VOZIO ZA DVA VRTIĆA: U Beograd danas biciklom stiže humanitarac Volfgango Pođi iz Italije

ČESTITAĆU rođendan supruzi Sandi i Novaku Đokoviću, koji su rođeni na današnji dan, i ujedno zahvaliti svima na bezrezervnoj, velikoj podršci i pomoći da stignem na cilj i ostvarim humanitarnu misiju.

Foto: N. Karlić

Ovim rečima Volfgango Pođi (45) biciklista, triatlonac, humanitarac i srpski zet iz Italije, danas oko podneva će se, kako se očekuje, na platou ispred hotela "Jugoslavija" u Beogradu, obratiti predstavnicima Fondacije "Novak Đoković" i uručiti 10.000 evra humanitarne pomoći.

To je potvrdio juče u centru Novog Sada, na pretposlednjoj stanici njegove humanitarne vožnje biciklom od Firence do Beograda, na kojoj je prešao 1.200 kilometara.

- Veliki broj ljudi, njih više od hiljadu, donirao je novac za vrtiće u selima Vajska i Ljubiš. Bilo je poteškoća na putu, posebno u sredu, kada su me iznenadili loše, hladno vreme i kiša. Pukla mi je guma, prskala je voda od kamiona dok su me preticali, plašili me psi koji su me lajući jurili, ali sve je to palo u zaborav u četvrtak u Vajskoj, kada su me dočekali mališani - rekao je Pođi.

Foto: N. Karlić

Volfgango, odnosno Vuk ili Lupo, kako ga oslovljavaju prijatelji u Italiji i Srbiji, krenuo je iz Firence 14. maja, išao preko Bolonje, Venecije, Trsta, Ljubljane, Zagreba, Velike u Zapadnoj Slavoniji, Vajske, pa do Novog Sada i za finiš - do Beograda.
- U četvrtak sam ceo dan proveo u Vajskoj, družio sam se sa decom, video vrtić koji će biti nadograđen. Fenomenalno su me dočekali. Mališani su pevali, crtali moju biciklističku rutu, nosio sam ih na ramenima, pevali smo i igrali zajedno. Emocije su kao energija strujale vazduhom. Deca ne odlučuju gde će biti rođena i znaju da se bore u teškoj situaciji. Drago mi je što će dobiti ono što im je potrebno. Mnogo sam srećan što će imati više prostora za boravak i za igru.

Vuk je u više navrata učestvovao u humanitarnim akcijama za obolele od multipla skleroze, trčao maraton za bolnicu u Firenci, takmičio se u triatlonu za obolele od raka.

- Od tih ljudi sam naučio da je potrebno boriti se. Imam još veću motivaciju nego takmičari, iako nisam profesionalac, jer cilj je, ne samo proći kroz njega, nego i okupiti i objediniti sve da učestvuju i pomognu. Niko me, naravno, ne primorava na to, ne moram to da radim, ali kada znam ko me čeka na kraju puta i koja je svrha, to mi daje posebnu, dodatnu snagu da istrajem.

Vuk je srpski zet, a prvi put u Srbiji je bio pre 22 godine. Suprugu Sandu je upoznao u Italiji, gde je učila italijanski jezik.

- Sada zajedno vodimo školu italijanskog jezika za strance. Živeli smo u Beogradu od 1999. do pre sedam godina. Naučio sam srpski, stekao mnogo prijatelja. Ovde sam prihvaćen kao član porodice. Lično, osećam se kao pola Srbin pola Italijan. Naša deca, Janik Vuk (14) i Kler Dana (5), isto tako. Vi Srbi znate kako da se borite u teškim situacijama, a istovremeno uživate u životu. Da ne pominjem bombardovanje, rat, tešku ekonomsku situaciju, ali u svemu tome uvek se nađe razog da se nešto proslavi. To mi se sviđa, kao da sam član velike porodice i zato sam želeo da nešto doprinesem i uradim za Srbiju.

Vuka su u putujućem kamperu pratili rođeni brat Nikolo i brat od tetke Nikola.

- Njihov učinak je neizmeran, posebno po pitanju animiranja dobronamernih ljudi putem društvenih mreža, a da ne govorim koliko su bili korisni na putu. Testirali smo se na koronu u tri navrata, sve je u redu, a najdraže mi je što smo okupili donatore gotovo sa svih meridijana. Jer ima uplata iz SAD, Australije, iz Evrope najviše. Hvala svima, posebno mojim prijateljima u Italiji i Srbiji, kao i našoj velikoj familiji koja je podržala čitavo putešestvije - zaključio je Pođi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije