BEZ DRŽAVNE POMOĆI OSTAĆE 150.000 NAJSTARIJIH: Jedan deo vremešnih sugrađana nije obuhvaćen najnovijim vidom Vladine podrške

IZMEĐU 100.000 i 150.000 starih ljudi u Srbiji neće dobiti državnu pomoć pošto nemaju nikakvu penzijsku naknadu, objavio je nedavno Fiskalni savet.

Foto Tanjug

Iako nisu kvalifikovani za ovaj vid pomoći, oni spadaju u grupu najugroženijih. Njima će pripasti samo onaj deo "kolača" koji se odnosi na sve građane Srbije, ali ne i dodatak.

Prema njihovom mišljenju, postoje penzioneri sa takvim materijalnim statusom da im ova pomoć nije neophodna.

- Loša praksa vođenja socijalne politike preko isplate penzija u Srbiji traje odavno, kao što je na primer, ranija isplata 13. penzije za određenu grupu penzionera, i od nje bi napokon trebalo odustati - navode u Savetu.

Fiskalni savet praktično od svog osnivanja 2011. godine ukazuje na to da je svrha socijalne pomoći u tome da se ograničena budžetska sredstva isplaćuju materijalno najugroženijim građanima, a da se visina penzija određuje na osnovu jasnih i objektivnih ekonomskih parametara - godine staža, visina uplaćenih doprinosa, očekivani period primanja penzije.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić je sličnog mišljenja i navodi da jedan broj ljudi koji nisu na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, a pritom nisu ni penzioneri ni primaoci socijalne pomoći nisu obuhvaćeni nijednom vrstom pomoći.

- Jedino prime novac kada ga dobijaju svi građani. Oni praktično ne postoje i nisu verovatno jedini. S obzirom na to da se novac ne izdvaja iz budžeta, već se zadužujemo, trebalo bi da bude pravednije raspodeljen - ističe profesor.

On naglašava da treba razmišljati u ovakvim situacijama najpre o građanima. Nedopustivo je, po njemu, da stalno "ispada" jedna kategorija samo zato što su suštinski nezaposleni.

- Ovaj problem mogao bi da se reši uvođenjem socijalne karte i tada se ne bi događalo da pomoć dobijaju oni kojima uopšte nije potrebna - ističe prof. Savić.

- Naša Vlada, nažalost, nema "krvnu sliku" građana i firmi, pa se pomoć deli po automatizmu. To nije loše, ali trebalo bi u narednom periodu razmišljati o pravednijoj podeli. Nije pošteno da 100 evra dobije onaj kome to ništa ne znači i onaj kome je to život.

Profesor navodi da bi se mogle iskoristiti postojeće baze podataka, modeli drugih država, ali i efikasna e-uprava za neku narednu dodelu pomoći.

Miloš Grabundžija, predsednik Udruženja penzionera "Nezavisnost", smatra da bi novac trebalo da stigne samo na adrese penzionera sa nižim primanjima.

- Šta će nekome ko ima ček od 140.000 dinara pomoć od 5.000 - smatra naš sagovornik. - Mislim da bi trebalo budžetskim sredstvima štititi one koji su najugroženiji.

Grabundžija navodi primer da u Srbiji čak 200.000 ljudi mesečno prima ispod 100 evra i da zato nije dobro izjednačiti sve pri dodeli pomoći.

- Najbolje bi bilo da na spisku budu oni koji primaju do 30.000, a ako ima dovoljno gornja granica nikako ne bi trebalo da prelazi 35.000 dinara - kaže on.

- Tako bi više para bilo raspodeljeno na manji broj ljudi, pa bi samim tim i iznos bio značajniji.

Prema oceni Fiskalnog saveta, taj novac je mogao da se uloži korisnije, u trajno poboljšanje kvaliteta života u Srbiji umesto što se deli svim građanima za potrošnju, uključujući i one građane kojima takva pomoć objektivno nije potrebna.

U analizi je navedeno da ovakve dotacije stanovništvu imaju tek neznatan uticaj na ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda, a u budžet se vraća svega oko 10 odsto isplaćenih sredstava kroz povećanu naplatu poreza.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije