OVO SU HEROJI KOJI SU NAM ČUVALI ŽIVOTE, A RIZIKOVALI SVOJE: "Novosti" posle zatvaranja kovid-bolnice u "Štark areni" (FOTO/VIDEO)

PONOSAN sam što sam bio vođa medicinske ekipe. Svaki član osoblja dao je nemerljiv doprinos svojom profesionalnošću, stručnošću i ljudskim odnosom prema svakom pacijentu. Po tome će "Arena" biti poznata i dugo će biti u sećanju onih koji su ovde zalečeni.

Foto Ž. Knežević

Sa suzama sreće su se od nas rastajali, a utiske su ostavljali na privremenim zidovima. Ovo je za mene veliko iskustvo, kao za čoveka, lekara i oficira. U mom srcu ostaće zabeleženi dani kada smo pokazali najviše iz sebe.

Ovako, za "Novosti", priča pukovnik dr Predrag Bogdanović, koji je u bitke sa koronom vodio i lekare i pacijente privremene kovid-bolnice "Arena". Do pobede. On je ipak oprezan, pa kaže: "Ako se tako može reći". U petak su ispraćeni poslednji pacijenti, njih 14, na dalji lekarski nadzor u kovid-centar u Batajnici, a 23 otišlo je kući. Kako kaže, sa svima se pozdravio, ali nije mogao da ih isprati, jer ko je još video oficira u suzama.

- U petak nam je bio najteži dan - priča nam glavna sestra Slađana Bošković.

- Čini se kao da se sve desilo na brzinu, iako smo se spremali za zatvaranje. Naši pacijenti ovde su imali veliku sigurnost, u petak im je trebalo reći da odlaze. Plakali su oni, plakali smo i mi ispod opreme.

U "Štark areni" ostali su kreveti, da podsete na teške i mukotrpne dane, neiskorišćena oprema, koja će se odatle iznositi u šleperima. Ostao je i deo života svih koji su skoro godinu dana proveli u skafanderu. Juče su došli u "civilu", iznenadivši jedni druge izgledom. Nema bolesnih, i tek sada mogu da priznaju da ih je bio strah. Od nepoznatog virusa. Od rata koji moraju da dobiju. Od prve reanimacije, kada su spasli život ostavši u goloj vodi ispod slojeva zaštitne opreme. A delovali su hladnokrvno.

Foto: Фото Ж. Кнежевић

POGLEDAJ GALERIJU

- Ukupno je 5.400 pacijenata prošlo kroz "Arenu". Za razliku od prvog talasa, od jula do početka septembra, kada su kliničke slike bile blage, od kraja oktobra pa sve do 21. maja pacijenti su bili u srednjem i srednje teškom stanju. Mnogi su bili životno ugroženi i pomogli smo im, a manje od deset odsto ljudi premestili smo na odeljenja intenzivne nege u druge kovid-centre. Nažalost, imamo i izgubljene živote, usled srčanih zastoja i pridruženih bolesti, i oni su uglavnom preminuli u snu - kaže Bogdanović.

Medicinari pod krovom "Arene" raspolagali su svim lekovima i primenjivali su najozbiljnije terapije. Imali su hrabrosti i znanja da pruže isto lečenje kao bilo koja druga kovid-bolnica u zemlju i inostranstvu. Ovaj zdravstveni centar radio je kao košnica - bez slobodnog dana, vikenda i praznika. Osnova uspeha jesu timski rad i multidisciplinarni pristup bolesnima.

- Poslednji dan rada bolnice jednako je težak bio kao i kada smo prvi put ušli u "Arenu" - iskren je pukovnik dr Radivoje Anđelković, koji je zajedno sa direktorom Zavoda "Železnice Srbije" Vladom Batnožićem osmislio koncept privremene bolnice, prvo na Sajmu, pa u "Areni".

- Rutina je najgora. Kada svi misle da je gotovo, prave se greške. Nama se to u petak nije dogodilo. Ostaje nam neki osećaj praznine, čudno je. Srodili smo se svi, jer smo više vremena proveli ovde nego kod kuće.

Ekipa lekara i medicinskih sestara je u potpuno "civilnoj atmosferi", kada nema razlike ko je u smeni u skafanderu, a ko je iz njega posle četiri sata izašao, juče je pokušala da sabere utiske. Mnogo su toga prošli zajedno, delili su lične priče i probleme. Tugovali su svi zajedno kada bi neko od njima bliskih ljudi izgubio bitku sa kovidom. Svako od tih ljudi moći će da se pohvali da ima prijatelja u svakom Domu zdravlja. A neki od njih kažu da je to i više od prijateljstva.

- Zadovoljstvo mi je što sam neprekidno sedam meseci bio deo ovog kolektiva - iskren je internista Doma zdravlja "Rakovica" dr Aleksandar Janković.

- I pored straha sve smo prevazišli i mnogo naučili. Svi smo se trudili da obavimo veliki posao. Kada se raziđemo biće nam neobično. Najvažnije je bilo kada pacijent odlazi kući i zahvali se.

Tada smo znali da smo uspeli.

A Vidoje Krsmanović, volonter i jedan od najmlađih u timu, bio je, kažu stariji, maskota.

Skromni mladić stidljivo je za "Novosti" rekao šta je njemu značio boravak u privremenoj kovid-bolnici poslednjih meseci:

- Ovo je najfenomenalnije iskustvo koje sam mogao da doživim i pružilo mi je beskonačno znanje. Pomoći će mi da postanem dobar čovek, jer je to preduslov da budem dobar lekar.

Ovaj student medicine izgubio je oca. U "Areni" su sve učinili da mu pomognu, međutim, njegovo stanje zahtevalo je intenzivnu negu. Prvo je bio na Infektivnoj klinici, pa na respiratoru u KBC "Dragiša Mišović". Odatle je otišao na poslednje putovanje. Uprkos ličnom bolu, ovaj mladić nastavio je da pomaže. Kolege su ga prigrlile kao rođeno dete i mlađeg brata. U šali su često znali da kažu: "Kada se sve mogućnosti iscrpe, ostaje Vidoje".

Ta krilatica ostaće da živi i kad se "Arena" vrati svojoj nameni. Baš kao i ova posebna prijateljstva.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije