

Ali, sagovornik "Novosti" naglašava da, kako kaže, nije baš sve u novcu, a pogotovo kada je reč o toj "kraljici polja", koja mnogo zahteva, ali ipak i dosta pruža i zato će nastaviti da je seju i narednih godina, uz nadu i očekivanja da će stvari, ipak, krenuti nabolje.

- Šećerna repa je ljubav. To je jedna emotivna kultura, koja traži stalno prisustvo čoveka, svakodnevno morate da je obilazite i da joj se potpuno posvetite, a ona će vam to vratiti. U toj proizvodnji morate da budete majstor svog zanata i nema prostora ni za kakve improvizacije - objašnjava Vasin pažljivo nadzirući, na 37 stepeni Celzijusa, zeleno more redova izuzetno naprednih biljaka, koji mogu da budu dobar primer "đacima, za udžbenike".

Na toj, kao i na ostalim parcelama primenjena je puna agrotehnika, odnosno obavljeni analiza zemljišta, đubrenje, setva u optimalnom roku i ostalo tako da, ukoliko i vremenske prilike budu povoljne, s dovoljno padavina u ključnim fazama vegetacije, mogu da očekuju visoke prinose pa i rekordne od oko 90 tona, poput onih lanjskih.

Vasin dodaje da Zadruga u Temerinu, koja već pune tri decenije proizvodi repu, ima dobru saradnju i zaključene ugovore o proizvodnji sa šećeranama u Crvenki i Vrbasu, te dve od ukupno četiri trenutno aktivne fabrike šećera u Srbiji.

Poručuje da bi stanje u toj proizvodnji moglo da krene donekle nabolje ukoliko bi i država, uz osnovne podsticaje, davala dodatne subvencije proizvođačima šećerne repe, kao što se to čini u članicama EU, ali i to ne bi po svoj prilici bila jaka garancija jer, kako zaključuje naš sagovornik, "šećer kao proizvod je pitanje svetske politike".

CENA

IZ ugla proizvođača repe u Srbiji, šećer je već duže vreme jeftina roba i ovo zamrzavanje cene im nikako ne odgovara.

- Smatramo da bi cena šećera trebalo da bude formirana prema tržišnim uslovima. Ranije je cena kilograma šećera bila 80 odsto cene litra jestivog ulja, a sad je ulje duplo ili skoro tri puta skuplje - kaže Vasin.

NEGATIVNA KAMPANjA O ŠEĆERU

LOŠOJ poziciji šećera na svetskom tržištu poslednjih godina dobrano doprinosi i negativna kampanja u Evropi o šećeru kao nezdravom proizvodu.

- Najveći potrošači, konditori, proizvođači sokova i drugi, posežu za nekakvim supstitutima, što je za našu proizvodnju dodatni ometajući faktor - dodaje Vasin.

GULAN: BIĆE I ZA IZVOZ

U SRBIJI je ove godine posejano oko 36.700 hektara šećerne repe, što je nešto manje nego lane, koja će biti prerađena u četiri fabrike od kojih tri pripadaju kompaniji "Sunoko", a jedna "Helenik šugaru".

- Nekada, u bivšoj državi, repa je sejana na oko 100.000 hektara i radilo je 14 šećerana. Srbiji danas treba 220.000 tona šećera i imamo ga dovoljno. Za izvoz u EU imamo kvotu od 181.000 tona - navodi, za "Novosti", analitičar Branislav Gulan.

Preporučujemo

Srbija

0 1

KRALjICA POLjA U MINUSU OVE GODINE: Vojvođanski ratari sve više odustaju od setve šećerne repe, a evo i zašto

20. 03. 2022. u 19:43

Ekonomija

1 5

PROIZVOĐAČI ŠEĆERA SKORO DUPLIRALI ISPORUKE: Špekulant iz Kolubarskog okruga nije prodavao ambalažu od kilogram

28. 05. 2022. u 10:09

Ekonomija

0 0

KOLIKO NAS KOŠTA "ZDRAVA HRANA": Tržište je u ekspanziji, a najnoviji hit je brezin šećer koji košta kao pet kilograma običnog šećera

25. 09. 2021. u 10:04

Svet

0 1

AGENCIJA UJEDINjENIH NACIJA OBJAVILA: Cene hrane u aprilu na najvišem nivou u poslednjih sedam godina

06. 05. 2021. u 17:57

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije